Posebno osetljivi svedoci svedoče iz posebnih prostorija: Treba izbeći da žrtva ponovo prolazi kroz traumu

Juče je obeležen Evropski dan žrtava krivičnih dela. Zbog toga se pažnja skreće na pristup pravdi u kojem se žrtva stavlja u središte krivično-pravnog postupka i radi se na tome da se posebno osetljivim svedocima omogući da izbegne ponovni kontakt sa izvršiocem krivičnog dela, kao i da svoje svedočenje da samo jednom, kako bi se izbegla ponovna viktimizacija.

Srbija je dobila Nacionalnu strategiju za unapređenje položaja žrtava i svedoka, a kreiran je i realizuje se i Akcioni plan. Do sada su napravljeni pomaci u pogledu ostvarenja prava žrtava na naknadu štete i obezbeđivanja uslova za svedočenja posredstvom video linka, koja omogućavaju izbegavanje sekundarne viktimizacije i davanje kvalitetnijih iskaza. Kako bi žrtvama bilo omogućeno da ceo proces prođu sa što manje traume, sproveden je niz obuka u kojima je učestvovalo više od 120 tužilaca, sudija, advokata, policijskih službenika i predstavnika nevladinog sektora.

- Jedan od aspekata upaređenja položaja žrtava je besplatna pravna pomoć. Većinu korisnika besplatne pravne pomoći koriste osobe koje su žrtve nasilja. One sada više ne moraju da dokazuju finansijski status kako bi dobile besplatnu pravnu pomoć, već je dovoljno da se neko obrati i navede da je žrtva - kaže Darja Koturović, ekspertkinja na IPA projektu "EU za pravdu" pri Ministarstvu pravde.

Ako to nije policija, tužilaštvo je prvi organ sa kojim žrtve i svedoci stupaju u kontakt. I u tužilaštvima i u sudovima postoje službe za podršku koje oštećenima i svedocima treba da pruže sve neophodne informacije i da im omoguće psihološku i logističku pomoć.

- Promenjena je svest o tome da žrtve i svedoci nisu samo izvor informacija u postupku, već da su to lica koja imaju specifične potrebe, imajući u vidu, pre svega, traumu koju su pretrpela i da efikasno vođene krivičnog postupka u mnogome zavisi od toga koliko su žrtve, odnosno svedoci upoznati sa svojim pravima i na koji način mogu efikasno da ih ostvaruju. Od 2016. godine u višim javnim tužilaštvima, tužilaštvima posebne namene i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu osnovane su službe za podršku oštećenima i svedocima. One su osnovane da bi oštećenima i svedocima bilo omogućeno efikasno ostvarivanje prava na dobijanje informacija i prava na pristup uslugama podrške radi olakšavanja njihovog učešća u postupku, sprčeavanja sekundarne viktimizacije i ponovne traume i veće efikasnosti postupka - rekla je Tamara Mirović, zamenica republičkog javnog tužioca na konferenciji "Unapređenje položaja žrtava i svedoka u krivičnopravnom sistemu".

Prvi kontakt koji žrva ima sa predstavnicima institucija je veoma važan. Već prilikom prvog kontakta sa žrtvom pruža joj se mogućnost da izrazi svoju zabrinutost, potrebe, očekivanja, da postavi pitanja u vezi sa svojim pravima i obavezama u postupku i da joj se na jednostavan način, razumljivim jezikom objasni koja su njena prava i obaveze.

Mera koja je od značaja za utvrđenje položaja žrtava je i primena Zakonika o krivičnom postupku koja se odnosi na posebno osetljivog svedoka.

- Svedoku koji se, zbog određenih okolnosti koje se tiču subjektivnog ili objektivnog karaktera, objekt postupka, dakle tužilaštvo ili sud, može da mu da status posebno osetljivog svedoka. Zakon takvom licu daje mogućnost da bude ispitano upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka u posebnoj prostoriji, bez prisustva ostalih učesnika u postupku. Na taj način je tokom protekle dve godine ispitano 265 posebno osetljivih i maloletnih svedoka. Tu su najčešće u pitanju krivična dela protiv polnih sloboda, ali i nasilje u porodici i trgovina ljudima - dodala je tužilac.

Kako je objasnila sudija Višeg suda u Beogradu Olivera Đurović, zaštita oštećenih u krivičnom postupku je od važnosti ne samo za prečavanje sekundarne viktimizacije oštećenih i njihovo ohrabrenje da svedoče pred sudom ili nekim drugim organom postupka, već i za postizanje efikasnosti krivičnog postupka.

- Kada je reč o upotrebi video linka prilikom ispitivanja svedoka i oštećenih u krivičnom postupku, istakla bih da je početkom prošle godine u zgradi Palate pravde otvorena posebna prostorija za potrebe žrtava i svedoka. Formiranje te prostorije ima za cilj sprovođenje mera zaštite i podrške posebno osetljivim kategorijama žrtava i svedoka. Tokom ispitivanja se u prostoriji nalazi samo svedok ili maloletno lice. Često je korišćena i za potrebe ispitivana lica putim zamolnica od strane drugih institucija - rekla je Đurović.

Sudija višeg suda u Novom Sadu Ivana Josifović istakla je da se krivični postupak konačno fokusira na oštećenog.

- Radilo se na ostvarivanju i podizanju nivoa prava okrivljenog, kako procesnih prava, tako i ljudskihprava, poštovanja dostojanstva i pretpostavke nevinosti. Konačno imamo prostora da se posvetimo pravima oštećenog u krivičnom postupku i onim licima koji su učesnici u krivičnom postupku, odnosno svedocima. Izuzetno je značajno da se posveti pažnja njihovim pravima i osećaju prilikom davanja iskaza. Sve više smo svedoci da saznajemo za događaje nasred ulice i da niko ne zastane da sačeka policiju i posvedoči o tome - rekla je sudija.

Kako objašnjava, potrebno je otkloniti strepnje i sumnje, vratiti poverenje u institucije kako bi se svedok osetio bezbedno.

- Ono što je bitno napomenuti je da je video konferencijska veza značajna zbog izbegavanja sekundarne viktimizacije žrtve. To je zaštita svedoka, a posebno žrtve da kroz sudski postupak kasnijim ponavljanjem sećanja, odnosno ponovnim prepričavanjem događaja i ponavljanjem odgovora na pitanja u vezi sa traumatskim događajem ne prolazi ponovo kroz situaciju koju je doživela kao žrtva. Na taj način svedok se saslušava samo jednom i izbegava se ponovno saslušanje i prolazak oštećenog kroz traumu - dodala je Josifović.

U ostvarivanju prava žrtava izuzetno je važno i pravo na ostvarivanje naknade štete na što efikasniji način.

- Smernice koje smo doneli ukazuju na obavezu da se pitanje naknade štete reši u krivičnom postupku, a da građanski, odnosno parnični postupak bude izuzetak. Važno je da žrtva bude informisana o svojim pravima u postupku - dodala je Mirović.

Pravo oštećenog na naknadu štete je jedno od ključnih prava. Ono je direktno povezano sa višestrukom viktimizacijom žrtve.

- Kada je reč o naknadi štete, u pitanju je kako materijalna, tako i nematerijalna šteta. Ona obuhvata sve vidove finansijskih gubitaka, kao i štetu nanetu imovini. Nematerijalna šteta podrazumeva nanošenje psihičkog ili fizičkog bola ili straha. Oštećeni imovinsko-pravni zahtev može da podnese najkasnije do okončanja glavnog pretresa - objasnila je sudija Mirović.

(Telegraf.rs)