Starih predmeta u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu gotovo da nema: Ovo su koraci koji su uticali na rezultate

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, kojim već punih 12 godina, u trećem mandatu, rukovodi javni tužilac Ljubivoje Đordević broj starih nerešenih predmeta svelo je na minimum.

Najstariji predmeti u najvećem osnovnom tužilaštvu u Srbiji su iz kraja 2017. godine, a kako tužilac Đorđević najavljuje, do kraja leta i u svim predmetima iz 2018. godine biće donete meritorne tužilačke odluke.

Preporučujemo

Na pitanje kako su uspeli da postignu ono što se godinama činilo nemogućim, odnosno da reše skoro sve stare predmete, Đorđević odgovara da insistira na tome da se u svakom predmetu donese tužilačka odluka.

- Bitno mi je da predmeti ne stoje, insistiram da se u svakom donese tužilačka odluka, odnosno da se u skladu sa dokazima uradi optuženje, prijava odbaci ili odustane od gonjenja. Plan i program rešavanja starih predmeta, koji sam inicirao još 2016. godine, rezultirao je svođenjem na razuman broj predmeta koje nije moguće rešiti zbog procesnih smetnji, najčešće iz razloga jer okrivljeni nije dostupan državnim organima. Naime, sada se uz tekuće predmete rešavaju paralelno, ali kao prioritetni i to sa meritornim odlukama, predmeti završno sa 2017, a uskoro će biti donete konačne odluke i u svim predmetima u kojima je objektivno to moguće i za 2018. Jako je bitno da istaknem da su zamenici i saradnici u obavezi da sačine službenu belešku o razlozima nepostupanja, ako ne postupe u nekom od predmeta po Planu i programu rešavanja, odnosno u predviđenom roku, kao i da o razlozima obaveste mene ili prvog zamenika. Kada smo počeli sprovođenje Plana, bilo je čak i predmeta iz 2006. godine - kaže tužilac za Kurir.

Prvo osnovno javno tužilaštvo prvo je koje ima Istražni centar.

- Istražni centar je jedna od stvari koja izdvaja Prvo osnovno tužilaštvo od svih tužilaštava na teritoriji cele Republike Srbije. Istražni centar koji sam formirao za vreme trajanja prvog mandata i to nakon stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku 2013. godine, u cilju što efikasnije realizacije tužilacke istrage, i nakon devet godina postojanja sa velikom uspešnošću u znajčajnoj meri doprinosi sprovođenju istrage i svih dokaznih radnji, kako bi se predmeti što brže i efikasnije rešavali - dodaje.

On objašnjava i da tužilaštvo u velikoj meri primenjuje i institut oportuniteta, koji značajno donosi prilivu novca u budžet Republike Srbije.

- Napomenuo bih da je od 2010. godine u porastu primena instituta sprazuma o priznanju krivičng dela i pre svega odlaganja krivičnog gonjenja - takozvanog oportuniteta čiji efekti su pozitivno uticali, kako na dužinu trajanja krivičnih postupaka sa jedne strane, tako i na postizanje svrhe kažnjavanja učinioca lakših krivičnih dela. U tom smislu, dodao bih da sam kao član Komisije za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja pri Ministarstvu pravde i ove godine učestvovao u raspodeli tih sredstava koja su nisu namenjena samo zdravstvenim ustanovama, već i drugim ustanovama iz oblasti prosvete, socijalne zaštite, kulture, sporta i drugih. Svake godine na javnom konkursu bude više od hiljadu aplikacija i raspodeli se oko 500.000.000 dinara - ističe Đorđević.

Na pitanje da li tužilaštvo primenjuje oportunitet i u vezi sa društvenokorisnim radom i lečenjem, tužilac odgovara da je taj deo instituta i dalje u primeni, iako se o njemu sve manje govori.

- Iako se sve manje govori o upućivanju na drustvenokoristan rad u okviru oportuniteta, ovaj vid primene instituta je i dalje u primeni. Kao primer dobre strane i realizacije odlaganja krivičnog gonjenja naveo bih Protokol koje je ovo tužilaštvo zakljucilo sa Javnim komunalnim preduzećem "Zelenilo Beograd", a što je rezultiralo time da je u toku proteklih nekoliko godina oko 1.000 krivičnih prijava rešenjem odbačeno jer su osumnjičeni izvršili naloženu obavezu obavljanja određenog broja sati - društvenokorisnog rada, kao i Protokol o saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti radi podvrgavanja osumnjičenih lica odvikavanju od alkohola i opojnih droga - dodaje.

