Nasmejani Lalić opisao kako je ubijen Goksi: "Miljković ga je udario dva puta sekirom u vrat"

Suđenje kriminalnom klanu Veljka Belivuka počelo je danas od 14.30 sati u Specijalnom sudu u Beogradu, koji je bio pod opsadom Žandarmerije, a suđenje se nastavlja sutra. 

Pred Specijalnim sudom Srđan Lalić, svedok saradnik izneo je detalje o ubistvima klana Veljka Belivuka. Detalji njegovog izlaganja su jezivi. 

18:15- "Hajde, Goksi vreme je"

Kako je dodao, oko dva sata kasnije ušli su Belivuk i Miljković, a Miljković je nosio sekiru. Nakon kratkog razgovora mu je rekao "hajde, Goksi, vreme je", na šta je Veličković pitao da se namesti.

- Rekao mu je da legne na stomak, što je poslušao. Miljković mu je dva puta udario sekirom u vrat. Veći deo vrata mu je bio odvojen od tela i tu je izgubio život. Vrlo se dobro, hrabro i dostojanstveno držao sve to vreme. Veljko mu je sekirom razdvojio glavu i stopala od tela, premeštao ih je i napravio nekoliko fotografija, a ispisali su mu krvlju natpis na leđima. Ja sam tada prvi put učestvovao u tako nečemu i video tako nešto. Znao sam da će ga ubiti, ali nisam očekivao da će to biti na takav način - istakao je. Miljković je potom na stadionu sa Veličkovićevog Skaj uređaja počeo da piše poruke. Dopisivao se sa Isakovićem, Kimijem, sa Filipom Koraćem i u tu svrhu je napravio i grupu. Slao im je slike pokojnog Gorana. Poslao bi sliku tako da se obriše čim je pogledaju.

- Kada su Goranovi kontakti shvatili o čemu se radi obrisali su ga i on je ugasio telefon i predao ga meni. Zadužio me je da ga uništim, što sam i uradio. Ostatke sam bacio u nekoliko kontejnera na putu do kuće - zaključio je priču o Veličkoviću.

18:05- Kako smo namamili Goksija

Posle priznanja ubistva Gligorijevića, Lalić je priznao da je učestvovao u ubistvu Gorana Veličkovića Goksija. Koga je Horvatin namamio pod izgovorom da je poljoprivrednik.

Kako je naveo, od ranije je znao da su Veličković i Belivuk nekada bili prijatelji, u periodu kada je Stanković bio živ, a da ga je Belivuk neko vreme tražio zbog kontakta sa škaljarcima. Kada su vođe grupe saznale da je u kontaktu sa Bojanom Hrvatinom, namamili su ga pošto su saznali da traži pištolj da kupi, izmisli su lik s kojim se Hrvatin navodno dopisivao oko oružja i on je prihvatio da pogleda oružje.

- Veljko i Marko su nas okupili na stadionu, tu smo bili Tešić, ja, Đurić, Miloš Budimir i detaljno su nam izložili plan, kako su isplanirali da se sve to realizuje. Ako se ne varam 2. avgusta Miloš Budimir je uzeo "smart" i kod Urgentnog centra smo ga odvezli jer je tu trebalo da se nađu Hrvatin i Veličković. Sledećeg dana, našli smo se na stadionu, peške smo Tešić, Belivuk i ja otišli do parkinga, preko puta kolskog ulaza za naš bunker. Tu je bio "fijat doblo", beli, to vozilo je Miljković pozajmio od nekih mlađih navijača. Miloš Budimir i ja smo ušli u tovarni deo, i krenuli smo ka kući u Ritopeku, ali ne do same kuće, nego na jednu oranicu na par kilometara - detaljno je ispričao kako su izveli otmicu a potom i ubistvo Veličkovića.

Na glavama su, kako je naveo, imali fantomke, a u rukama radio stanicu, da bi održavali kontakt sa Miljkovićem. Hrvatin je, kako je naveo, pokupio Veličkovića i dovezao ga do njih, pod izgovorom da tu dolazi da kupi oružje.

Hrvatin se našao sa Veličkovićem u blizini parkiranih vozlia. Ušli su u vozilo i krenuli ka toj oranici da bi navodno obavili primopredaju oružja. Miljković je bio zadužen za pratnju vozilom u vlasništvu braće Budimir. Hrvatin i Veličković su izašli iz kola i rukovali se sa Đurićem.

- Kada se Veličković okrenuo leđima, on ga je ščepao u kragnu. Neko je viknuo "policija", što je bio signal. Veličković je bio na zemlji, a Belivuk ga je nekoliko puta udario u glavu. Stavio sam mu lisice i ubacili smo ga u tovarni prostor vozila. Sa njim smo ušli Miloš Budimir i ja, dok su napred bili Janković i Belivuk. Krneuli smo ka kući u Ritopeku. Budimir i ja smo ga ispitivali. I dlaje smo se pretvarali da smo policija, pokušavali smo da mu održimo tu priču. Noge i oči smo mu oblepili trakom. Ubacili smo ga u skrivenu prostoriju u kojoj je bio samo najlon na zemlji i tu ga Belivuk nekoliko puta šutira nogom u glavu. Počeo je da krklja, pa smo mu oslobodili nožem prostor za disanje. Ispljunuo je nekoliko zuba - dodao je.

Tada je, kaok je ispričao, krneulo ispitivanje i iznuđivanje šifre na Skaju.

- Uzeo sam klešta koja su stajala u blizini i njima sam mu zalomio vrh nokta, što može da se vidi na slikama u optužnici, uz pretnju da će mu nokti biti počupani ako ne da šifru. Brzo ju je dao. Nismo ga dalje udarali. Belivuk odlazi gore u kuću jer u skrivenoj prostoriji nije bilo dometa. Razgovarali smo s njim i on je u jednom trenutku izrazio želju da vidi Veljka, a mi smo ga pozvlai. Shvatio je o čemu se radi i rečeno mu je. Veljko je došao, skinuo mu povez s očiju i razgovarali su o razlozima kako su se razišli, o nekoj drogi za koju je Goran ostao neisplaćen. Goran je zaključio kako je pogrešno odabrao i izvinio se, priču završavaju u relativno blagom tonu - rekao je Lalić

18:00 Video sam ih u krvavim kombinezonima

Dodao je da je Gligorijevićeve stvari bacio u reku, a njegov Skaj aparat, prema instrukcijama, ostavio na stadionu.

