Ovih 6 dokaza je bilo dovoljno da sud osudi Zorana Marjanovića na 40 godina robije: Uskoro ide u pritvor?

Vest da je nestala pevačica Jelena Marjanović dok je trčala nasipom u Borči odjeknula u aprilu 2016. godine celom Srbijom. Njen suprug Zoran slučaj je prijavio policiji, a i sam se uključio u njenu potragu sa svim njemu znanim i neznanim ljudima. Drugog dana aprila 2016. godine nađena je mrtva u kanalu u Borči. Iza sebe je ostavila tada ćerkicu staru svega šest godina.

Danas je Zoran Marjanović osuđen na 40 godina robije zbog ubistva supruge Jelene.

Tokom suđenja tužilac Višeg javnog tužilaštva predočio je niz optužbi na račun Zorana Marjanovića.

Mobilni telefon

-  Pre nego što je Jelenu lišio života u kanalu, u 16:38 časova Zoran Marjanović je svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije. Nakon ubistva, telefon je ponovo uključio u 17:04:28 časova i ponovo postao dostupan odnosno registrovan od strane baznih stanica. U 19,35 časova je prijavio nestanak supruge u Policijskoj upravi za grad Beograd UKP Osmo odeljenje, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenja, pa je i po dolasku policijskih službenika učestvovao u potrazi za oštećenom simulirajući zabrinutost za njen nestanak- tvrde iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Prema njihovim tvrdnjama, "okrivljeni je smišljeno izvršio krivično delo u situaciji kada se oštećena tome nije nadala i nije mogla da pruži nikakav otpor u napadaču naoružanog oruđem podobnim da je ubije".

Krv u "mercedesu"

- Što se dokaza tiče, biološko-trasološkim veštačenjem je utvrđeno da je pokušano uklanjanje tragova krvi Jelene Marjnović sa zadnjeg sedišta Zoranovog automobila marke „Mercedes E320 CDI“. Reč je o kapljičastom tragu koji je na to mesto mogao dospeti, ili neposrednim prskanjem iz rane, ili odbačajem sa okrvavljenog predmeta, odnosno dela tela, kao što je npr. okrvavljena ruka. Navedeno veštačenje isključuje tezu odbrane Zorana Marjanovića da se Jelena povredila navodno menjajući gumu na automobilu u neutvrđenom periodu, pa da je fotografisala povređenu ruku i poslala fotografiju okrivljenom, koji je sačuvao te fotografije- stav je tužilaštva.

Bazne stanice 

- Na osnovu svih činjenica obrađenih i sadržanih u prostorno-vremenskom veštačenju i dopuni veštačenja, zatim izjašnjenja veštaka tokom suđenja, proizilazi da je Zoran Marjanović namerno isključio mobilni telefon po dolasku na nasip. Analiza baznih stanica i kretanja okrivljenog i pokojne Jelene Marjanović duž nasipa, pokazuje da je njihov susret oko 17 časova na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja bio neizbežan. Dalje, samo mesto ponovnog uključenja telefona Zorana Marjanovića nalazilo se u bliskoj zoni mesta događaja oko 17,04 časova. Takođe, evidentno je da je Zoran Marjanović više puta pozivao telefonom pokojnu suprugu iz zone mesta ponovnog uključenja (mesto blisko mestu kritičnog događaja)- kaže u Višem javnom tužilaštvu.

Tužilac je stava da je "SMS koji je primio Zoran Marjanović po uključenju telefona i koji nije mogao izbeći, potvrđuje njegovu poziciju u zoni mesta ponovnog uključenja odnosno kritičnog događaja".

- Zoran Marjanović je nakon ponovnog uključenja telefona, telefonirao bratu iz zone mesta ponovnog uključenja (bliska zona mesta kritičnog događaja) pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema kući Jahović, odnosno prema rampi Šljunkara- tvrdi tužilac.

Snimci

- Snimci na kamerama koje gledaju na nasip (oko 17,14 časova u realnom vremenu) pokazuju prolazak Zorana Marjanovića iz pravca mesta kritičnog događaja sa detetom u smeru rampe Šljunkara, što je u dobroj koleraciji sa mestom i vremenom ponovnog uključenja. Konačno, veštačenjem je potvrđena moguća pozicija svedoka Milana Radića na Putu za Crvenku u visini mesta događaja, kako analizom baznih stanica, tako i analizom kamere sa kuće Jahović koja gleda na ulicu, a takođe i analizom snimaka iz autobusa GSP, u zoni nasipa oko 17 časova i praktično mogućnost da je mogao da vidi Zorana i Jelenu- tvrde u Višem javnom tužilaštvu.

Svedoci

Više javno tužilaštvo podseća da je dokaz koji je odbrana posebno isticala, gostovanje Jelene Marjanović u emisiji „Grand magazin“ od 10. septembra 2015. godine, u kojoj je govorila o skladnom braku sa suprugom, apsolutno nekredibilan i u suprotnosti sa iskazom svedoka Zorice Gemović, koji je u određenom delu potvrđen i iskazom svedoka Borisa Pucića.

- Zorica Gemović, Jelenina frizerka, ispitana je i u istrazi i na glavnom pretresu, gde je svedočila o poremećenom odnosu između Zorana i Jelene, navodeći da joj je Jelena u više navrata ispričala kako je on omalovažava, govori joj da je debela i ružna, kao i da joj je život u njegovoj kući katastrofa, i da joj dođe da uzme dete i da ode- kaže tužilac.

Kada je Zorica pitala Jelenu zašto se ne razvede, ona joj je odgovorila „Zoko, on bi me ubio“.

- S tim u vezi, sudski veštak Zoran Stanković je na glavnom pretresu 5. juna 2020. godine, shodno svom višedecenijskom iskustvu, naveo da brojnost, intenzitet i lokalizacija povreda ukazuju da je povredilac imao jake emocije ljutnje, besa, mržnje ili osvete prema oštećenoj- tvrdnja je tužioca.

Pantalone 

- Takođe, nije sporno da na garderobi Zorana Marjanovića nisu nađeni tragovi krvi, iako bi prema mišljenju veštaka Dušaana Keckarevića morali da budu, s obzirom na povrede koje je zadobila oštećena, ali tužilaštvo podseća da je okrivljeni imao dovoljno vremena da promeni garderobu nakon izvršenja krivičnog dela do prijave nestanka. Podsećamo da je imao više intentičnih pari maskirnih pantalona- rekao je tužilac tokom završnih reči.

Jelena Marjanović ubijena je 2.aprila 2016. godine dok je trčača nasipom u Borči. Nju je ubica 8 puta metalnom štanglom udario u glavu. Prema rečima veštaka do poslednjeg trenutka borila se za svoj život i umrla je u groznim mukama. 

(Telegraf.rs)