Taksista: "Nina je bila ranjena u butinu i stomak, u bolnicu sam stigao za 5 minuta. Dunjića nisam video"

U Višem sudu u Beogradu danas je odrzano suđenje za ubistvo vođe navijaca Crvene zvezde Velibora Dunjića ispre splava Džimis 2014. godine.

Na današnjem ročištu svedočili su okrivljeni Goran Knežević i brat Velibora Dunjića Rade Dunjić, a potom i taksista Dušan Petković.

Preporučujemo

- Taksista sam, radim noćnu smenu. To jutro sam došao ispred Džimisa. Ispred nije bilo automobila, čak ni taksista, što mi je bilo čudno. Video sam dve devojke kako telefoniraju na mostu i očekivao da me pozovu, ali, kada to nisu uradile, krenuo sam napred i tada me je pozvalo dvoje ljudi - ispričao je taksista.

Rekao je da je tada video devojku koja leži na zemlji i da su mu momci koji su ga pozvali rekli da je ranjena i da je preveze u Urgentni centar.

- Stavio sam šatorsko krilo na sedište. Sama je ušla u taksi, na mesto suvozača. Pitao sam gde je ranjena, pokazala je na bilutinu. Pošto je nosila pocepane farmerke, prvo nisam primetio, ali kad mi je pokazala mesto ranjavanja, jasno sam video rupu od metka na farmerkama. Pitao sam da li je još negde ranjena, a ona je pokazala na stomak. Tada sam dao gas, prošao kroz sva crvena svetla. Mislim da sam do Urgentnog centra stigao za pet minuta - dodao je, opisujući kako je vozio Ninu Šobot, koja je prethodno bila u automobilu sa Veliborom Dunjićem.

Kako je objasnio, devojka je zbrinuta u Urgentnom centru, a on je policajcu, kog je tamo video, rekao da će da sačeka u automobilu.

- Otišao sam u auto i legao da spavam jer sam radio celu noć. Posle sat vremena probudili su me inspektori kako bih otišao u 29. novembar da dam izjavu - rekao je Petković.

Nakon njegovog iskaza, sudija je istakla da mu je pamćenje odlično, jer je posle sedam godina, savršeno ponovio iskaz koji je prethodno dao.

- Već sam jednom vozio dečka koji je ranjen ispred Nane. Inspektori su prokomentarisali "opet vi". Iz medija i na saslušanju sam saznao šta se zapravo desilo ispred Džimisa - istakao je taksista.

Na pitanje tužioca da li je ispred splava Džimis došao po pozivu, rekao je da je došao po navici.

- Obično prolazim tuda kad se splavovi zatvaraju. Bio je parkiran samo jedan automobil, BMW karavan, za koji sam kasnije saznao da je u njemu bio Dunjić. Automobil je bio parkiran na udaljenosti od oko 10 metara od mesta na kom je devojka ležala, čini mi se, na leđima - dodao je.

Prisetio se toga da je isprva mislio da je devojka pijana i da je već razmišljao o tome da odbije vožnju.

- Kad se pridigla, uvideo sam da je nešto boli, nije delovala pijano.

Na pitanje tužioca da li među prisutnim okrivljenima prepoznaje muškarce koji su ga zaustavili, rekao je da to nisu oni.

- Ne bih bio bio u stanju da prepoznam momke koji su me zaustavili. To su, kako su i sami rekli, bili prolaznici, nije bio niko od okrivljenih. Čak sam ih i pitao da li žele da pođu sa devojkom do Urgentnog centra, ali rekli su da je ne poznaju - istakao je taksista.

Dodao je da ju je tokom vožnje upitao ko ju je ranio, ali da ona nije želela da odgovori na to pitanje.

- Jedino je rekla da što brže vozim do Urgentnog centra.

Naredno ročište zakazano je za 23. septembar, a tada će biti saslušana četiri svedoka.

"Za ubistvo sam saznao iz medija"

Na današnjem suđenju je, pre Dunjića, govorio okrivljeni Goran Knežević.

- Došao sam oko 12 na splav. Bio sam tamo do pet ujutru. Kad sam krenuo kući, stajao sam na mostu. Krenuo sam prema autu, kada sam začuo pucnjeve. Ubrzao sam hod i u autu video Đurovića i Krušedolac. Dok smo se vozili, nisam ništa primetio. Sećam se da se auto zaustavio na Brankovom mostu, ali ne i detalja. Bio sam prilično pijan, mada se većine stvari sećam. Sve o čemu sam govorio je bilo oko pet ujutru, pred svitanje, vidljivost je bila slaba zbog magle - rekao je Knežević.

Na pitanje tužioca da li je u automobilu, nakon ubistva bilo razgovora o pucnjavi, ili bilo kakvog drugog razgovora, Knezević je rekao da su svi ćutali, a i da, bi Đurović, kada bi počeo razgovor o nečemu, taj razgovor prekinuo.

- Za ubistvo sam saznao iz medija posle podne, kad sam se probudio. Nakon tog jutra nisam više nikada video nikog od njih. Niaam ih zvao jer nismo bili prijatelji, a ni oni nisu pokušali da me kontaktiraju. Znam da je nekoliko dana nakon ubistva Časlav Marković uspeo da povrati stan - dodao je.

Naredno ročište zakazano je za 23. septembar, a tada će biti saslušana četiri svedoka.

Dunjićev brat odbio da odgovara na pitanja

Današnjem glavnom pretresu, kao svedok ostećeni, prisustvovao je i brat ubijenog, Rade Dunjić. On je istakao da ostaje pri svojim ranijim iskazima iz 2. marta 2015. godine i 10. decembra 2018. godine, ali da prvobitno izjašnjavanje želi da izmeni.

