Stravičan podatak: Žena ubijena u Zemunu je 22. po redu ove godine, nasilje trpela dugo, komšije sve slušale

Svirepo ubistvo žene S. S. (27) koju je D. S. (33) u Zemunu prvo tukao, zatim joj vezao nos i usta kako se ne bi čulo njeno zapomaganje i na kraju je ubio komadom drveta kojim joj je smrskao glavu, otvorilo je bolnu temu - nasilje nad ženama. 

Prema rečima Vesne Stanojević, koordinatora Sigurne kuće, S. S. je 22. žena koja je ubijena ove godine.

- Ovo konkretno nije slučaj koji može da se svrsta u generalne slučajeve ubistava žena. Ko zna koliko je tu nasilja bilo. U tim takvim porodicama kao što je bila ova, mislim na uslove života u kojima komšiluk sve čuje, jer vidim da je to takva sredina, ona je dugo, dugo bila žrtva nasilja. Oni između sebe znaju. To je sredina u kojoj niko takvoj ženi pomaže, niti smatra da joj treba pomoć. Tek kada se sve tragično završi onda se upitamo šta se dešavalo, a dešava se verovatno svaki dan - kaže ona za Telegraf.

Apeluje na sve žene da prijave nasilje i da ne trpe.

- Žena treba da prijavi nasilje ukoliko je to moguće. To nije imperativ, jer nema se uvek uslova za to. Nikada, pogotovo po manjim mestima, ne znate ko koga poznaje. Ali, ako ima drugaricu, sestru, blisku komšinicu, to treba reći. Onda se stvara krug ljudi koji će joj pomoći kada treba pomoć. Ako nemaš podršku, nemaš ni gde da odeš. Majke često ne prihvataju svoje ćerke. Češće će da prihvate sinove i njegovu porodicu, jer to im je prezime, slava. Ali ćerku ne, ona je tuđa sreća, ona se udala, ona je izabrala partnera i onda će biti: "Ti si ga birala, evo ti ga sad". Imali smo i te primere kada majka kaže ćerki da može da se vrati, ali bez njegove dece. Šta to znači? Možeš da se vratiš, ali decu ostavi nasilniku? - navodi Stanojević.

U jednom od intervjua koje je takođe dala za naš portal, (a koji možete pročitati OVDE ) ona je takođe objasnila šta je to što sprečava žrtvu da ode od nasilnika.

- Prvi je razlog što veruje da će se on promeniti. Drugi razlog je što žene često kažu da zbog dece trpe. Onda kad ih pitate da li su deca srećna u takvim vezama i brakovima, reći će da nisu. Česte su pretnje muškarca da će uzeti decu. To žene vređa i ozbiljno se plaše što ne rade, a on radi i ima prihode ili neki stambeni prostor, i da će zbog toga centri za socijalni rad reći da je on podobniji za roditelja. Bitno je objasniti ženi da nije samo novac razlog da bi se nekome dete poverilo, nego da je tu pod jedan ljubav i toleranicja prema tom detetu. Mnoge žene to ne znaju, misle da može da im se desi nešto što nije baš čest slučaj u praksi. I treći, ili možda prvi, tu ne znate kako da ih poređate, jeste materijalni razlog. Ako žena ne radi, nema gde da se vrati, ako je materijalno zavisna...

Mi smo radile anketu sa ženama u sigurnoj kući, podatak je od pre tri godine: da su ostale sa partnerom u kući, šta bi se dogodilo? Njih 82 odsto je odgovorilo da bi bile ubijene. To znači da se tu sve vreme pretilo. Da je stalno išla priča kako on poznaje ovoga, onoga... To su priče za malu decu. Ima zakon iznad veze, samo treba biti uporan. Ipak, kod nas se hvala bogu nikad nije desilo da žena ode i da je muškarac nađe i ubije. Ali, dešava se da se nasilje ponovi po isteku zabrane prilaska ili ukidanju pritvora. To je ono što Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije regulisao. Zabrana prilaska mu npr. ističe 1. januara, a on već 2, 3. počinje ponovo da maltretira ženu, da li zvanjem, dolaženjem, pretnjama... Ili ako je privremeno iseljen iz stana, pa je bio u pritvoru, on se opet vraća u isti stan. Vraća se tu gde je ona, gde su deca. To nije dobro regulisano. Trebalo bi da neko o tom nasilniku ima evidenciju, kao u američkim filmovima, pa da se javi svom socijalnom radniku. E, mi to nemamo. Nećemo verovatno imati ko zna do kada, jer to zahteva i veće troškove. Ali u svakom slučaju treba imati to na umu da bi se znalo kako i na koji način da se neke stvari regulišu u budućnosti - navela je i ona i objasnila kako da prepoznate potencijalnog nasilnika: "Onaj ko je nestrpljiv ili agresivan, ko viče, ko u vožnji izađe iz kola, pa počne da se svađa, to sve govori o tome da neko ima kratak fitilj i da ne toleriše ništa, da misli da je uvek u pravu i da je dobro samo ono što on kaže. To su definitivno neki znaci prepoznavanja nasilnika, ako neko hoće da ih prepozna. Međutim, ja mislim da mnoge žene to neće i da jednostavno smatraju da će se promeniti ili biti bolji kada se budu venčali. Ona će njega svojom ljubavlju da promeni, a od toga nema ništa. Teško da u odnosu može da se desi fizičko nasilje, a da nije bilo psihičkog. Nemoguće da neko baš ćuti, ćuti, ćuti, pa onda uradi nešto. Tu obično bude vređanja, psovki, pretnji."

(Telegraf.rs)