Alimovići napustili dom, sve ih podseća na sina (4): Nisu mogli da gledaju igračke i čoveka koji ga je pokosio

Bojan i Kristina Alimović zauvek su napustili porodični dom u niškom selu Popovac i preselili se u Vlasotince, nakon što im je u saobraćajnoj nesreći poginuo sin, koji je imao samo četiri i po godine. Roditelje mališana mučilo je podsećanje na stravičan gubitak, pogled na Edinovu praznu sobu i napuštene igračke, pa su odlučili da pokušaju da se utehu nađu na drugom mestu.

Dečak je nastradao 12. maja prošle godine u centru ovog niškog sela dok je na ulici čekao majku da u pošti podigne novčanu pomoć. Mališana na biciklici pregazilo je kombi vozilo kojim je upravljao S.J. (48), takođe iz Popovca, protiv koga je podneta krivična prijava za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

U kući Alimovića zatekli smo samo njihovu snahu Irenu, majku šestoro dece.

- Ne znam kako bih preživela da se to meni desilo, da je moje dete nastradalo. Svekru i svekrvi je mnogo teško, ovde ih sve podseća na Edina, nisu mogli da se više bore sa uspomenama na njega i odlučili su da odu. Razlog više je i to što su svakodnevno viđali i tog čoveka koji im je usmrtio dete jer je pušten iz pritvora, muke su njihove velike. Sud će utvrditi zašto je Edin stradao, nisam bila tamo kada se nesreća desila niti je moje da sudim. Vozač je kriv ali ni Kristina nije trebala da ostavlja dete samo, morala je da ga drži za ruku, imao je samo četiri i po godine - priča uznemirena žena.

Dodaje da je i njoj veoma teško, posebno što jedna od njenih ćerki neverovatno liči na stradalog dečačića.

- Svaki pogled na nju je sećanje na Edina. Bio je prelepo, dobro i mirno dete. Za taj uzrast bio je veoma pametan, umeo je da se skloni od auta, ne mogu da shvatim šta se to desilo, zašto je stradao – kaže Irena.

Dečakove roditelje pronašli smo u Vlasotincu gde su se skućili sa dvoje male dece. Edinov otac Bojan kaže da je očajan, da je sa porodicom bukvalno pobegao iz Popovca jer se bojao onog što je mogao da učini.

- Tužna je bila naša kuća bez Edina, život nam je tamo bio neizdržljiv. Ono što mi je bilo najgore su susreti sa tim čovekom koji mi je usmrtio detence. Priznajem da sam se jedva uzdržavao da učinim nešto zbog čega bih otišao u zatvor i ostavio ovo dvoje male dece bez oca. Nisam mogao da se izborim sa tim pritiskom pa smo odlučili da se odselimo. U Popovac se vraćamo samo zarad Edinovog groba, ne propuštamo nijedan praznik, uskoro će biti Zadušnice pa ćemo ponovo otići – priča nesrećni čovek.

Kaže da je svestan da mora da sačuva snagu zarad porodice jer je njegovoj supruzi još teže s obzirom na to da joj je Edin stradao pred očima.

- Ona je i dalje u šoku, na mahove je potpuno izgubljena, ja bar nisam video Edinovu smrt, to može da razume samo onaj ko je izgubio dete. Mogu samo da kažem, ne dao Bog nikome ono što moja porodica preživljava svakoga dana – kaže Bojan.

Opisujući vreme nakon stravične nesreće, Kristina priznaje da je bilo dana kada je pomišljala da počini samoubistvo.

- Jedva sam sačuvala zdrav razum, pomišljala sam da ću završiti u ludnici, krivila sam sebe što mi je dete poginulo. Nismo mogli više da živimo u kući u kojoj sam ga odgajala, nisam mogla da gledam njegovu biciklicu, mali džip koji smo mu kupili, sve smo činili za tu decu kako bi bila srećna. Volela sam da ga gledam kako vozi biciklicu, uvek je bio veseo, donosio je radost celoj porodici – opisuje nesrećna majka život pre nesreće.

Kaže da joj je prizor stradanja deteta neprestano pred očima te da je muči to što nije mogla da ga spasi.

- Prilazila sam mu, kada mi je ispala lična karta. Sagnula sam se da je uzmem, sledeće što sam videla je da kombi skreće ka mom detetu i ono nestaje pod točkovima. Ništa nisam mogla da uradim, umro mi je pred očima – priseća se Kristina preživljevnog užasa.

Ističe da ih tuga prati i u novom domu te da ih u životu drži jedino želja da za Edina dobiju pravdu.

- Jedemo, pijemo, spavamo a Edin je u grobu. Palim sveće detetu, umesto da se igram sa njim. Toliko vreme je prošlo a ništa se ne dešava, taj čovek je na slobodi, naša advokatica nam kaže da postupak još nije krenuo, navodno se čekaju još neka veštačenja. Želimo da bude kažnjen, to nam neće vratiti Edina ali će nam pružiti kakvu, takvu utehu – zaključuje Kristina.

U Osnovnom javnom tužilaštvu rečeno je da je predmet u fazi dokaznih radnji koji prethode javnotužilačkoj odluci da li će protiv osumnjičenog biti podignut optužni akt ili će istraga biti obustavljena.

(Telegraf.rs)