Apelacija za deset dana razmatra žalbu Darka Šarića: Osuđen na devet godina zbog pranja novca

Apelacioni sud u Beogradu zakazao je za 28. mart javnu sednicu za razmatranje žalbi na prvostepenu presudu Darku Šariću i njegovim saradnicima kojom su osuđeni zbog pranja novca stečenog, po navodima tužilaštva, krijumčarenjem kokaina.

Sednica je zakazana za 10 radnih dana, tokom dve sedmice, od 28. marta, zaključno sa 8. aprilom, precizirala je za Tanjug portparol suda Mirjana Piljić.

Na ovoj sednici biće razmatrane žalbe na presudu Specijalnog suda od 31. jula 2020. godine, nakon koje će sud odlučiti da li će presudu potvrditi u celosti, prinačiti, ukinuti i naložiti ponavljanje suđenja ili sam otvoriti pretres i izvesti ključne dokaze a potom pravosnažno presuditi.

Ovom presudom Šarić je osuđen na jedinstvenu kaznu od devet godina zatvora zbog pranja više od 20 miliona evra, a njegovi saradnici na kazne od dve do sedam godina zatvora. Jedna optužena je oslobođena optužbi, dok je protiv dvojice optužba odbijena.

Šariću je inače početkom marta počeo pretres pred Apelacionim sudom u drugostepenom postupku nakon žalbi na presudu kojom je osuđen na 15 godina zatvora zbog krijumčarenja 5.7 tona kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu.

Pretres se nastavlja 4. maja saslušanjem svedoka saradnika, nakon čega će Apelacioni sud izreći novu pravosnažnu presudu, pošto je prva ukinuta u maju prošle godine po vanrednom pravnom leku Šarićevih branilaca.

Presudu je ukinuo Vrhovni kasacioni sud zbog nepropisno sastavljenog žalbenog veća, s obzirom da je dvoje od pet sudija ranije učestvovalo u odlučivanju o produženju pritvora Šariću.

U postupku za pranje para, prvostepenom presudom pored Šarića osuđen je i Nebojša Jestrović na pet godina zatvora, nekadašnji Šarićev advokat Radovan Šrtbac na sedam godina zatvora, dok su na po četiri godine osuđeni Predrag Milosavljević, Zoran Ćopić, Marinko Vučetić, Bojan Stanojković i Boban Stoiljković.

Na po tri godine zatvora osuđeni su Arguš Erdinć i Marko Dabović, a po dve godine su dobili Goran Bogdanović i Stevica Kostić.

Supruga advokata Štrpca, Dubravka Šrtbac oslobođena je od optužbi, kao i Nemanja Krstajić, dok je protiv Nebojše Spasića i Dušana Kovačevića sud odbio optužbu.

Šariću je za pranje novca izrečena kazna od sedam godina, a za potstrekavanje drugih na pranje novca četiri godine zatvora, a kao jedinstvenu kaznu sud mu je izrekao devet godina.

Proglašen je krivim jer je novac kriminalne grupe od šverca kokaina investirao u legalne tokove, naveo je pored ostalog sudija Siniša Petrović izricćući presudu u julu 2020. godine, napominjući da je sve rađeno po prethodnom dogovoru i sa znanjem Šarića.

Sud je takođe naložio prvostepenom presudom oduzimanje imovine pribavljene krivičnim delom.

Šarić nije tada prisustvovao izricanju presude, po sopstvenoj želji da ne bude privođen iz Okružnog zatvora u Beogradu, gde se nalazio u pritvoru od marta 2014. godine, kada se predao sprskim vlasnima nakon višegodišnjeg bekstva.

Njemu je pritvor ukinut 24. decembra 2021. godine, pa je na pretres Apelacionog suda u postupku za krijumčarenje kokaina uredno dolazio iz kućnog pritvora, koji mu je tada određen.

Optuženi se u ovom slučaju terete za događaje koji su se odigrali u toku 2008, 2009. i 2010.godine.

Prljav novac kriminalne grupe, koju je, prema optužnici, 2008. godine oformio Šarić sa više drugih lica, a koja se bavila krijumčarenjem droge, uvodili su u legalne novčane tokove i prikrivali njegovo nezakonito poreklo.

Tužilaštvo tvrdi da su Šarić i ostali "oprali" oko 22 miliona evra, zarađenih krijumčarenjem kokaina, a optuženi su to negirali.

Prema navodima optužnice za pranje para, novac od prodaje kokaina koji je nabavljan u zemljama Južne Amerike prebacivan je u Srbiju preko ofšor kompanija i uplaćivan na račune domaćih preduzeća i pojedinih banaka.

Ova sredstva korišćena su za privatizaciju društvenih preduzeća, ali i kupovinu nekretnina i zemljišta.

Novac je, između ostalog, ulagan i u novosadski hotel "Putnik", "Mitrosrem" iz Sremske Mitrovice, "Palić" iz Subotice, brojne nekretnine na Zlatiboru.

Optuženi su se, međutim, branili da su investirali u preduzeća i zemljišta, ali i da je reč o legalno zarađenom novcu.

(Telegraf.rs)