- Predveče sam prvi put parkirao u dvorištu kuće. Popeo sam se na sprat i video Veljka, Marka, Jankovića u radničkim kombinezonima na tregere, krvavim. Veljko je bio uzrujan, možda zato što je dugo znao Gligorijevića. Rekli su mi da nisu stigli da realizuju poslednju fazu, odnosno da spuste džakove sa ostacima pokojnog Gligorijevića do reke i da im pomognem. Sačekali smo da padne mrak, sišli do garaže. Na sredini je bilo šest džakova uvezanih u paru. Video sam još jedan džak pored koji je izgledao puno, ali je bio lagan, sa folijama i najlonima. Prvi put sam ušao u skrivenu prostoriju i video je uživo. Mojim vozilom odlazimo, džakovi su u gepeku. Spasojević nas odvozi. Na nekoliko minuta vožnje postoji proširenje od kog ide zemljani put, kojim smo krenuli peške noseći džakove ka reci. Objasnili su mi da se džakovi vezuju u paru da bi se držao balans kada ih nosimo oko vrata - ispričao je.

Spalili džakove u kojima su bili ostaciKako je objasnio, Miloš Budimir i Draganić ušli su u reku da prospu ostatke pokojnog Gligorijevića, tako što su skalpelom rasparali džak sa donje strane. Kod jednog sasušenog potoka je sa Draganićem spalio džakove iz kojih su izručili ostatke tela Gligorijevića.

- Miljković je par dana kucao sa Gligorijevićevog Skaj aparata i dopisivao se sa njegovim drugom Ljubom koji je posumnjao da se ne radi o Gligorijeviću i tražio je sliku i glasovnu poruku, na šta je Miljković odgovorio "Je l' me nameštaš?" i ugasio aprat. Dobili smo instrukcije da se, ako neko dođe da pita za Gligorijevića, kažemo da ništa ne znamo i da se iznenadimo ako neko kaže da je nestao - zaključio je Lalić priču o Gligorijeviću.

17:50 "Klanica u Ritopeku

Kako je rekao, tada je saznao za postojanje kuće strave u Ritopeku, kao i za skrivenu prostoriju koja je bila idealna za ubistva. Kuću su kupili od Draganića, ali je nisu preveli na svoje ime. U kupovini kuće im je finansijski pomogao Radoje Zvicer.

- Ja u vreme ubistva Kojića, kao što sam rekao, nisam znao za kuću, ali ju je Miljković još tada spominjao i nazivao je klanicom - istakao je.

Mislili su da Puki igra duplu igru

Objasnio je da u junu na stadion dolazi Aleksandar Gligorijević Puki, koji je bio dugogodišnji navijač i blizak sa Belivukom. Kako je Lalić rekao, on je Belivuku i Miljkoviću rekao da treba da budu likvidirani hicima iz snajpera na nekoj od narednih utakmica, kao i da su neki momci stupili s njim u kontakt i da su spremni da prodaju likvidatore za novčanu naknadu od 100.000 evra i da su spremni da ih dovedu žive.

- Doneo je kao dokaz crni snajper, jedino oružje koje je zaplenjeno na stadionu i koje je namerno tu ostavljeno. Janković je izmerio proveru oružja i zaključio da to oružje nije adekvatan izbor za takav zadatak i to celu priču dovodi u sumnju. Mislili su da Gligorijević igra duplu igru i da je njegov cilj da namami Veljka i Marka da bi negde bili ubijeni. Tih dana Veljko od mene zahteva da ozvučim "golf 5" koji je dugo stajao na stadionu i koristio se za zadatke. Belivuk je auto dao na zajam Gligorijeviću da bi ga proverio. Nekoliko dana kasnije Belivuk je bio vidno uzrujan. Mislim da je ta opservacija Gligorijevića dovela do zaključka da laže - rekao je Lalić.

Krili se na tavanu

Tada je doneta odluka da je Gligorijević izdajnik i da treba da bude likvidiran. Belivuk i Miljković su sve okupili i dodelili im uloge. Za namamljivanje su bila zadužena braća Budimir. Ponudili su mu da povoljno kupi količinu droge na odloženo plaćanje. Oko podneva, 16. juna Gligorijević se po dogovorenom planu našao sa Markom Budimirom kod Beton hale na mestu gde nema kamera. Marko ga preuzima svojim "smartom" i vozi ga ka kući u Ritopeku.

- Za pratnju smo bili zaduženi Marko Miljković i ja. Svrha naše pratnje je bila da budemo sigurni da Gligorijevića ne prati policija ili neko iz suparničke grupe. Miloš Budimir, Belivuk, Draganić, Janković i Spasojević čekali su u Ritopeku sakriveni na tavanu. Javili su nam da je savladan, skinuli su ga u donji veš. Kleo se da nije u vezi s izdajom. Ja sam tada prvi put video kuću u Ritopeku - dodao je.

17:40 Ubistvo produžnim kablom

U jednom momentu su mu, kako je rekao, dali signal, te se odvojio i našao put nazad. Kada je bio na vrhu Ustaničke, Marko Budimir mu je javio da parkira na parkingu iza restorana "Pilence", što je i učinio.

