"Reci im da sam nastradao, pa da vidimo kome je do mene stalo": Svedok o ubijenom Bojanu u Belvilu

Pred Višim sudom u Beogradu nastavljeno je suđenje Lazaru Tejiću i još četvorici optuženih za ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12. novembra 2020. godine u garaži zgrade u beogradskom naselju Belvil.

Na današnjem ročištu saslušana su četiri svedoka. Prvi se sudu obratio Mitar Boro koji je objasnio da je ubijenog Mirkovića poznavao pet, šest godina. Upoznali su se preko poslova obezbeđenja.

- Za ubistvo sam čuo preko radija. Znao sam da živi u Belvilu i često je umeo da se šali kada se tako nešto dogodi  da zovem njemu drage ljude i da kažem da je on. Tako bi video da li im je stalo do njega. Odmah sam otišao na lice mesta - rekao je Boro i dodao da je Mirković prestao da radi na poslovima obezbeđenja dve-tri godine pre ubistva.

Iskaz je dala i Stojna Rakić, kuma Bojana Kovačevića.

S obzirom na to da optužnica navodi da je Kovačević vozio Tejića 9. novembra u noćnim satima kao svedok je ispitana o tome šta se dogodilo dan ranije.

- Pravili smo veridbu sinu. Bojan je došao oko podne, sve vreme je bio tu, s tim što je u jednom navratu otišao da se presvuče. Sa nama je 12. novembra išao u kupovinu bele tehnike. Nama se pokvariala veš mašina, a on je kupio frižider. Vratili smo se oko 20 sati u dva automobila - rekla je Stojna.

Iskaz svedoka Milana Stankovića, Stojninog supruga, bio je u saglasju sa njenim. Stanković je rekao da je Kovačević na veridbu došao sam.

- Došao je oko 10 sati ujutru i bio je do 15 časova kada je otišao do kuće da se presvuče. Nako toga se vratio i ostao do dva sata nakon ponoći. Sve vreme je bio samnom jer je kod nas običaj da konobari služe goste, a da domaćin dvori kuma - rekao je Stanković.

Dodao da je da su naknadno došli do informacije koji je bio tačan datum odlaska u kupovinu bele tegnike jer su videli na ražunu iz radnje. Račune su proveravali jer ih je Kovačevićev otac zatražio kako bi ih fotokopirao.

Svedok Sonja Bjelobrk rekla je da Ivanovića poznaje 20 godina.

- Pozvan je na moju svadbu 11. novembra, a posle svadbe je otišao sa društvom u prodavnicu brze hrane. Tada je video da mu nema novčanika sa svim dokumentima, 15 hiljada dinara i 1000 evra koji nisu njegovi - rekla je Sonja.

Ona je objasnila da je Ivanović potom otišao za Crnu Goru i da su imali dogovor da sledeći put kad dođe da punomoćje kako bi ona mogla da reši problem nestalog novčanika.

- U novembru je trebalo da dođe. Čuli smo se 23. kada je krenuo i kad je prešao granicu. Posle toga se nismo čuli, a njegovi roditelji su mi javili da je uhapšen - dodala je Sinja.

Ivanovićeva odbrana istakla je da kao dokaz da je u danu ubistva bio u Novom Sadu imaju zapisnike iz policije koji su sastavljeni zbog prijave izgubljenog novčanika.

Branilac Dušana Kokoruža podneo je molbu za vraćanje oduzetih predmeta sa posebnom naznakom na novac u iznosu od 3.350 evra.

Odbrana Bojana Kovačevića zatražila je da se njemu ukine pritvor ili da se bar otkloni jedan od dva osnova pod kojima je u pritvoru i istakla da ovog puta imaju jemstvo u iznosu od 8.300 evra, koliko vredi zaplenjeno vozilo koje je sud vratio.

Branilac Ivana Nikčevića rekao je da je došlo do pogoršanja zadravstvenog stanja njegovog klijenta što je još jedan dodatak na predhone zahteve za ukidanje pritvora.

Sud je doneo odluku da se odbija ukidanje prizvora Kokoružu i Nikčeviću sa obrazloženjem da su razlozi za određivanje pritvora i dalje validni, a da su razlozi odbrane za ukidanje pritvora i jemstvo neosnovani.

Naredno ročište zakazano je za 2. septembar.

Podsećamo, na prethodnom ročištu, održanom 25. maja, saslušano je sedam svedoka među kojima su bile bivša partnerka, bivša žena i bivša vanbračna supruga Ivana Nikčevića.

Advokati Ivana Nikčevića i Bojana Kovačevića zatražili su ukidanje pritvora, što je odbijeno, a o ukidanju pritvora izjasnio se i sam Nikčević, koji je istakao da je "jedini pritvorenik u Beogradu po tački uznemirenja javnosti, a jedini u Srbiji kom nije ni ponuđeno da se mera pritvora zameni blažom merom".

On je dodao da ga tužilastvo tereti da je 12. novembra 2020. godine, odnosno u danu izvršenja ubistva, navodio kretanje GPS trakera.

