Produžen pritvor osumnjičenima za ubistvo porodice Đokić

Svim osumnjičenima za ubistvo porodice Đokić, Goranu Džoniću, njegovim sinovima Stefanu i Milanu i braći Aleksandru i Kostadinu Miloševiću produžen je pritvor za još dva meseca.

Odluku je doneo Apelacioni sud u Nišu, pošto su prošla tri meseca otkako su u pritvoru, pa o ovome više nije mogao da odlučuje Viši sud.

Advokat Filip Domazet, branilac Stefana i Milana Džonića kazao je da će izjaviti žalbu na produženje pritvora njegovim klijentima.

- Ja sam proveravao oko 12.30, još nije bilo odluke, evo sada čujem od vas da im je produžen pritvor. Upoznaću se sa rešenjem, odluku je doneo Apelacioni sud koji je odlučivao u veću, za razliku od Višeg suda koji je do sada odlučivao o pritvoru, ali je to činio sudija pojedinac. Kada se upoznam sa razlozima kojesu stavili za produženje pritvora uložiću žalbu, tu nema dileme – kazao je Domazet.

Dodao je da je smatrao da ovoga puta mladi Džonići imaju veliku šansu.

- Apelacioni sud mi je dostavio predlog za produženje pritvora i tražio da se izjasnim o njemu, što nije bila takva praksa ranije. To znači da su se i oni dvoumili, s obzirom na to da su tražili moje izjašnjenje. Polagao sam nade da postoji šanse da pritvor bude ukinut. Danas sam obišao moje klijente u pritvoru, oni još ne znaju za odluku suda. Oni se i jesu i nisu nadali, posle tri meseca nisu polagali velike nade, shvatili su da sve to ide mnogo sporo – objasnio je Domazet.

Branilac braće Milošević advokat Mladen Magdalinić kazao je da nije iznenađen odlukom Apelacionog suda.

- S obzirom na to da sam juče saznao da je Više javno tužilaštvo podnelo predlog za produženje pritvora, ovakva odluka Apelacionog suda je bila očekivana. Mislim da je odluka doneta po automatizmu, da se nisu bavili ni predloženim dokazima. Nije uzeto u obzir da nema nijednog dokaza koji bi dao osnova za sumnju da su moji klijenti na bilo koji način umešani u ubistvo porodice Đokić. Čak iz spiska tih dokaza, koje je VJT priložila prilikom predlaganja pritvora, proizilazi da Miloševići nisu krivi. Izjaviću žalbu na ovo rešenje – kazao je Magdalinić.

Najavio je da će 25. januara u sklopu dalje istrage biti saslušana još tri svedoka i izrazio očekivanje da će i njihovi iskazi doprineti razjašnjenju činjeničnog stanja koje će biti u korist njegovih klijenata.

Podsećamo, Goran DŽonić, osumnjičeni za svirepu likvidaciju Gorana, Gordane i Lidije Đokić s kojima je bio u srodstvu.

Đokići su poslednji put viđeni u noći između subote i nedelje, 26. na 27. septembar, kada su iz sela Moravac, gde su bili od Goranove majke na večeri, krenuli put Aleksinca, gde žive.

Tela porodice Đokić, pronađena su u subotu, 2. oktobra, nakon šest dana potrage u ataru sela Moravac, gde su kobne večeri i bili u poseti Goranovoj majci.

Na putu do kuće njih su ubice presrele, otele, a potom hicima iz pištolja hladnokrvno ubile. Nakon zločina, tela Đokića su spaljena, dok je njihov automobil odvezen na drugu lokaciju, 10 kilometara dalje, i tu zapaljen kako bi se prikrili tragovi.

Šta kaže Zakon o krivičnom postupku ?

Zakonik o krivičnom postupku predviđa da pritvor u istrazi može maksimalno trajati šest meseci. Kako se navodi u ovom aktu , neposredno viši sud, što je u slučaju Džonića bio Apelacioni sud u Nišu, može na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor licu koje je u njemu već boravilo tri meseca, za još toliko. Šta predstavljaju važni razlozi za ovo dodatno produženje pritvora, ZKP ne navodi, ali je u praksi reč o kompleksnim predmetima koji zahtevaju preduzimanje velikog broja istražnih radnji, što je ovde i slučaj.

Kako se dalje navodi u zakonu, neposredno viši sud ne mora odmah produžiti pritvor do maksimalno predviđenog roka od tri meseca, već to može učiniti više puta u kraćim intervalima, najduže do šest meseci od lišenja slobode pritvorenog. U slučaju Džonića, to praktično znači da Apelacioni sud može da osumnjičenima pritvor produži za još samo mesec dana, odnosno do sredine aprila. Ukoliko u roku od šest meseci od hapšenja ne bude podignuta optužnica protiv pritvorenog lica, ova mera se ne može više produžavati, odnosno pritvoreni mora biti pušten na slobodu.

Međutim, kako se dalje navodi u zakonu, ukoliko se protiv pritvorenika podigne optužnica, pritvor se može produžavati tokom čitavog suđenja, sve dok on ne bude upućen na izdržavanje kazne a najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene krivične sankcije . Vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru uračunava se u izrečenu kaznu.

Ukoliko se utvrdi da je pristup bio neosnovano određen, pritvorena lica imaju pravo na naknadu štete . Tu spadaju lica koja su bila lišena slobode a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak pravnosnažno obustavljen ili je optužba odbijena, ili je doneta oslobađajuća presuda. Takođe, ovo pravo imaju i lica koja su izdržala kaznu zatvora a u postupku o vanrednim pravnim lekovima izrečena im je kraća ili novčana ili uslovna kazna. Isto pravo pripada onima koji su usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeni slobode ili je lišenje slobode trajalo duže nego što je zakonom predviđeno. U svim tim lsučajevima, podnosi se zahtev Ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade štete. O zahtevu odlučuje komisija Ministarstva pravde, a on se podnosi najduže u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojoj je konstatovano neosnovano lišenje slobode. Komisija će u roku od tri meseca doneti odluku o usvajanju ili odbijanju zahteva a ako ne odluči u ovom roku, tužba za nadoknadu štete može se podneti protiv Republike Srbije.

(Telegraf.rs)