Svedočenje inspektora o ubijenom prijatelju u Belvilu: Bojana sam video sat vremena pre likvidacije

Pred Višim sudom u Beogradu nastavljeno je suženje Lazaru Tejiću i još četvorici optuženih za ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12. novembra 2020. godine u garaži zgrade u beogradskom naselju Belvil.

Na današnjem suđenju saslušano je pet svedoka, a jedan od njih je bio Slobodan Kuribak, inspektor za krvne i seksualne delikte.

Preporučujemo

- Ubijenog Bojana Mirkovića poznavao sam od 2012. godine kada je radio kao obezbeđenje u jednom restoranu. Druženje nam se svodilo na zajedničke proslave, družili smo se u kafani, a kasnije smo trenirali zajedno - kaže Kuribak.

Prema njegovim rečima, četiri - pet dana pre ubistva svaki dan su trenirali u "Ušću".

- Na dan kada je ubijen bili smo u teretani, pa otišli u restoran na Vračaru. Kada smo zaršili sa pićem, Bojan me je vratio do Ušća jer je imao servis automobila u 15 časova, a ja sam prešao u svoj auto. Dogovorili smo se da se posle mog posla nađemo da mi ispolira farove, a nakon sat vremena sam u medijima video da je nađeno telo u naselju Belvil - kaže Slobodan.

Tada Slobodan nije ni posmislio da je to njegov prijatelj Bojan.

- Deset godina radim kao inspektor i Bojan nije odavao utisak da je imao neki problem - kaže Slobodan.

Svedok je objasnio da je kolege pitao šta se dogodilo u Belvilu. Tada su mu rekli da je Bojan ubijen.

- Pozvao sam kolegu da ga pitam da li je čuo šta se dešava i, nevezano za to, da li se čuo sa Bojanom. Mirkovića nisam zvao jer je imao neslane šale i umeo je da govori da se povredio i da mu se nešto desilo - kaže Slobodan.

On je istakao da mu Mirković nikada nije spomenuo lazara Tejića.

Podsetimo, na pripremnom ročištu održanom 13. oktobra, svi optuženi su negirali krivicu osim Lazara Tejića koji je priznao da je izvršio krivično delo, ali ne i kvalifikaciju koja navodi da je učinjeno na podmukao način.

Osim Tejića optuženi za teško ubistvo u saizvršilaštvu su i njegov očuh Bojan Kovačević, Ivan Nikčević i Dušan Kokoruž, dok se Filip Ivanović tereti za pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela.

- Ja sam izvršio ovo ubistvo, ali ostali s tim nemaju veze. 29. novembra 2019. godine sam izašao iz zatvora. Često sam izlazio, znao sam da u svakom lokalu mogu da kupim kokain. Uzimao sam kokain od Bojana Mirkovića, koji mi je ponudio da prodajem. Do konflikta je došlo jer nisam mogao da ispratim tempo prodaje koji mi je nametnuo. Plašio sam ga se jer mi je pretio, zato sam mu pratio kretanje. Nisam hteo da izvršim ubistvo na javnom mestu. GPRS, i dva telefona nabavio sam od osobe koju neću da imenujem - rekao je Tejić na prvom ročištu.

Dodao je da je Mirkovića pratio uz pomoć aplikacije, a da je Samsung pomoću kojeg ga je pratio ostavio u Batajnici da zavara trag.

- Niko osim mene nije pratio njegovo kretanje, od postavljanja uređaja do ubistva je prošlo nekoliko dana. Ustao sam i krenuo ka Bloku 62 gde sam uzeo elektirčni bicikl. Taksijem sam otišao sam do Batajnice kako bih na telefon preko kog sam pratio njegovo kretanje povezao svoj telefon. Kad sam opet uzeo bicikl, bilo je 12 ili 13 sati. Kretao sam se oko garaže Belvila, prateći njegovo kretanje. Ušao sam za njim i ubio ga, otarasio sam se pištolja, bicikla i uređaja - ispričao je Tejić.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna od najmanje 10 godina zatvora, a kao najviša im se može izreći i doživotni zatvor.

(Telegraf.rs)