Svakom pedofilu je cilj da dođe do deteta: Dečak koji je seksualno zlostavljan, dobije osip čim se seti toga

Muškarac iz Šapca koji je silovao ćerku svog prijatelja samo je poslednji u nizu primera koji nam pokazuju da su pedofili u većini slučajeva ljudi koji su bliski žrtvi. Kako pomoći detetu koje je silovano? Kako roditelji da prepoznaju pedofila i kako da pomognu svojoj deci za Telegraf.rs govore Maja Atanasković, advokat i Ružica Radović, psiholog.

• Kako da prepoznamo pedofila?

- Obično su to ljudi koji su bliski našoj deci. Znaju neke rutine same te porodice i te dece. Svakom pedofilu je krajnji cilj kontakt sa detetom. Postoje različite vrste pedofila - jednima su fokus deca do tri godine, drugima od tri do šest, tako da postoje različite kategorije. Oni su svakako toliko dobro naučili obrasce  ponašanja da mi ne možemo na ulici da ih prepoznamo upravo zbog tih naučenih modela - kaže Ružica Radović, psiholog.

• Ko su internet predatori i kako ulaze u komunikaciju sa decom?

- Oni su vrsni manipulatori, jednostavno na taj način komuniciraju sa decom gde se gradi taj sistem poverenja. Ono što možemo da primetimo kod deteta jeste da ono ima nekog novog prijatelja sa kojim deli neke stvari, koje ne deli sa roditeljem ili drugarima. Čim dođe do slanja prve fotografije ili prvog kontakta, dete upada u neki strah i ta osoba tada može da ga kontroliše. I da upljavlja samim ponašanjem deteta - tvrdi psiholog.

• Kakva je situacija u Srbiji?

- Problem je što je Srbija zatvorena sredina. Ljudi se boje osude okruženja. Roditelji veoma često preispituju sebe da li tu ima njihove krivice i nisu spremni da uđu u dugotrajne sudske procese, sa neizvesnim ishodom. I ti sudski procesi, ma koliko se mi trudimo da zaštitimo decu, ostavljaju na njih posledice. Sve to što prolaze tokom suđenja za njih je jako traumatično. To su deca koje je život oterao na put gde su morali da prođu neku agoniju. Vi samo razmislite kako je jednoj devojčici od 12, 13 godina kad to treba da ponavlja nebrojano puta. Zato je jako bitno steći poverenje te dece, što verujte nije ni malo lako. I zato jako veliku ulogu imaju psiholozi koji znaju da im pristupe na stručan način - kaže Maja Atanasković, advokat.

• Kako pristupate zlostavljanoj deci?

- Nikada im ne pristupam kao advokat. Na spomen advokata oni to doživljavaju kao deo pravosudnog sistema. Trudim se da im priđem kao majka, trudim se da proniknem u njihov način razmišljanja, u njihov način vaspitanja, u njihove poglede na život, da bih videla kako uopšte da imam komunikaciju sa njima i da im ulijem poverenje da bez obzira na to šta se desi, ja ću biti tu za njih u pola dana i u pola noći dokle god mogu - kaže advokat.

• Kako vam se obraćaju deca žrtve seksualnog zlostavljanja?

- Kažu mi da nikada ne zaboravljaju i one to zaista nikada ne zaboravljaju. Oni nikada ne mogu da se oslobode tog tereta i agonije koje su prošli. I nažalost koliko god su to inteligentna deca, koliko god da se trude, to ima posledice na njihove buduće porodice, po njihovo buduće potomstvo, imaju nepoverenje prema suprotnom polu i zbog nepoverenja sa njima se ne može uspostaviti neka dublja emotivna veza. Verujte mi, to su katostrofalne posledice - dodaje advokat.

• Da li za njihov psihički bol postoji adekvatna kazna zatvora?

- Nažalost ne - tvrdi Maja Atanasković.

• Kako se vama kao psihologu obraća žrtva?