- On me je pokupio i krenuli smo u Radničku ulicu da bismo pronašli Kojićev Skaj uređaj jer nije bio kod njega. Mislili smo da je možda ispao ili da se slomio, što bi bila gora varijanta. Nismo uspeli da ga nađemo ni u vozilu, ni oko vozila. Kasnije tokom večeri Nemanja Đurić je ponovo pregledao Kojićevo vozilo i našao Skaj aparat koji je pokušao da sakrije u sedištu. Narednih dana sam video fotografije Kojića iz prostorije u Ritopeku, vezanog trakom preko ruku, nogu i lica. Detaljno su mi ispričali kako su Kojića ubili produžnim kablom. Isprva su pokušali da ga udave produžnim kablom i to Simke kog je Miljković poveo da se iskali. Kabl je pukao i Miljković je nastavio da ga davi ostacima kabla i na kraju mu slomio vrat. Detaljno su mi ispričali kako su telo uništili sekirom i skalpelom i da je to trajalo oko šest sati, a potom su ga samleli i bacili u reku - daodao je Lalić.

17: 35 Miljković tražio da pomognemo u likvidaciji njegovog kuma

Lalić se potom vratio u januar 2020. godine kada se vratio za Beograd oko 10. januara. U tom momentu u Atinu odlaze Veljko Belivuk i Nikola Spasojević.

- U danima pre 20. januara Miljković nas okuplja na stadionu. Mene, braću Budimir, Nemanju Đurića, Nemanju Simića i Lazara Marinkovića. Saopštava nam da je njegov kum Mirko Kojić zbog učestvovanja u ubistvu na šinama i drugim likvidacijama pretnja po njega i sve ostale. Rekao je da moramo da mu pomognemo u otmici i likvidaciji. Niko se nije protivio pa sam i ja pretpostavio da bi bilo vrlo štetno po mene da negodujem. Miljković je Kojiću plasirao priču da ga je policija uhapsila, da je formirana posebna grupa u policiji koja se nameračila da ga sredi i da su ga pustili. To je uradio da bi Kojić lakše poverovao kad se pojavimo da je u pitanju policija. Za namamljivanje je bio zadužen Janković, rečeno mu je da treba da posmatraju neko lice, da ne nosi običan telefon i da ponese fotoaparat. Lice nije ni postojalo, to je bila fiktivna priča - rekao je.

Za mesto otmice odabran je parking u Radničkoj ulici, koji je bio zamračen, ima okolo rastinja. To veče, po unapred pripremljenom planu, Miloš Budimir vozi Lalićevu "škodu". U večernjim časovima odlaze na parking i zauzimaju mesto dijagonalno od mesta na koje je trebalo da dođe Kojić. Tokom tog dana Marko Budimir i Miljković su na tu lokaciju dovezli "audi a5" užičkih oznaka, a u večernjim časovima su došli belim kombijem koji je stajao na stadionu i koristili su ga navijači.

- Parkirali su se u delu parkinga gde je Kojić trebalo da dođe, a kada Janković dođe peške to je bio znak za nas da se Kojić pozicionirao na tu lokaciju. Čekali smo oko 20 minuta. Bilo je hladno, magla je bila jako gusta. Dva puta je izašao stanar iz zgrade jer smo već bili sumnjivi. Đurić i ja smo imali taktičke rukavice, ja sam imao radio vezu i imali smo policijske značke koje nam je obezbedio Miljković. Te značke su posle stajale na stadionu do nekoliko dana pre našeg hapšenja. Rekao sam stanaru da smo policija i da pratimo obijače vozila, da bih mu skinuo sumnju i da ne bi pozvao policiju. Ubrzo preko radio veze od Budimira i Miljkovića stiže informacija da je na parking pristigao mali gradski auto crvene boje, ili "reno klio" ili "dačia sandero". Bio je parkiran u rikverc i niko nije izlazio iz vozila. Ubrzo smo videli Jankovića kako ide ka tom delu parkinga. Lazin zadatak je bio da otrči na glavni put na Radničku ulicu za slučaj da policija krene ka parkingu da im odvuče pažnju da kupimo vreme - dodao je Lalić.

Kako je ispričao, "škodom" su zagradili Kojićevo vozilo, prišli sa vozačke i suvozačke strane jer je Miljković Kojića predstavio kao opasnog čoveka. Dodao je da se Kojić zaključao unutra, te da su lupali u staklo uz povike "policija".

- Pogledao sam da nema oružje, izvukao ga iz automobila, prislonio uz vozilo i vezao ga lisicama sa rukama na leđima. Kojić je imao sivu majicu, tamnu jaknu, sportske patike, naočare za vid. Majicu smo mu prebacili preko glave da ne može da vidi šta se dešava. U tom momentu Miljković i Marko Budimir prilaze belim kombijem, otvaraju se vrata, predajemo Simketu Kojića i on ga ubacuje unutra, ulazi sa Jankovićem. Ceo događaj je ispratila jedna žena srednjih godina u vozilu "golf", silom prilika se zadesila tu. Prišao sam da vidi policijsku značku, pokazao sam joj da sačeka. Miljković je krenuo kombijem, ostali su krenuli "audijem" i parking je bio slobodan. Pokazao sam ženi da nastavi. U "škodi" sam bio sam, malo sam kasnio za njima, sustigao sam ih tek na auto-putu. Funkcija "audija" je bila čistač u slučaju kontrole, da privuče pažnju ili da prvi bude zaustavljen da da kombiju mogućnost da se udalji, a moja uloga je bila ako policija krene za nama da izvršim sudar i da onemogućim dalju pratnju - ispričao je.

Ako bi se pojavila policija, plan je bio da Kojiću ubrizgaju cijanid i izbace ga iz kombija.

17:30 Otišao da se nađe sa prijateljem u Španiji

- Istakao je da je Lainovićevo vozilo koje je kupio od tog novca posle likvidacije Miljković poklonio jednom od braće Budimir, kod kog je vozilo nađeno tokom hapšenja.

- Miljković je naložio da se svi držimo iste priče, a to je da je svojeglavo otišao da se nađe sa prijateljem koji je bio u Španiji i da ga je škaljarski klan oteo i likvidirao. To je sve što imam da kažem o Lainoviću - dodao je Lalić.

17:15 - Na slici se video Lainović, isprebijan

Dodao je da se Lainović krio u stanu Kiće Markovića, kao i da ga je tamo obilazio.

