Reči roditelja ubijenog mladića iz Gadžinog Hana kidaju dušu i srce: Sudija obrazložio kako je doneo presudu

Viši sud u Nišu osudio je danas Milana Tanića (19), iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana, na jedinstvenu kaznu od 12 godina i šest meseci zatvora zbog ubistva komšije Nemanje Antanaskovića (18) i nanošenja lakih telesnih povreda njegovoj četrnaestogodišnjoj devojci N.S

Obrazlažući presudu sudija Višeg suda u Nišu Mirko Drašković, predočio je Milanu Taniću da je tokom dokaznog postupka nesporno utvrđeno da je izvršio delo za koje se tereti.

- Na osnovu sprovedenog postupka našli smo da ste krivi a i vi ste priznali da je između vas i oštećenog došlo do sukoba i da ste ga izboli. Dakle, činjenično stanje je nesporno utvrđeno. Što se tiče kvalifikacije dela, ne može se govoriti o teškom ubistvu koje ima jedanaest različitih oblika jer u vašim radnjama nije bilo tih elemenata. Svako ubistvo je teško ali mi pravnici pravimo razliku između kvalifikacija, pa smo vas oglasili krivim za obično ubistvo – kazao je Drašković obraćajući se Milanu Taniću.

Objasnio mu je i zbog čega će iza rešetaka provesti dvanaest i po godina.

- Prilikom odmeravanja kazne uzeli smo u obzir kao olakšavajuću okolnost da ste mlađe punoletno lice, da ste na početku života, ali ste loše krenuli. Kazna od dvanaest godina i šest meseci srazmerna je vašim godinama i učinjenom delu, kako bi na vas delovala preventivno da ga ne ponavljate – rekao je Drašković Taniću. Reagujući na to što je Milan sa osmehom dočekao izreku presudu, Drašković mu se još jednom obratio :

- Ako vam je to smešno, to je vaša stvar ali mislim da nemate razloga za smeh – kazao je sudija.

Objavljivanje presude proteklo je u incidentnoj atmosferi pa je intervenisala i sudska straža jer su roditelji ubijenog mladića burno reagovali nakon izricanja kazne nezadovoljni njenom visinom. Oni su sa tugom govorili o Nemanji koga su usvojili kada je imao 39 dana.

- Šest uboda je moj sin zadobio od kojih pet smrtonosnih a njegov ubica je za svaki ubod dobio dve godine. Za jedan ljudski život dvanaest godina a on je mlad, može kada se vrati iz zatvora još trojicu da ubije. Kuća mi ostade prazna , kome da dam to što sam stvorio... Ko će čašu vode da mi da... Ja sam očuvao to dete, uzeo sam ga od države da ga ja čuvam a njegovog ubicu država će čuvati. Završio tri godine tehničku školu, četvrtu nije stigao jer mu je Tanić skratio život. Završio bi saobraćajno tehničku školu i sad bi me pomagao.. Kupovao bi mi lekove jer sam imao tri infarkta, sedam stentova a tri puta mi je menjana baterija na pesmejkeru. Klackao sam ga na kolenima i čuvao da napravim muža koji će da me zameni i da nastavi kućnu slavu i život na tom imanju. Ako ima pravde, ponoviće se suđenje, ako nema, nemam šta da kažem – rekao je Bogosav Antanasković, otac ubijenog mladića.

Nemanjina majka Anica nije prestajala da plače nakon što je saznala koliko će odležati ubica njenog sina.

- Očuvala sam ga do 18 godina, ubio je srpskog vojnika. Nosila sam ga ranjenog na rukama do kola, nadali smo se da ćemo da ga spasimom, bio je u lokvi krvi. Milan će da odleži kaznu a ja mog Nemanju više nemam, nemam više ništa. Nema pravde, nema zakona, kakav je to čovek, smeje se sudiji u lice. – jecala je očajna žena

Ovo je prvostepena presuda na koju pravo žalbe imaju i odbrana i tužilaštvo.

(Telegraf.rs)