"Mog deteta nema, ali ima Marijin zakon": Posle njenog silovanja i ubistva, u Srbiji se sve promenilo

Marija Jovanović imala je samo 8 godina kada ju je tačno pre 12 godina silovao i ubio Mladen Ogulinac (52) u Starim Ledinicima. Ovaj zločin zauvek je zavio Srbiju u crno, a Marija je postala simbol borbe protiv pedofilije. Ona je silovana i ubijena 2010., a njen zakon usvojen je 2013. godine. Posle njene tragične smrti u Srbiji se sve promenilo, a pre svega zakon koji kažnjava silovatelje i ubice dece.

- Meni je važno da postoji registar pedofila i "Marijin zakon", a nje više nema... - rekao je Marijin otac Slobodan koji je pokrenuo inicijativu koja je dovela do usvajanja zakona.

Preporučujemo

Podsetimo ukratko, ubijena devojčica je kobnog dana, 26. juna 2010. godine bila u kući sa svojim bratom (4) kada ju je Ogulinac pozvao da dođe kod njega. Kada ju je namamio, pustio joj je filmove za odrasle i silovao. Kada je ona zaplakala i rekla da će sve da kaže majci, on ju je ugušio tako što joj je gurnuo krpu u usta. Njeno telo zatrapao je lišćem u svom dvorištu i pobegao...

- Otišao sam do kuće u kojoj je živela osmogodišnja M. J., udaljena je od moje samo 200 metara. Znao sam da je sama sa mlađim bratom kojeg je čuvala dok su roditelji na poslu. Pokucao sam na prozor i devojčica mi je otvorila. Potom sam joj rekao: "Ajmo kod mene da se igramo". Kada je ona pristala, tražio sam da mi kaže gde je ključ od ulaznih vrata. Pronašao sam ključ i poveo devojčicu. Potom sam zaključao vrata. Njen brat je ostao sam... Bio sam mrtav pijan, nisam znao za sebe! Posle dva-tri sata hodanja sam se otreznio. Došao sam k svesti i shvatio šta sam uradio. Pokušao sam da se ubijem presecanjem vena ili ubodom u stomak, ali nisam uspeo. Noć sam proveo u šumi. Ujutru sam čuo viku i lavež pasa. Krenuo sam prema selu. Stotinjak metara od kuće opkolili su me meštani i Žandarmerija - rekao je Mladen Ogulinac.

Umro na njen rođendan

Dva meseca kasnije, Ogulinac je nađen mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji u Okružnom zatvoru. Nije dočekao presudu, a umro je tačno na dan Marijinog rođendana. Sahranjen je u strogoj tajnosti na novosadskom gradskom groblju. Na pogrebu nije bilo nikoga, a telo je pokopano u već pripremljenu raku. Sahranjen je na grobnom polju u koja se sahranjuju tela neidentifikovanih leševa i beskućnika. Na humku je postavljen betonski krst bez imena, bez obeležja.

Foto: MUP, Mladen Ogulinac

Marijin zakon

Marijin zakon usvojen je 2013. godine, a predviđa da krivično delo pedofilije i silovanja maloletnika ne može da zastari, pooštrene su mere protiv pedofila i silovatelja koje će se primenjivati i 20 godina nakon odsluženja zatvorske kazne, a formirana je evidencija pedofila sa DNK podacima.

Mladen Ogulinac je inače, pre silovanja i ubistva male Marije, bio već osuđen za seksualne delikte prema deci i maloletnicima, ali nije postojao registar.

Nakon zločina otac nevino stradale devojčice je pokrenuo inicijativu za donošenje zakona koji bi za svrhu imao sprečavanje sličnih događaja u budućnosti. Nju su na kraju podržale sve srpske političke stranke i najveći deo javnosti, te je u Skupštini donesen jednoglasno.

Ovim zakonom propisuju se posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima određenih ovim zakonom i uređuje vođenje posebnih dokaza lica osuđenih za ta krivična dela.

Zakon predviđa da okrivljeni neće moći da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju i neće moći nikada da se zaposle u bilo kojoj instituciji ili bilo kojoj firmi i ustanovi koja ima bilo kakav kontakt sa decom.

Registar osuđenih za krivična dela iz tog zakona vodi Ministarstvo pravde.

Za one koji ne poštuju mere predviđene zakonom, a to je da se svakih 15 dana jave nadležnim institucijama, predviđene su zatvorske kazne od 30 do 60 dana.

Velike novčane kazne propisane su za sve institucije ukoliko bi zaposlile nekog od ovih osoba.

Kazna za osnovni oblik silovanja je minimum tri, umesto ranije dve godine zatvora, a maksimum 12 godina.

Ako je žrtvi naneta teška povreda, ako je delo izvršilo više osoba ili ako silovanje ima za posledicu trudnoću, predviđena je kazna od pet do 15 godina zatvora. Ukoliko je obljubljena žrtva preminula silovatelju preti i do 40 godina zatvora.

Prvi slučaj doživotne robije pedofilu, silovatelju bio je kada je uhapšen Ninislav Jovanović, poznat kao Malčanski berberin koji je, podsetimo, na monstruozan način silovao devojčicu iz Malče.

Ovaj zakon primenjuje se za izvršioce sledećih krivičnih dela prema maloletnicima:

- Silovanje

- Obljuba nad nemoćnim licem

- Obljuba sa detetom

- Obljuba zloupotrebom položaja

- Nedozvoljene polne radnje

- Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa

- Posredovanje u vršenju prostitucije

- Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju

- Navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama

- Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu

Učiniocu krivičnog dela sud ne može ublažiti kaznu niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima.

Foto: Privatna arhiva

Registar pedofila

Broj registrovanih pedofila u Srbiji prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je 519. To je za preko stotinu ljudi više nego što ih je bilo aprila prošle godine.

Statistika pokazuje trend uvećanja broja osoba koje se nalaze na listi osuđenika za dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

- Početak 2019. - 96

- Oktobar 2019. - 279

- Oktobar 2020. - 371

- April 2021. - 416

Registar je osnovan 2015. godine na osnovu "Marijinog zakona", kako smo naveli - zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Šta piše u registru pedofila?

- Ime i prezime pravosnažno osuđenog za neko od krivičnih dela protiv polne slobode nad maloletnicima

- Matični broj

- Adresa prebivališta

- Podaci od značaja za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođeni znaci, tetovaže)

- Podaci o zaposlenju

- Fotografije osuđenog

- DNK profil

- Podaci o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen

- Podaci o pravnim posledicama osude

- Podaci o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom

Kome se mogu dostaviti podaci iz registra

Na podatke sadržane u Registru, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka. To znači da podaci iz Registra nisu javni.

Podaci iz evidencije se mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, a uz obrazložen zahtev, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Podaci iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

Koja je obaveza osoba u registru?

- Redovno javljanje policiji (na mesec dana)

- Redovno javljanje Povereničkoj kancelariji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (na mesec dana)

- Prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima

- Da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove

- Prestanak vršenja javne funkcije

- Zabranja sticanja javnih funkcija

- Da ne posećuje mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (škole, vrtići)

- Da obaveštava poverenika o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta

- U slučaju da putuje u inostranstvo, povereniku i MUP-u dostavlja adresu na kojoj će biti u inostranstvu i kontakt osobe

Brisanje iz registra nije moguće

Podaci iz evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.

BONUS VIDEO:

(Telegraf.rs)