- Otišli smo u Atinu, tada nas je dočekao jedan mlađi momak koji nam je organizovao apartman. Tamo je boravilo dvadesetak pripadnika kavačkog klana, sa planom likvidacije Dedovića, Stamatovića i Kožara. Prvog ili drugog januara odlazim, na zahtev Veljka i Marka, ponovo u Atinu, tog puta sam. Bio sam tamo nekoliko dana. Bio sam u aktivnom kontaktu sa Lainovićem. On je bio sa Brašnjevićem u Atini. Takođe sam bio na vezi sa dva kontakta - Karlosom i Masonom, kako mi je predstavljeno to su bili Kašćelan i Zvicer. Oko Božića je izbio problem, potukli su se sa vlasnikom kafane i bili su uhapšeni. Posredovao sam u komunikaciji između Zvicera i Lainovićeve majke i njegovog brata, koji su takođe koristili Skaj, zvali su se Big mama i Solun. Komunikacija je bila neophodna zbog koordinacije oko advokata. Posle nekoliko dana su pušteni, ja sam se oko 10. povukao iz Atine. Pušteni su iako su imali međunarodne poternice i rečeno mi je da je to plaćeno oko 100.000 evra - ispričao je okrivljeni svedok.

Naveo je da su detaljno opisali kako su likvidirali Dedovića i Stamatovića. Nekoliko meseci kasnije, Lainović i Brašnić otišli su u Severnu Makedoniju, gde su ostali neko vreme, a odatle su, navodno, preko Kosova krenuli za Srbiju.

- Jedan dan na stadionu Miljković je od mene tražio da na fabrička podešavanja vratim Skaj aparate Lainovićevog brata i majke i da to opravdam tehničkim problemom. Rekao mi je da je Lainović svojeglav, da je umislio svašta, da može da bude opasan i da je možda prosleđivao materijal koji može da ih ugrozi majci i bratu. Pokazao mi je slike pokojnog Lainovića kog su likvidirali navodno članovi kavačkog klana. Razdvojili su Brašnjevića i Lainovića, a Lainovića su ubili hicem u glavu. Na slici se video Lainović naduvene glave, krvavog lica, isprebijan. Ležao je na travi dok su mu noge savijene u kolenima bile u rupi iskopanoj u zemlji. Mene je to iznenadilo, imao sam visoko mišljenje o njemu, izvršio je dve drske likvidacije, bio je veoma koristan. Posle ubistva u Atini trebalo je da Lainoviću i Brašniću bude isplaćeno milion evra i Zvicer je doneo odluku da svoj četvorici učesnika bude isplaćeno 250.000 evra - objasnio je Lalić.

17:05 - "Upecali smo Kiću"

- Na utakmici na stadionu Čukarički jedna grupa navijača stajala je odvojeno i to je bio problem jer smo saznali da su imali u planu da nas napadnu. U danima posle utakmice zamoljen sam da pozajmim "škodu" koju sam koristio i Miljković, Belivuk i braća Budimir su otišli na sastanak sa Dejanom Lazarevićem. Miljković mi je rekao "upecali smo Kiću". Ja sam se najviše interesovao da li je izvršeno neko krivično delo mojim automobilom.

- Nekoliko dana kasnije Miljković mi je rekao da par dana kasnije budem na nekom javnom mestu sa video nadzorom kako bi ostao trag da nisam povezan sa krivičnim delom. Na internetu sam video da je Marković likvidiran, a kasnije su mi detaljno pričali Lainović, braća Budimir i Miljković. Za to je bio angažovan Lainović. Dali su mu da obuče kaput jer ima specifičan hod i veći stomak. Parkirana unapred bila je "škoda superb" i posle ubistva je odložio oružje u skrivenu pregradu u "škodi", a potom ga je Miloš Budimir odvezao u štek stan. Auto je bio na mestu koje nisu pokrivale kamere. Par dana kasnije Budimir je angažovao neke momke da u jutarnjim časovima odvezu to vozilo - rekao je Lalić.

17:00 - Lalić "kavčanima"

On je istakao da mu je u tom periodu Miljković rekao da se osniva kriminalna grupa oslonjena na kavački klan, te da su preko Skaja komunicirali sa Radojem Zvicerom i za njega obavili praćenje jednog lica.

- Već krajem aprila sam se vratio za Srbiju ilegalno prešavši granicu kod prelaza Horgoš. Nastavio sam da se bavim prodajom skaja, upoznao sam dosta ljudi na stadionu. Kriminalana grupa počinje da dobija svoju finalnu formu i na radim na formiranju bunkera na stadionu. Simbolično sam učestvovao u trgovini drogom. U prvom periodu Milčjković i Belivuk su mi detaljno ispričali o ubistvu Gorana Mihajlovića. Pokazali su mi njegove slike, neke od njih se nalaze u optužnici, ali ja sam video i slike njegovog ugljenisanog dela. Detaljno su mi ispričali da su ga ubili ubrizgavanjem cijanida iz šprica bez igle u usta. Rekli su mi da su to uradili u nekoj kući, ja o njoj nisma znao detalje, osim što sam ranije video slike iz skrivene prostorije. Reklis u da je Mihajlovića namamio jedan od dva brata kog kasnije upoznajem na stadionu. On je isprva na skaju bio Džeri, a kasnije Santos, bio sam u kontaktu s njim. Z aplac na kom je spaljen Mihajlović saznajem kada sam se sa Belivukom vozio iz beograda ka Surdukom. Tada mi je pokazao tu kuću i plac. Postoji prepiska sa njim i Miljkovićem na Skaju, Miljković je fotografisao i slao. Tako sam saznao za lokaciju placa - dodao je. Kako je istakao, rekli su mu da su nakon ubistva Mihajlovića uzeli manju količinu oružja i nešto droge. Dodao je da su to sva saznanja koja ima u vezi sa Mihajlovićem.

