"U policiji je zazvonio Milošev alarm kako bismo gledali Novaka": Drug o kobnoj noći i susretu sa ubicom

Filip Bjelić, najbolji prijatelj pre tri godine ubijenog Miloša Mileusnića (24), za Telegraf.rs, govori o danu kada je izgubio druga, suđenju ubici i životu bez prijatelja.

- Miloš je uvek uz mene, pogledajte nosim njegovu jaknu. Nekoliko meseci pre nego što će biti ubijen rekao mi je: "Ako odem u Ameriku, jaknu ću ti pokloniti"- ovako počinje priču Bjelić dok pored sebe odlaže Miloševu zimsku jaknu.

Bili su cimeri četiri godine. Delili i dobro i zlo u četiri zida.

- Umeo je Miloš da mi kaže: "Joj, Filipe kada bi ovi zidovi znali da pričaju šta sve čuju od nas". Ni pomislio nisam da ću se iseliti iz stana i da ću iznositi i moje i njegove stvari. Miloševi roditelji su me pitali šta želim da uzmem od garderobe. Rekao sam samo jaknu i to je to. Od tada je čuvam i pazim gde je odlažem - priča Filip dok stiska prste na rukama.

Tvrdi da mu je teško da se priseća dana kada mu je Neđeljko Đurović uzeo najvernijeg prijatelja.

- Tog 27. januara bio sam u gradu i vratio se oko pet ujutru. Miloš je bio budan. Sećam se da sam ga molio samo da me pusti da spavam, a on je želeo što više da pričamo. Stalno me je nešto zapitkivao... - objašnjava Filip i dodaje da je Miloš, zatim, otišao da se vidi sa devojkom Katarinom.

Iz sna je Bjelića probudila policija.

- Sećam se da su mi rekli: "Nećemo da odugovlačimo, drug ti je ubijen". Nisam znao šta me je snašlo i gde se nalazim. Ispitivanje su nastavili u stanici policije. Dok sam davao izjavu čuo sam kako je zvonio alarm na Miloševom mobilnom telefonu. Navio ga je kako bismo zajedno gledali Novaka Đokovića - priča Filip.

Kako sam kaže naš sagovornik, najteži mu je bio trenutak kada je otišao u dom Mileusnića da izjavi saučešće. Miloševi roditelji su mu bili poput njegovih.

Prolazili su dani, meseci i godine od ubistva studenta iz Čačka.

- Došao je dan početka suđenja Đuroviću. Stajao sam ispred sudnice, a Đurović je išao ka meni. Nisam znam kako da reagujem. Zanemeo sam od bola. Osećao sam se kao da ću pasti u nesvest. Celo telo mi se naježilo.  On je bio hladan, bezosećajan... Da takvog čoveka sretnem usred dana na ulici ne bi mi bilo prijatno - priča Bjelić i dodaje da jedino što želi jeste da osuđeni ubica njegovog druga bude u zatvoru do kraja života i da pati kao što pati on za najboljim prijateljem.

Miloša Mileusnića pamtiće po dobroti, iskrenosti i smehu koji je širio gde god da se pojavi.

- Samo da si nasmejan baš takvog te pamtim- najbolje oslikava mog pokojnog druga Miloša. 

(Telegrf.rs)