"Umesto da mu u kući slavim rođendan, tortu mu nosim na grob": Jauci majke Andrije koji se udavio na Adi

Smrt dvadesetogodišnjeg Andrije Stanišića iz aleksinačkog sela Koprivnica zavila je u crno njegovu porodic .

Njihovom ulicom od sinoć odjekuju jauci rodbine ali i mnogobrojnih prijatelja i komšija koji pokušavaju da majci Milici i ocu Saši pruže utehu u najtežim trenucima.

Najteže je Andrijinoj majci, koja je grcajući u suzama jedva skupila snagu da kaže nekoliko rečenica o svom detetu.

- Bio je moj jedinac, rodila sam ga u šesnaestoj godini. Spremali smo se da mu 21. avgusta poroslavimo dvadeseti rođendan, sad će majka tortu na grob da mu nosi. Jao Bože, što mi uze jedinca - naricala je očajna žena.

Objašnjava da je Andrija otišao u Beograd 11. jula da bi radio kod njenog brata.

- Hteo je da zaradi za džeparac, da kupi patike, garderobu, želeo je sve što i ostali mladi, trebao mu je novac da ostvari snove. Mnogo je želeo da postane poznat, igrao je fudbal, sanjao o profesionalnoj karijeri. Eto jadan, postao je poznat na najgori način - jaukala je Milica.

Ističe da ne može da prežali što u subotu nije pošla sa mužem u Beograd da poseti sina.

- Tražio mi je da mu kupim čarape i veš, pa je Saša otišao da mu odnese te stvari. Jao, što i ja ne odoh, da vidim sina poslednji put. Bio je mnogo dobar, neiskvaren, ne ostade ništa za njim, ni žena ni dete - kazala je majka stradalog mladića.

Andrijin otac Saša sa tugom se priseća poslednjeg susreta sa sinom.

- Hteo je da ide da radi kod ujaka, on tamo ima firmu, dozvolili smo mu ne sluteći da se iz Beograda nikada neće vratiti. U subotu sam ga obišao, videli smo se na dva sata. U nedelju je trebao da radi ali je kazao da namerava da se odmori, i kazao mi je da će ići na Adu. Nije znao da pliva, govorio je da zna ali ja ga nikada nisam video da pliva. Da se utopio saznao sam od policije, kako sam čuo, vozili su se pedalinom i na tridesetak metara do obale, odlučili su da doplivaju. Kako sam čuo, odmah je propao u vodu, nije mogao da izroni. Pokušavali su da ga spasu, čujem da je i vaterpolista Filip Filipović hteo da ga izvuče ali sve je bilo uzalud. Nije mi jasno kako se na tako malom rastojanju od obale utopio i da niko nije mogao da ga spase - jada se Saša i pokazuje poslednju sliku sa sinom.

Nesrećnog mladića u Beograd je ispratio deda Slobodan.

- Ispratio sam ga na autobus u Aleksinac, bio je srećan, tad sam ga poslednji put video. Bio je srećan, radovao se što ide u Beograd i što će zarađivati. Juče nisam bio kući kada je stigla vest da je nastradao. Išao sam ulicom i video moje kako plaču, kad rekoše da je Andrija mrtav, pao sam kao proštac. Jedva me je Hitna pomoć povratila, kako ćemo ga sahraniti, kako ćemo to podneti, ne smem ni da mislim - kazao je očajni čovek.

Komšinica Mirjana Vuksanović volela je Andriju kao svoje dete .

- Hteo je da bude fudbaler, bavio se tim sportom, talentovan je bio pa sam mu od detinjstva kupovala patike. Prelazila sam u Nemačku iz Salcburga da mu izaberem one koje su najbolje. Moj sin je hteo da ga vodi u Austriju da tamo igra fudbal. Kada sam mu rekla da je Andrija stradao, kazao mi je da bi se ubio da mu se to desilo kod njega u Austriji. Evo, došla sam tu da se nađem porodici, ali njima utehe nema - jecala je Mirjana.

Andrijino telo sinoć je izvučeno iz Save, a za sada se ne zna kada će biti dopremljeno u Koprivnicu.

(Telegraf.rs)