16:55- Detaljno o ubistvu na šinama

Jedan od branilaca rekao je da nema potrebe da se sluša o tom ubistvu jer je taj slučaj vć presuđen, ali je Lalić objasnio da o tome govori da bi objasnio kako je sarađivao sa klanom i da je nekoliko dana posle tog krivičnog dela napustio zemlju, a u inostranstvu se bavio drogom i postao je distributor za aplikaciju Skaj.

- Otvorio sam firmu sa sedištem u Pragu. Ja sam bio vlasnik, a moj prijatelji saradnik, a kasnije i član grupe je bio direktor. Po izlasku iz zatvora Veljka i Marka posle ubistva na šinama ponovo smo stupili u kontakt i to putem Skaj aplikacije. Dogovorili smo se da se vidimo. Belivuk je bio sprečen, ali Miljković i ja smo se dogovorili da se početkom 2019. vidimo u Barseloni. Tamo smo se sreli i upoznao sam Marka Budimira, Nebojšu Jankovića, Luku Živanovića i još jednog momka za kog mislim da se zove Duško, ali on je posle uhapšen u Barseloni zbog ubistva Peruničića u Marbelji. Boravili smo u njegovoj kući koja je bila laboratorija za proizvodnju skanka. Luka je obavljao transport narkotika uglavnom za kavački klan, ali i za druge kriminalne grupe. Prevozilo se na desetine kilograma narkotika po evropskim gradovima - rekao je Lalić.

16.48 - Izvinjenje

- Pre nego što počnem svoje izlaganje, želim da se izvinim porodicama žrtava zbog svega što je učinjeno i svega što će morati ovde da čuju - rekao je na početku.

- Veljka Belivuka poznajem dugi niz godina, a od 2016. sarađujemo na poslovima s drogom. Miljkovića sam upoznao kao njegovog prijatelja, upoznao sam ga posle ubistva Aleksandra Stankovića. U tom periodu sam učestvovoao u pratnji i opservaciji više ljudi bliskih škljaraskom klanu, koji su bili pretnja po život Belivuku. U januaru 2017. godine Miljković i Belivuk su tražili da im pomognem u opservaciji Vlastimira Miloševića, Miljkovićevog kuma, što sam ja i prihvatio. Miljković mi je objasnio da su u zavadi i da je Milošević organizovao da mu se baci molotovljlev koktel na stan u Krnjači.

14.47 - Počinje svedočenje Srđana Lailića

Sudsko veće odbilo je predlog branioca Marka Miljkovića da se okrivljeni saradnici Nikola Spasojević i Bojan Hrvatin udalje iz sudnice dok okrivljeni saradnik Srđan Lalić iznosi svoj iskaz.

- Veće je razmatralo predlog, međutim imali smo u vidu da su okrivljeni saradnici okrivljeni saradnici, a prema odredbama ZKP oni su okrivljeni i njihovo je pravo da čuju okrivljene kako oni svedoče, jer imaju prava okrivljenih - rekla je sudija Vinka Beraha. Sudija je još jednom napomenula da Lalić može da čita teze kao podsetnik, ali da ne može da čita svoj iskaz i dodala da protiv odluke veća nema prava žalbe. Advokat Stefan Jokić upitao je zašto je promenjena odluka suda, kada je prethodno rečeno da Lalić neće da koristi ništa, "a sada odjednom može da koristi teze". Njegovoj priči pridružili su se i drugi branioci. - Naravno da će da skloni svesku, ali teze sme da koristi. Evo, ja ću da pogledam svesku da vidim da li su to teze ili ne - rekla je sudija. Okrivljeni svedok Srđan Lalić ustupio je sudiji list papira za koji tvrdi da se na njemu nalaze samo teze koje bi ga vodile tokom davanja iskaza. Lalić je pročitao zakletvu i počinje sa iznošenjem svog iskaza.

15.50 - Pauza od 40 minuta

Branilac Marka Miljkovića, Vladimir Petrović, zatražio je da se tokom izlaganja Srđana Lalića iz sudnice udalje druga dvojica svedoka saradnika, Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević.

Zamenik tužioca Saša Ivanić podsetio je da su okrivljeni saradnici učestvovali i na pripremnom ročištu, slušali odbrane, i da treba da ostanu u sudnici da slušaju. Ovaj stav zamenika tužioca izazvao je buru u sudnici, pa je veće napravilo pauzu pre nego što odluči da li će biti prisutni ili ne. Pauza će trajati 40 minuta.

15.35 - Sudija pozvala Lalića

Pošto je Đorđević završio sa svojom odbranom, sudija je prvog od okrivljenih saradnika pozvala Srđana Lalića.

Lalić je za govornicu izašao noseći u rukama fasciklu sa brojnim papirima, koje je raširio čim je stao za govornicu. Advokati su odmah zatražili da sud odluči da li može da koristi beleške tokom davanja iskaza, pa je veće napravilo kratku pauzu, kako bi doneli odluku o tome.

Sudsko veće se vratilo u sudnicu i saopštilo da smatra da Lalić ne treba da koristi beleške.

- Ako nešto preskočite, mi kao veće možemo na neki način pitanjima da vas podsetimo - rekla mu je sudija, posle čega je odrana zatražila da pomeri svesku.

- Vaš sporazum o svedočenju sud je prihvatio. Znate o čemu sve treba da govorite, šta je predmet optuženja. Vaše dužnosti su da u skladu sa zakonom govorite istinu i da ništa što vam je poznato ne prećutite, davanje lažnog iskaza je krivično delo - upozorila ga je sudija, dodajući da ne može da se poziva da ne odgovara na pojedina pitanja.

Jasno, kratko je rekao Lalić, držeći obe ruke za sudskom govornicom.

- Samo bih hteo da vam skrenem pažnju, moje izlaganje je obimno, nekoliko sati sigurno. Teško ću hronološki sve to da ispratim bez beleški - rekao je Lalić, obučen u crni džemper, belu košulju i crne pantalone.

- Neke stvari koje se ne nalaze u optužnice i sled događaja koji sam posložio da bi se lako pratilo, u tom smislu mislim - rekao je Lalić, posle čega je sudija navela da može da se podseća, ali ne i da čita.

