Godinu dana nakon smrti Đokića: Senka nezapamćenog zločina i dalje lebdi nad Moravcem

Rodbina ubijenih Đokića sutra u 11 časova će na groblju u Žitkovcu obeležiti godišnjicu njihovog stradanja. Porodice Đokić i Aritonović pozvale su rođake i prijatelje da prisustvuju pomenu i još jednom odaju počast nevinim žrtvama bezumnog zločina.

Godinu dana od ubistva vlasnika menjačnice Gorana Đokića, njegove supruge Gordane i dvadesetpetogodišnje ćerke Lidije, senka nezapamćenog zločina lebdi nad aleksinačkim selom Moravac. Smrtovnice Đokića povodom sahrane, četrdesetodnevnice, šestomesečnog, a sada i godišnjeg pomena, nalepljene su jedne preko drugih na banderama.

Ulicama promakne tek po koji prolaznik, a na sam pomen zločina odmahuju rukom i ubrzavaju hod. Pusto je bilo i dvorište Goranove majke Stojanke, ni ona niti njena snaha Verica, nisu izašla iz kuće kada su novinari zazvonili na vrata. Glasa od sebe nisu davali ni njihove prve komšije, porodica Gorana Džonića koji sa sinom Stefanom u pritvoru čeka optužnicu za ubistvo brata od tetke Goran Đokića, njegove žene i deteta.

Retki Moravčani koji su pristali da porazgovaraju sa novinarima priznaju da ni posle godinu dana ne mogu da prihvate saznanje da se u njihovom komšiluku dogodilo bratoubistvo, te da zločinac nije poštedeo dve bespomoćne žene koje mu sigurno ne bi bile smetnja u njegovom naumu.

Ono što ih posebno muči je što kako ističu, ništa nije nagoveštavalo da Džonić kuje paklen plan da smakne brata i njegovu porodicu kako bi se dočepao njihovih para.

- Znam ih od detinjstva, kao dečaci su se igrali tu na ulici, uvek su bili zajedno kao da su rođena braća. Lepo su se slagali i kada su odrasli, pa i kada se Goran Đokić iz Moravca preselio u Aleksinac, nastavili su da se druže i pomažu. Bio sam u šoku kada sam čuo da su mrtvi a još više nakon što sam saznao da je za njihovu smrt osumnjičen Goran Džonić. U vreme kada je uhapšen bio sam na Staroj Planini, čuo sam da je nađen ubica, nisam verovao da je to Goran Džonić a i dan danas teško da u to mogu da poverujem. Uvek su bili u dobrim odnosima, rođaci su, neverovatno mi je da je Džonić ubio brata od tetke. Kada pomislim na to što se desilo, pođem od sebe, ne bih bio u stanju da usmrtim rođaka, pa mi je neshvatljivo da je to učinio Džonić - čudi se Miško Cvetković, komšija Đokića i Džonića.

Slično misli i Goran Bećirović, koji za obe porodice ima samo reči hvale.

- Ma nikada nisam primetio zrnce nesloge između njih dvojice, a i Džonići i Đokići su nam u komšiluku. Oni su lepo živeli do zadnjeg dana, ne mogu da razumem zašto bi Džonić to uradio. Znam da već godinu dana celo selo o tome razmišlja ali svi izbegavaju da o tome govore jer bi na taj način trebalo da se stave na stranu jedne ili druge porodice. Mogu samo da kažem a je strašno što je troje ljudi izgubilo život i da mi je mnogo žao njihove rodbine, posebno Goranove majke Stojanke koja je ostala bez svega – rekao je Bećirović.

Porodica Đokić poslednji put viđena je 26. septembra prošle godine kada su iz Moravca, gde su bili na večeri kod Goranove majke Stojanke, krenuli ka svom stanu u Aleksinac.

Njihov nestanak prijavljen je sutradan jer se nisu javljali na Stojankine telefonske pozive. Sedam dana kasnije u ataru sela Donja Trnava pronađen je njihov zapaljeni "pasat", a istog dana u jami na usamljenom području u ataru Moravca, tri spaljena tela.

Skoro mesec dana trajala je potraga za ubicom Đokića koja je dovela do hapšenja Gorana Džonića, njegovih sinova Stefana i Milana ali i braće Kostadina i Aleksandra Miloševića na koje je Džonić uperio prst kao navodne saučesnika. Tokom istrage ustanovljeno je da braća Milošević i njegov sin Milan nemaju veze sa ubistvom pa su pušteni iz pritvora dok je protiv Gorana i Stefana podignuta optužnica za teško ubistvo odnosno pomaganje u ovom krivičnom delu, kao i za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Optužnica je i dalje u Višem javnom tužilaštvu odakle treba da bude prosleđena na potvrdu Višem sudu u Nišu kako bi moglo da se počne sa suđenjem.

(Telegraf.rs)