Nišlija otmičar 3 žene u Francuskoj uhapšen u kući u Nišu: Komšije kažu da su se odselili "zbog neprijatnosti"

Nišlija A.M. (47), uhapšen zbog sumnje da je kao saizvršilac tokom 2002. godine učestvovao u otmici tri žene u Francuskoj, te da ih je zajedno sa još dvojicom srpskih državljana terao na prostituciju.

U kući u kojoj je A.M. uhapšen, prema navodima komšija, živi i njegova supruga. Međutim, žena koju su novinari zatekli pred kapijom rekla je da su se oni navodno odselili "zbog neprijatnosti". Stanovnici njegove ulice kažu da A.M. slabo poznaju, da se komunikacija sa njim svodila na učtive pozdrave u prolazu.

Preporučujemo

- Koliko znam, on ima neke rođake u selu Mramor. Voleo je da tamo ide, pričao je da bi želeo da tamo izgradi vikendicu - kazao je ovaj Nišlija.

Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je danas da je donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv A.M. zbog dva krivična dela otmica iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika kao saizvršioca te u vezi člana 33 istog akta i jednog krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 4. u vezi stava 3. i stav 1., takođe kao saizvršioca a u vezi člana 33 Krivičnog zakonika.

- Sumnja se da su početkom 2002. godine A.M. zajedno sa B.N. prema kojem je krivični postupak okončan pravosnažnom osuđujućom presudom pred sudom u Francuskoj Republici i sada pokojnim Z.R. , oštećenu O.S. silom i iskorišćavanjem odnosa zavisnosti i straha koje je ona imala prema njima, jer su je kupili od nepoznatih lica, zadržali u periodu od oko tri meseca. Postupali su prema njoj na svirep način, a sve kako bi je prinudili da počne da se bavi prostitucijom u mreži koju je osumnjičeni A.M. organizovao sa B.N, što je ona i učinila - navelo je niško Više javno tužilaštvo.

Kako dalje saopštava ova pravosudna institucija, sumnja se da je da su A.M. i B.N. od sredine aprila 2002. do 2.avgusta iste godine oštećenu M.K. držali u različitim hotelima na širem području grada Pariza kao i da su prema njoj postupali na svirep način. To su činili kako bi je prinudili da im kaže kakve su izjave ona i oštećena V.R. dale francuskoj policiji koja ih je saslušavala zbog navođenja na prostituciju od strane članova ove mreže.

- Oni su od kraja jula do sredine avgusta 2002. oštećenu V.R. silom i iskorišćavanjem odnosa zavisnosti i straha, s obzirom na to da su je držali u mreži prostitucije, odveli iz Tuluza u parisku oblast i takođe u nameri da saznaju kakve je izjave dala policiji, prema njoj svirepo postupali usled čega je došlo do njene smrti – navelo je tužilaštvo.

Prilikom saslušanja osumnjičeni se branio ćutanjem pa je Više javno tužilaštvo predložilo Višem sudu u Nišu određivanje pritvora do 30 dana kako boravkom na slobodi ne bi ometao postupak uticanjem na svedoka koga je tokom istrage potrebno ispitati kao i zbog činjenice da je za navedena krivična dela propisana kazna zatvora preko deset godina i čije izvršenje dovodi do uznemirenja javnosti – navelo je tužilaštvo.

Ukoliko bude osuđen A.M. preti dugotrajna kazna zatvora.

- Ako je nastupila smrt otetog lica ili je delo izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina – navedeno je u Krivičnom zakoniku.

Kako saznajemo, A.M. će se suditi u Srbiji bez obzira na to što je dela za koja se sumnjiči, počinio u Francuskoj te što su žrtve strane državljanke. Jedna je Ukrajinka a dve Francuskinje, uključujući i pokojnu V.R. koja je srpskog porekla. Ovo iz razloga što je naše tužilaštvo postupalo po zamolnici francuskih vlasti jer Srbija svoje državljane ne izručuje.

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima predviđa da nadležni javni tužilac može preuzeti krivično gonjenje protiv osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje. Kako se navodi u ovom zakonu, krivično gonjenje se može preuzeti od strane države ako lice ima prebivalište ili boravište u Srbiji ili ovde izdržava kaznu zatvora.

O odluci nadležnog javnog tužioca povodom zahteva o preuzimanju krivičnog gonjenja kao i pravosnažnoj odluci obavestiće se država molilja. Krivični postupak se sprovodi po zakonu Republike Srbije ali krivična sankcija ne može biti stroža od one koja se može izreći prema pravu države molilje.

(Telegraf.rs)