Ponovo su se za reč javili advokati,koji su tražili da se sveska skloni i da je odnese sudska straža, što je i učinjeno.

Vojislav Đorđević zamolio je da on danas iznese odbranu jer mu prethodni put nije bilo dobro, na šta je sudija odgovorila da je on svakako na redu za iznošenje odbrane. On je istakao da ne ostaje pri odbrani koju je ranije dao.Sledeći koji se nagodio sa tužilaštvom bio je Bojan Hrvatin koji je dobio 15 godina zatvora, a potom i Srđan Lalić, koji će "robijati" 18 godina u zamenu za informacije.

Tek sam ušao u 19. godinu, sve što sam rekao je neistina

- Zamolio bih da neometano iznesem odbranu. Nisam član nikakve kriminalne grupe niti sam počinio bilo koje delo koje mi se stavlja na teret. Tačno je da sam u 21. maja 2021. dao svoju takozvanu odbranu u prisustvu branioca Nenada Aleksića. Želeo bih da u celosti povučem iskaze koje sam dao kao neistinite, netačne i iznuđene iskaze. Da bih pojasnio zašto sam dao takve iskaze moram da ukažem na to pod kojim sam ih okolnostima davao - rekao je.

Kako je istakao, nakon negovog lišenja slobode koje su svi mogli da vide na malim ekranima, gde je pred kamerama bačen na pod pred dugim cevima nikada nije bio hapšen niti krivično gonjen.

- Nisam bio opasan po društvenu zajednicu. Moj otac je pozvao mog branioca. Advokat je došao u večernjim časovima. Dogovorili smo se da ne dajem nikakav iskaz. Nisam ni znao zašto sam lišen slobode. Inspektori SBPOK su rekli da se vezujem za Veljka Belivuka. Braniilac je uzeo rešenje o mom zadržavanju. Kada je izašao krneule su strahovite pretnje od strane SBPOK. Više sati i je govoreno kako da dam iskaz i koga da optužim. Rečeno mi je da moram da dam taj iskaz ili će moji roditelji da budu silovani. Meni je to malo nenormalno. Rekli su da nikada neću izaći iz zatvora, da nikada neću igrati rukomet, a to je nešto za šta živim. Ako dam iskaz, rekli su da ću sve to da izbegnem i odmah da se nađem na slobodi - dodao je.

Situaciju je nazvao "psihičkim maltretiranjem policije" i dodao "da su neki bili dobri, neki loši, ali da su menjali uloge", te da je sve trajalo nekoliko sati.

- Tek sam ušao u 19. godinu, bio sam u strahu za svoju porodicu, za svoj život, za svoju sportsku karijeru. Član sam rukometnog kluba Partizan od 2013. godine. Nikada nisam dolazio u situaciju da mogu da budem uhapšen. U strahu sam dao taj iskaz, nakon čega su inspektori SBPOK pozvali nazad mog branioca. Ja sam tada bio slomljen i fizički i psihički. Nisu me tukli, ne mogu to da kažem, ali ja imam dva-tri treninga dnevno - rekao je Đorđević.

Kako je dodao, kada je došao advokat, razgovarali su skoro sat vremena.

- Nisam mogao da razgovaram sa njim, da ga slušam, jer sam sve vreme razmišljao o tome šta će da bude sa mojom porodicom. Moj advokat je govorio da ne dajem iskaze, ali preovladali su strah i nezrelost i to je prosudilo da dam iskaze kakve sam dao - istakao je.

Đorđević je odlučio da se osvrne na tačku jedan i osam optužnice koje mu se stavljaju na teret, čime se tereti da je učinio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela.

- Niti sam član bilo kakve organizovane kriminalne grupe, nisam to nikad bio, niti sam činio krivična dela. Partizanovo sam dete od kad znam za sebe. U mojoj kući Partizan je tradicija. Išao sam na utakmice, organizovano, preko kluba. To je normalno. Fudbalski klub Partizan volim samo kao navijač, ništa više ni manje od toga. Niti sam pratio ni osmatrao bilo koga od suparničkih grupa. Kada nađem vremena dolazio sam u taj restoran da popijem kafu, ali nikada nisam počinio takva dela. Što se tiče udruživanja radi vršenja krivičnih dela, ja nisam imao nikakvo saznanje da postoji organizovana kriminalna grupa, niti sam činio bilo kakve delatnosti za bilo kakvu organizovanu kriminalnu grupu. Po mojim saznanjima takva grupa ne postoji. Ja nikada nisam razmišljao o tome da budem kriminalac, organski ne mogu da podnesem kriminal - dodao je.

Šta je rekao o poznanstvu s Belivukom

On se dotakao i Skaj aplikacije i rekao da je u sudu prvi put čuo za nju. Istakao je da je nikada nije koristio. Kada su u pitanju ostali optuženi, rekao je da većinu ne poznaje, a da su mu petorica optuženih prijatelji i da je siguran da oni nisu ni u kakvoj vezi sa kriminalnom grupom.

- Znamo se sa utakmica Partizana, mi smo mlađi navijači. Pisali smo transparente, smišljali koreografije. U mom stanu nisu pronađeni nikakvi kriptovani telefoni, droga, oružje, niko u prisluškivanim razgovorima ne spominje moje ime, niti sam imao bilo kakvu komunikaciju sa ostalim optuženima - istakao je.

On je pročitao spise predmeta koji se tiču njegovog telefona koji mu je oduzet. U mišljenju veštaka je navedeno da ne postoje fotografije, snimci ni audio zapisi čiji se sadržaj može odnositi na počinjena krivična dela, a ništa nije pronađeno ni u pozivima, porukama, mejlovima i na društvenim mrežama, te se optuženi pita "kakav je to onda on član kriminalne grupe".

- Belivuka i Miljkovića poznajem isključivo kao starije navijače. Kao mlaši navijači smo imali poštovanje prema njima, jer je to elementarna kultura. Bili smo srećni kada nam priđu, pruže ruku, pozdrave se. Ništa dublje sa njima nisam imao. Nemam ni njihove brojeve telefona - dodao je.