Specijalizacija tužilačkih zamenika

Govoreći o tome da li je specijalizacija tužilačkih zamenika doprinela bržem rešavanju predmeta, tužilac kaže da je ona dala odlične rezuultate.

- Uz podršku i saglasnost Republičkog tužioca uspeo sam da sprovedem svoju viziju, formiranja odeljenja i specijalizaciju zamenika, što je dalo odlične rezultate. Osim Odeljenja za borbu protiv opšteg kriminala i Odeljenja za suzbijanje privrednih prestupa postoje i Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, zatim Odeljenje za sprečavanje gradnje bez građevinske dozvole, posebno Privredno odeljenje koje je i posle formiranja Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, nastavilo sa radom. Izdvojio bih i rad Odeljenje privrednih prestupa, koje kao jedino u Beogradu ima nadležnost za sva pravna i odgovorna lica koja imaju sedište na teritoriji celog grada, a koje na godišnjem nivou ima od osam do 10 hiljada predmeta, koje rešavamo maksimalno ažurno sa velikim brojem osuđujućih presuda i novčanih kazni u velikim iznosima, koje su bitna stavka priliva u budžet Republike Srbije - kaže Đorđević.

Kao ključ uspeha i dobrih rezultata Prvog osnovnog tužilaštva izdvaja sistem rada.

- Izdvojio bih sistem rada, koji se ogleda u podeli poslova na sve zaposlene pocev od prvog zamenika i rukovodilaca pa do administracije, ali i u odgovornosti koju preuzimam za sve što se radi u tužilašvu. Ponosan sam na timski rad i uspehe celog kolektiva, a ne samo pojedinaca, ali i na to što svi zaposleni, na čelu sa mnom, sa puno želje i volje u pozitivnoj atmosferi započinjemo svaki radni dan. Tačno je definisano šta, ko, kako i u kom roku treba da uradi. Biti na čelu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu je za mene uvek bila velika odgovornost i čast, ali je i veliki izazov.

Novi program ubrzao postupanje

Na pitanje koliko je primena Pravosudnog informacionog sistema ubrala rad na predmetima, tužilac odgovara da je omogućen mnogo brži i lakši rad zamenicima i saradnicima.

- Pre svega moja ovlašćenja i moje obaveze su isključivo vezane za rad i funkcionisanje Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, ali posle 28 godina staža u tužilackoj organizaciji i punih 12 godina na čelu najvećeg osnovnog tužilastva, želim da izdvojim primenu programa PIS (Pravosudni informacioni sistem), koji je krenuo sa radom na insistiranje i predlog Republičkog javnog tužilaštva početkom 2019. godine i koji je omogućio mnogo brži i lakši rad zamenicima i saradnicima. Naime, uvidom u taj sistem dobijaju se podaci iz više registra i to kaznene i prekršajne evidencije, lica lišenih slobode, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zatim iz evidencija matičnih knjiga, opotruniteta, Republičkog geodetskog zavoda, prometa nepokretnosti, Agencije za privredne registre, Poreske uprave i Narodne banke Srbije, a za koje se nekada čekalo nakon upućivanja dopisa i po nekoliko meseci.

"Uzimamo u obzir sugestije građana"

Prvo osnovno javno tužilaštvo je među prvima je shvatilo značaj i odlučilo da se "otvori" ka građanima i medijima i bavi se i postupanjem po pritužbama građana.

- Saradnja sa novinarima je na dnevnom nivou, ali osim toga, redovno se postupa po zahtevima u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Odgovaranje na različita pitanja, davanje pouka u najkraćem roku, kao i uzimanje u obzir svih primedbi i konstruktivnih sugestija stanaka, koje se zaprime kroz pritužbe poštom ili putem mejlova, jedan su od naših prioriteta. Sve se to uzima u razmatranje i razraduje na kolegijumima, određene pritužbe koje su opravdane se i usvajaju, a zamenicima i saradnicima nalažem da u najkraćem roku postupe u tim predmetima i da donesu odluku. Pritužbe koje se usvajaju najčešće se odnose na to da par meseci u predmetu nije doneta nikakva tužilačka odluka i one su naravno opravdane i na njih odmah reagujemo, ali je bitno da je takvih sve manje.

(Telegraf.rs)