- Obično žrtve ne mogu da progovore ništa. Jedino po dečijoj somatici možete nesto da primetite. Na primer, određeni deo tela gde dođe do zatvaranja tela, nekontrolisano plakanje, preznojavanje... Njima sve iz spoljašnje sredine predstavlja opasnost. Što se tiče manje dece, pojavila se efikasna plej terapija. Tu u suštini nema puno razgovora jer deca kroz igru, crtanje mogu da pokažu šta se tu desilo... Imali smo slučaj devojke od dvadeset godina žrtve silovanja koja jednostavno nije mogla da razgovara. Ona je tek na četvrtom, petom susretu mogla da sklopi rečenicu koja je imala smisla. Svaki put kada je pričala o tome, ona je preživljavala zlistavljanje - tvrdi Ružica.

• Kako se ponaša žrtva?

- Ona ima osećaj griže savesti - zašto su se one našle na tom mestu u to vreme. Oni i u sebi traže deo krivice. Da nisam bio tada tu, ne bi mi se to desilo. Što je generalno loša postavka, pa vama treba mnogo vremena da izgradite samopouzdanje te osobe, da može da izgovori ne nisam ja kriva već neko drugi. O osudi okoline ne mogu ni da pričam to je veliki problem u Srbiji - kaže advokat.

• Koji je predmet za vas bio posebno potresan?

- Predmet koji živi sa mnom jeste ubistvo i silovanje male Tijane Jurić koji se dogodio u julu 2014. godine. Zbog tog zločina otac Tijane Jurić, Igor iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu skupio je snage i sada Srbija ima doživotni zatvor za ova krivična dela. I svakako predmet male Anđeline iz Zaječara, devojčice koja je silovana i na smrt pretučena, a imala je samo tri i po godine - pojašnjava Maja.

Šta kažu ubice i silovatelji dece na sudu?

- Oni nemaju osećaj griže savesti uopšte. Tu nema ni kajanja, ni izvinjenja. Uglavnom, njima je kriva žrtva, kriva je žrtva što je bila tu, što je prijavila, što je dobrovoljno pristajala na neki seksualni čin, kriva je porodica što je inicirala postupak... Ni kod jednog od njih nema kajanja - tvrdi Maja.

• Šta savetujete roditelje sekusualno zlostavljane dece?

- Najbitnije je roditelje ohrabriti. Oni su ti od kojih se očekuju da budu smireni, staloženi i koliko toliko emotivo i psihički stabilni da bi pomogli detetu - kaže Ružica.

• Da li roditelj može primetiti da je dete žrtva zlostavljanja?

- Mogu biti promene u ponašanju. Od izrazito agresivnog ponašanja, do povlačenja u sebe. Bilo kakve promene u spavanju. Kod fizičkog zlostavljanja mogu se primetiti modrice. Kod male dece se može primetiti bilo kakav osip, posebno blizu genitalija - kaže psiholog.

• Šta vam kao advokatu traže roditelji zlostavljane dece?

- Obrate mi se rečima:"Potrudi se da nikada ne izađe"! - tvrdi advokat.

• Koji je najteži slučaj na kom ste radili kao psiholog?

- Bila sam sama sa dečakom žrtvom seksualnog zlostavljanja dvadesetak minuta. On nije želeo da razgovara. Predložila sam mu da pogleda na kompjuteru to što ja radim. Seo je pored mene, a ja sam mu postavljala pitanja o zlostavljanju. On nije ništa rekao, samo je počeo osip da mu izlazi sa desne strane vrata i da mu se prebacuje na lice. To je bio pokazatelj koliko je sve to njemu bilo stresno. Rekao mi je: "Sada mi se vraćaju slike... On je preživeo psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje - kaže Ružica.

• Koji slučaj kao advokat još pamtite?

- Jednog dečaka sam pitala da mi na skali od jedan do deset kaže koliko ga je bolelo seksualno zlostavljanje. Rekao mi je 30! U vreme zlostavljanja imao je 14 godina, a njega je dve godine bolelo tri puta više od gornje granice. Onda vi sami zaključite kako je toj deci. Muškarac je dobio 11 godina zatvora - kaže Maja Atanasković.

(Telegrf.rs)