Prema tački osam optužnice Đorđević se tereti za otmicu I. S. On se pozvao na iskaz I. S. i rekao da I. S. nigde ne govori da je bio u toj grupi.

- Sigurno je da sam tada bio na stadionu jer je avgust mesec kada meni počinju pripreme za sezonu. Svake godine dođe desetak novih igrača iz različitih gradova i te nove izvedemo na ručak, na piće. Tada smo nas 10-15 došli na stadion, seli u restoran da popijemo kafu, bili smo tu najviše sat i po vremena. Prema tome, I. S. niti sam održao, niti sam zadržao bilo gde i bilo kada. Nisam mogao da počinim krivično delo otmice. U tom restoranu se nisu okupljali samo navijači, bilo je dece, okupljali su se fudbaleri, restoran je bio otvorenog tipa, nije bio isključivo za navijače - rekao je.

Istakao je da nije tačno da je pripadnik navijačke grupe "Iz principa", već drudge navijačke grupe, u kojoj se nalaze mahom mladi navijači.

- I. S. poznajem možda duže nego svi ostali, od 2016. Upoznali smo se pred utakmicu Partizana. Bili smo prijatelji na Fejsbuku, pratili smo se po društvenim mrežama, razmenili smo telefone. To je jedina činjenica kako me je I. S. prepoznao u SBPOK, jer se poznajemo nekoliko godina. Ja I. S. nikada nisam uveo ni zadržao, niti vezivao, bilo kada i bilo gde. Nisam bio ni blizu njega kada je ušao sa par momaka u restoran. Ja sam to video, sedeo sam u bašti. Ali tu se nije dešavalo ništa sporno, niko nikog nije tukao - dodao je Đorđević.

Podsećamo, na prva tri ročišta pred sudsku govornicu izašlo je 27 optuženih, od kojih su neki izneli svoju odbranu i zadržali pravo da je dopune, dok su drugi odlučili da se ne izjašnjavaju dok ne čuju šta trojica okrivljenih svedoka imaju da kažu.

Druge optužene, kako je rekao, poznaje sa tribina Fudbalskog kluba Partizan i istakao da ne može da tvrdi da su ta lica bila sa I. S. u datom trenutku i dodao da bi, da su bili na stadionu, sigurno seli za sto sa njim.

- I. S. je stalno bio na stadionu. Nebrojeno puta je spavao tu. On nije iz Beograda, nije imao gde da spava. Čuo sam da je spavao po nekim kolima, to stvarno nisam znao. Ono što bih dodao je da niti sam ga tukao ili bilo šta radio protiv njegove volje da bi on ostao tu. On je moj drugar. Nismo se družili ne znam koliko, ali poznajemo se. Ovo što sam rekao može i on sam da potvrdi. I. S. najbolje zna ko ga je tukao i vezivao, ako se to uopšte desilo. Ja to nisam video, pa ne mogu da kažem da se desilo. Niko nije lud da prizna nešto što nije uradio, sem u mom slučaju gde plicajci prete porodicom, time da ih nikada neću videti. Ništa od navedenog što sam izjavio pred SBPOK i tužilaštvom ja nisam lično video - istakao je.

On ističe da je dan posle navodnog napada video I. S. i da na njemu nije video nijednu povredu, te da je to bio poslednji put da ga je video.- Nije me pitao za pomoć. Da je pitao, pomogao bih. Znam da nema, roditelji su mu bolesni, znamd a je tražio pare, trenerke. Stalno je bio isto obučen. Nakon toga se nismo ni videli ni čuli. Moj život je ovde uništen. Ja se izvinjavam svima o kojima sam dao lažnu izjavu - bile su reči kojima je završio odbranu.

Na pitanje sudije kako je to dobio informacije od SBPOK i zašto se nije braniocu žalio na pretnje, odgovorio je da mu je "sve vreme u glavi bila njegova porodica".

- Sve sa inspektorima se desilo kada je moj branilac prvi put otišao kući. Krenulo je vređanje, pretnje, pričali su mi šta treba da kaže, koga da optužim, ja sam iz straha morao to da uradim. Nisam bio ni svestan šta pričam. Inspektor je detaljno objasnio šta se desilo i ja sam to ponovio. Nisam nikom rekao to i iz straha sam dobrovoljno potpisao. U tužilaštvu sam se isto osećao, samo što nisam imao takav pritisak i pretnje. Bio sam uplašen. Hteo sam da kažem bilo šta i samo da idem, nažalost - odgovorio je.

Na pitanje branioca Nenada Aleksića da li je imao bojazan i za sportsku karijeru, odgovorio je da je naredne sezone trebalo da uđe u Prvi tim partizana i "krene da igra Evropu". Na pitanje da li mu je dato da čita nešto sa papira od strane inspektora, odgovorio je da jeste.

RESTORAN KOJI SU ZVALI BAZA

On je dodao da je restoran koji je u optužnici nazvan "bazom" otvorenog tipa, da se stepenice koje vode na gornji sprat nalaze u sklopu restorana i da nisu odvojene nikakvim vratima, kao i da su u restoranu bili mnogi, uključujući roditelje koji čekaju da deca završe treninge. Istakao je da nikada na oštećenom I. S. nije video nikakve modrice ni povrede, kao i da je bio "ok raspoložen" kada ga je video poslednji put.

Na pitanje branioca da li je nekada zaticao I. S. u prostorijama restorana u ranim jutarnjim satima, odgovorio je da ga je video bar 10-ak puta kako u prostorijama restorana spava ili se tek probudio.

- Nisam primetio da su ga optuženi koje poznajem maltretirali. Uvek su sedeli sa mnom za stolom, seli bi i tad da su bili tu - rekao je Đorđević, a na pitanje da li je ranije poznavao Filipa Ivanovskog, dodao je da ga je upoznao na sudu.

