Ovo je priča majke čiji je sin nestao pre 12 godina u Majilovcu: Marina pre smrti želi samo da zagrli Đorđa
"Pre nego što umrem volela bih samo da vidim i zagrlim Đorđa. Ja ga nisam ubila. Ne bih brata i sestru nikada razdvojila", reči su Marine Andrejić koja je bila optužena da je pre tačno 12 godina ubila sina Đorđa.
Nakon više od 700 dana pritvora izašla je na slobodu. Sud je dokazao da nije ubila sina Đorđa.
Njegovo telo nikada nije nađeno.
- Već 12 godina samo molim Boga da zaglim Đorđa. Da vidim kako mu se raduje sestra i da nastavimo život dalje. Ne znam da li je živ ili mrtav. Samo mi nije jasno kako je moguće da toliko dete nestane? Ništa nije nađeno od njega...- ispričala je pre nekoliko dana Marina za "Telegraf.rs".
Kako sama kaže "ona nije u stanju ni kokošu da zakolje, a kamoli da ubije dete koje je rodila". Više od jedne decenije svakodnevno se suočava sa vređanjima ljudi. Nazivaju je ubicom dete.
Ona je za "Telegraf.rs" do detalja opisala kako se dogodio slučaj.
- U jednom trenutku motika mi je pala na nogu i posekla je. Nisam mogla da koračam. Tada sam samo razmišljala kako sinu da pomognem da ode kući. Rekla sam mu: "Sine Đorđe, kad vidiš nekoga pritrči mu i reci mu ko si, ko su ti roditelji i gde živiš. Ja ću čekati ovde da neko dođe po mene". U jednom trenutku čula sam ga kako mi je rekao:"Mama, vidim put". Više ga ni čula ni videla nisam. Kući sam došla tri dana kasnije. Međutim, njega nije bilo. Od tog dana, pa do danas ja nosim etiketu - ubica deteta. Ljudi me vređaju, nazivaju pogrdnim imenima. Uzalud se pravdam, osuđena sam bez kazne...- ispričala je Marina.
Koračala je, kako sama kaže, uz pomoć proklete motike.
- Nisam bila gladna, ali bez vode je bilo teško. Snalazila sam se kako sam znala i umela. Bolovi su bili jaki, a vrućina velika. Bilo mi je čudno da nikoga na njivama nisam srela. Ni tokom dana ni noći. Tri dana sam tražila put do kuće - kaže Marina.
Kada se vratila kući sina nije bilo.
Pred sudom je odgovarala za ubistvo sina Đorđa izvrešeno 22. jula 2010. godine.
Apelacioni sud ju je proglasio nevinom.
Video: Da li biste pristali da vas ovaj zvuk probudi u 3 ujutru kada je dete u Srbiji nestalo?
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dušan
Tri dana tražila put do kuće?! Pa samo taj odata je dovoljan da se vidi da žena laže. Kako neko ko živi u tom mestu može da ne zna put od kuće do njive u kojoj je bio bezbroj puta?
Podelite komentar
Sve
Sve razumem, ali posle 3 dana..
Podelite komentar
Bi
Evo ja za sebe smatram da sam normalan, ne BiH pustio dete samo kući ni sa prostrelnom ranom i otvorenim prelomom a kamoli da sam se r@spizdio motikom...ne pričam napamet, usled korone sam dobio emboliju pluća, otišao po malog u vrtić, i sačekao ženu da stigne kući...jesam išao četvoronoške (kad mali ne vidi) ali je hitnu zvala žena tek kad je stigla kući, i tek kad su me odveli se saznalo šta se zbiva...ja mislio istegao neki mišić jako!! (Nenormalno boli!!!)...šta tri dana i bakrači...
Podelite komentar