- Ne pridružem se krivičnom gonjenju optuženih i ne ističem imovinsko-pravni zahtev - rekao je.

Na pitanje suda koliko je bio blizak sa pokojnim bratom i da li je Velibor Dunjić bio u problemima, odgovorio je da su "bili veoma bliski i da on nije imao problema ni sa kim. Dodao je da, koliko je njemu poznato, Dunjić nije imao oružje. On je odbio da dalje odgovara na pitanja suda kada ga je sudija upitala kakav je bio odnos između Velibora Dunjića i Nine Šobot.

- Ne želim da, iz ličnih razloga, odgovaram na pitanja. Spreman sam da novčano odgovaram - kratko je rekao.

Na pitanje sudije da li je uplašen i da li je pre dolaska na suđenje dobijao pretnje, odgovorio je da nije uplašen i da mu niko nije pretio.

Podsećamo, na suđenju za ubistvo Dunjića promenjena je sudija. Taj slučaj sada vodi sudija Ana Trifunović Đuričković, a ceo pretres je počeo ispočetka.

Prvi je saslušan Bojan Starovlah, koji je rekao da je ispred splava video sivi "BMW" i da mu se činilo da se vozač sa nekim raspravlja.

- Iza mene se tad pojavio Đurović. Iz auta su se čule Dunjićeve uvredne na račun Đurovića. U tom momentu Đurović se hvata za pištolj ili džep, nisam siguran, dok levom rukom kreće da Dunjiću oduzme pištolj - objasnio je i dodao da se on nalazio na udaljenosti od oko pet metara.

Čuo je pucnjavu u momentu kada je išao ka "škodi" i, kako je dodao, pomislio da je Đurović ranjen. Dodao je da nije reagovao jer se sve dogodilo u sekundi.

- Sa mnom u auto su ušli Đurović, Krušedolac i Knežević. Pitao sam Đurovića šta se desilo, a on mi je odgovorio da vozim. Na Brankovom mostu rekao je da stanem. Mislio sam da mu je loše i tada sam u retrovizoru video da baca pištolj u reku - dodao je.

On je negirao krivicu.

Nakon Starovlaha, saslušan je Miloš Milosavljević.

- Ne osećam se krivim za ono što mi se stavlja na teret. Ostajem pri ranijim izjavama. Bio sam suvlasnik splava. To veče je bio rođendan mom najboljem prijatelju, koji smo slavili na splavu. Bili smo prilično pijani. U jednom momentu čuo sam nekoliko prasaka, koji su me podsetili na pucnje - ispričao je Milosavljević.

Dodao je da ih to nije omelo u proslavi.

- Nakon desetak sekundi video sam nekoliko muškaraca kako ulaze u naše privatne prostorije. Krenuo sam za njima. Gvozdenović je počeo da skida kablove sa risivera i rekao da mu dodam kesu sa troseda. Dao sam mu i pitao šta se dešava. Samo mi je kratko rekao da mu je rečeno da to uradi - priseća se.

Kako kaže, samo je dodao kesu, a kablove koji su visili je sklonio sa vrata i "pustio ih u pad bez namere da ih sakrije", kako bi vrata mogla da se zatvore.

Odloženo zbog advokata

Rčište, koje je trebalo da bude održano 1. marta, odloženo je jer se u Palati pravde nisu pojavili svi advokati odbrane, a ni advokati oštećene strane. Razlozi njihovog nedolaska bili su što su tek dan ranije dobili pozive za suđenje ili ih uopšte nisu ni dobili. Suđenje je pre toga odlagano još četiri puta.

Na poslednjem održanom suđenju, 10. februara 2021. godine, pregledan je video snimak sa obližnjeg objekta, na kojem se, međutim, ne vidi trenutak likvidacije. Takođe su ispitana dva svedoka koja su ostala pri ranije datim iskazima.

Na optuženičkoj klupi u ovom postupku su trojica optuženih za pomaganje izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela - Goran Knežević, Miloš Milosavljević i Bojan Starovlah.

Za ubistvo Dunjića i ranjavanje njegove devojke, kao neposredni izvršilac optužen je Vladimir Ðurović, tadašnji pripadnik obezbeđenja splava "Džimis", koji je u bekstvu.

Aleksandar Ðuranović, Marko Gvozdenović, Zoran Vukić i Jelena Krušedolac su, zbog neprijavljivanja krivičnog dela, takođe bili pod istragom tužilaštva, sa kojim su kasnije sklopili sporazume o priznanju krivice.

Krajem 2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio Vuka Musića na 16 meseci zatvora, jer je prikrivanjem tragova pružio pomoć Vladimiru Ðuroviću nakon ubistva. Musić je tokom suđenja priznao izvršenje krivičnog dela u celosti.

On i drugi već osuđeni su Ðuroviću pomogli tako što su uklonili risiver na kojem je, navodno, bio snimak likvidacije zabeležen kamerom splava.

Prema pravosnažnoj presudi Vuku Musiću, Đurović je, napustivši splav, prišao Dunjićevom autu koji se zaustavio ispred splava i kroz otvoren prozor vozačevih vrata iz pištolja iz neposredne blizine ispalio sedam projektila u glavu i telo Dunjića i tako mu naneo smrtonosne povrede pri čemu je usled dejstva dva projektila T. Š. zadobila tešku telesnu povredu.

(Telegraf.rs)