Na pitanje sudije koji bi motiv I. S. bio da tako detaljno opiše kako je mučen i silovan usprotivio se advokat Stefan Jokić, koji je istakao da sud ne može da pita okrivljenog za mišljenje, kao i da I. S. još nije saslušan, na šta mu je sudija više puta isključila mikrofon.

- Nemam nikakvo mišljenje, ne znam ništa o tome - kratko je odgovorio Đorđević.

Na pitanje suda da li je poznavao nekog od zaposlenih restorana, rekao je da zna Aleksu Šejića koji je bio konobar, a koji je posle smene išao na Vračar na drugi posao.

Advokat Filipa Ivanovskog Miljana Perendija istakla je da Đorđević spominje Aleksandra Filipovića i da ga je opisao kao čoveka sa dugom crnom bradom, na šta se Đorđevićev branilac usprotivi rekavši da je optuženi povukao iskaz koji je dao pređ tužiocem. Đorđević je rekao da je za ime čoveka čuo od policajca id a povlači sve što je rekao.

Advokat Nikola Jerković pitao je da li je neko od optuženih bio prisutan u "bazi", odnosno restoranu, na šta je Đorđević odgovorio da se ne seća da je iko od ptuženih bio prisutan. Na pitanje da li je znao da li na okrivljene Belivuka i Miljkovića liči da se tako ponaša prema mlađem licu, na šta se umešao Đorđevićev advokat:

- Molim te da ne odgovaraš dok ti sud ili ja ne kažemo da možeš. Protivim se pitanju jer je povukao oba iskaza koja je ranije dao - rekao je branilac.

Za reč se javio okrivljeni Marko Miljković koji je pitao da li Đorđević zna za seksualno predeljenje I. S. i Alekse Šejića, na šta je odgovorio da Šejić voli žene i da bi I. S. bio u stanju da izmisli celu priču.

Miljković je ispitivao da li je I.S. tražio novac ili pričao da je radio nešto za novac, na šta je Đorđević odgovorio odrično. Na pitanje se zove inspektor i da li je to osoba koja mu je pretila silovanjem, Đorđević je odgovorio da mu je pretilo šest-sedam inspektora.

- Znači praktično celo odeljenje SBPOK - rekao je Miljković.

Na pitanje Miljkovića da li se boji pritvora, Đorđević je odgovorio odrično, ali dodao i da mu je prećeno zatvorom.

- Koliko dobro poznajete Veljka, mene i ostale? - pitoa je Miljković.

- Poznajem toliko da vas znam kao starije navijače, ali ništa više od toga. Nikada nisam video da nekog maltretirate - odgovorio je.

Veljko Belivuk se javio da postavi jedno pitanje

Nakon Miljkovića, za reč se javio i Veljko Belivuk sa jednim pitanjem, koje je i ranije postavljao, a to je ispod koje tribine se nalazi restoran koje tužilaštvo naziva "Baza", na šta je Đorđević odgovorio da se nalazi ispod istočne tribine i da je "milion posto siguran da nije ispod južne".

Pušteni iz pritvora

Podsećamo, na prethodnom ročištu potpuno je ukinut pritvor Borisu Karapandžiću. Osim njega, na slobodu su pušteni Miloš Lukić Selak, Vlade Georgiev i Filip Ivanovski, kojima je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu da se na 15 dana javljaju u nadležnu policijsku stanicu.

Klanu se na teret stavlja više krivičnih dela

Belivuku i njegovom klanu se na teret stavlja sedam ubistava, trgovina drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje.

Sud je u junu potvrdio novu optužnicu, drugu po redu, kojom se terete za ubistvo Nikole Mitića u avgustu 2020. godine i Gorana Mihajlovića u aprilu 2019. godine.

U okviru prve optužnice na teret im se stavljaju ubistva Milana Ljepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića Goksija, Zdravka Radojevića i Lazara Vukićevića.

Belivuk i pripadnici njegove kriminalne grupe uhapšeni su 4. februara 2021. godine, a pripremno ročište počelo je 13. juna ove godine, iz četvrtog puta.

U julu sud je na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal doneo rešenje o spajanju postupaka.

Takođe, ovom optužnicom obuhvaćen je i Senad Rešović koji je uhapšen sredinom oktobra, kao i Dejan Mihajlović koji se sumnjiči za saizvršilaštvo u ubistvu Zdravka Radojevića, koje je već obuhvaćeno optužnicom protiv ove grupe.

U januaru je pokrenuta još jedna istraga protiv Belivuka, Miljkovića i Ivanovskog kao i njihovih žena i Belivukove tašte zbog sumnje da su prali novac koji potče od kriminalnih aktivnosti ove grupe.

Crnogorsko tužilaštvo takođe vodi istragu protiv Belivuka i Miljkovića zbog dva ubistva i jedne otmice u Crnoj Gori.

Početkom septembra, drugi advokat, Nikola Ristović, koji ih je branio zajedno sa uhapšenim Lazarević, otkazao im je punomoćje. Na svakom ročištu, Belivuk i njegovi pripadnici negiraju dela koja im se stavljaju na teret.

Tvrde da su dokazi podmetnuti

Miljković je u svom uvodnom izlaganju rekao da "ubijeni nisu bili studenti teologije", navodeći da su oni možda živi jer nema dokaza da su ubijeni.

- Moguće da je Zdravko Radojević i dalje živ i da ga skiva supruga. Svedoci saradnici su pod hipnozom i patološki slučajevi, a mašina za mlevenje mesa i oružje naknadno doneti i podmetnuti - rekao je tada Miljković dok je Belivuk izjavio da su razgovori montirani, a fotografije iz Ritopeka fotošopirane.

- Fotografije koje su skinute sa Skaj aplikacije, a na kojima se vide obezglavljena i iskasapljena tela su fotošopirane, a razgovori koji su presretnuti i poruke u kojima su, kako se sumnja, ugovarali likvidacije, a potom ih i komentarisali, montirane - rekao je on i dodao da osporava da je nije vlasnik mašine za melevenja mesa.

(Telegraf.rs)