- Veštačenja pokazuju da je bazna stanica odakle je navođeno kretanje bila u Batajnici, a ja sam ceo taj dan bio u Kruševcu. Takođe je rečeno da sam se 8. novembra sastao u Dobanovcima sa Lazarom Tejićem, kog nikad nisam video, i objasnio mu kako da stavi traker ispod auta. Ja sam taj dan bio sa Anđom - dodao je.

Na glavnom pretresu 5. maja saslušano je pet svedoka. Jedan od njih bio je Slobodan Kuribak, inspektor za krvne i seksualne delikte.

- Na dan kada je ubijen bili smo u teretani, pa otišli u restoran na Vračaru. Kada smo zaršili sa pićem, Bojan me je vratio do Ušća jer je imao servis automobila u 15 časova, a ja sam prešao u svoj auto. Dogovorili smo se da se posle mog posla nađemo da mi ispolira farove, a nakon sat vremena sam u medijima video da je nađeno telo u naselju Belvil - rekao je tada Kuribak.

Svedok je objasnio da je kolege pitao šta se dogodilo u Belvilu. Tada su mu rekli da je Bojan ubijen.

- Pozvao sam kolegu da ga pitam da li je čuo šta se dešava i, nevezano za to, da li se čuo sa Bojanom. Mirkovića nisam zvao jer je imao neslane šale i umeo je da govori da se povredio i da mu se nešto desilo - kaže Slobodan.

On je istakao da mu Mirković nikada nije spomenuo lazara Tejića.

Pred sudom je svedočio i Mirkovićev kum Aleksandar Purković, koji je takođe zaposlen u policiji i to u Službi za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika.

Na navode iz istrage da je Mirković bio iz kriminogene sredine, Purković je odgovorio da nije znao da je Bojan bio u bilo kakvoj vezi sa kriminalom, ali da je "mogao da pretpostavi da će sve da ode na tu stranu jer je Mirković bio naprasite naravi i učestvovao u tučama".

- O Bojanu znam da je bio na Policijskoj akademiji, sa devokom je imao školu stranih jezika. Radio je kao obezbeđenje na splavovima pre desetak godina. Na dn kada je ubijen sam radio. Putem medija sam saznao šta se desilo. Za Lazara Tejića sam prvi put čuo kada se dogodilo ubistvo - rekao je.

Advokat Jelena Stojić je, nakon saslušanja svih pristutnih svedoka, tvrdila da je "iskaz svedoka Aleksandra Purkovića instruiran", kao i da je "pokušao da prikaže ubijenog Mirkovića kao dečka koji nema mrju u životu".

- Osporavam iskaz svedoka. Izmenio je sve svoje iskaze u odnosu na ono što je rekao pred tužiocem. Nije rekao istinu, a u pitanju je policajac. Njegov kredibilitet je upitan i mislim da sud to mora da uzme u obzir - istakla je Stojić.

Samo Tejić priznao krivično delo

Na pripremnom ročištu održanom 13. oktobra, svi optuženi su negirali krivicu osim Lazara Tejića koji je priznao da je izvršio krivično delo, ali ne i kvalifikaciju koja navodi da je učinjeno na podmukao način.

Osim Tejića optuženi za teško ubistvo u saizvršilaštvu su i njegov očuh Bojan Kovačević, Ivan Nikčević i Dušan Kokoruž, dok se Filip Ivanović tereti za pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela.

- Ja sam izvršio ovo ubistvo, ali ostali s tim nemaju veze. 29. novembra 2019. godine sam izašao iz zatvora. Često sam izlazio, znao sam da u svakom lokalu mogu da kupim kokain. Uzimao sam kokain od Bojana Mirkovića, koji mi je ponudio da prodajem. Do konflikta je došlo jer nisam mogao da ispratim tempo prodaje koji mi je nametnuo. Plašio sam ga se jer mi je pretio, zato sam mu pratio kretanje. Nisam hteo da izvršim ubistvo na javnom mestu. GPRS, i dva telefona nabavio sam od osobe koju neću da imenujem - rekao je Tejić na prvom ročištu.

Dodao je da je Mirkovića pratio uz pomoć aplikacije, a da je Samsung pomoću kojeg ga je pratio ostavio u Batajnici da zavara trag.

- Niko osim mene nije pratio njegovo kretanje, od postavljanja uređaja do ubistva je prošlo nekoliko dana. Ustao sam i krenuo ka Bloku 62 gde sam uzeo elektirčni bicikl. Taksijem sam otišao sam do Batajnice kako bih na telefon preko kog sam pratio njegovo kretanje povezao svoj telefon. Kad sam opet uzeo bicikl, bilo je 12 ili 13 sati. Kretao sam se oko garaže Belvila, prateći njegovo kretanje. Ušao sam za njim i ubio ga, otarasio sam se pištolja, bicikla i uređaja - ispričao je Tejić.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna od najmanje 10 godina zatvora, a kao najviša im se može izreći i doživotni zatvor.

(Telegraf.rs)