"Bićeš moja ili ničija": 350 žena u Srbiji mučki su ubili partneri, a ono što su im govorili ledi krv

"Bićeš moja ili ničija"

"Prebiću te tako da više nećeš moći da hodaš, pa da vidimo za koga ćeš onda da budeš dobra"

"Izbiću ti te zube, da vidim kome ćeš onda da se svidiš"

"Izvadiću ti oči na živo, da ne pogledaš više nijednog drugog"

Zvuči jezivo? Izopačeno? Užasno? Ovo su samo neke od pretnji koje su dobijale žene žrtve nasilja, kasnije smeštene u sigurnim kućama. Pretnje su stizale od njihovih bivših i sadašnjih partnera, onih koje su više puta pokušavale da ostave, ali se nisu usudile, jer bi uglavnom bile ucenjene životima najmilijih.

- Ako me ostaviš, zaklaću ti roditelje i spaliti im kuću - pretio je partner žrtvi o kojoj je Telegraf.rs pisao, a koja ga je na kraju napustila u poslednjem trenutku, dok je u ranama trčala iz kuće da spasi goli život.

Danas se u Srbiji, i celom svetu, obeležava Međunarodni dan borbe protiv Femicida, odnosno ubijanja žena od strane njihovih bivših ili sadašnjih partnera i progonitelja. Baš na današnji dan B.T. (38) iz Smedereva, u porodičnoj kući u tom gradu, jednim ubodom nožem u vrat ranio je svoju nevenčanu suprugu Z.M. (39) koja je, nedugo nakon napada, od težine zadobijenih povreda preminula bolnici. 

Nakon zločina, B.T. je pobegao iz kuće, i sa sobom poveo njihovo zajedničko dete staro dve godine. Posle kraće potrage, policija ga je pronašla dok se sa detetom krio među čamcima u smederevskoj marini. Čovek je lišen slobode.

Ovakve vesti nažalost nisu retkost. Crna statistika glasi ovako:

- Tokom prethodne decenije u Srbiji su partneri i drugi muški članovi porodice ubili najmanje 350 žena. Od početka ove godine partneri ili članovi porodice ubili su najmanje 17 žena. Zabeleženo je još 16 pokušaja ubistva. Osim borbe sa pandemijom, ovu godinu obeležio je i niz prijava za seksualno nasilje u kojima su osumnjičeni bili poznate ličnosti, javni funkcioneri, profesori i drugi, a u kojima žrtve nisu u dovoljnoj meri dobile podršku institucija, ali ni stručne i opšte javnosti - upozoravaju u Autonomnom ženskom centru (AŽS).

Jedna stvar ipak drugačija je u odnosu na sve prethodne godine. Kako za Telegraf.rs kaže Vedrana Lacmanović iz AŽS, crna statistika baš ove godine beleži najmanji broj ubijenih žena - do sada ih je bilo 16, a tokom cele prošle godine 26. 

- Najmanji je broj ubijenih žena u odnosu na prethodnih 10 godina. Ne znamo da li je to posledica borbe sa koronom, u smislu da mediji ne mogu da dođu do informacija, a da je zapravo broj ubijenih žena veći. Ne znamo koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. I na kraju, kao treći, i nadamo se najverovatniji razlog, možda je broj žrtava najmanji zahvaljujući Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. To znači brza i adekvatna reakcija, otkrivanje, zaustavljanje i sankcionisanje nasilnika. Samo se tako sprečava da čitamo o novim ubistvima žena - zaključuje Lacmanović.

Zaklao ženu dok su deca spavala u susednoj sobi

Deca su, u većini ubistava i pokušaja ubistava, direktni svedoci nasilja. Mali i nemoćni stoje i gledaju dok njihov otac mučki ubija njihovu majku. 

Takav je bio i poslednji slučaj u subotu, kada je supružnik došao u dečji dispanzer u Leskovcu i izbo ženu po celom telu, dok su sa njom bila dva dečaka. Žena je čudom spašena, jer su hirurzi rekli da takve rane skoro nisu videli. Nesrećna žena imala je ubode po celom telu, od glave do pete, uključujući grudi i stomak.

Razlog napada navodno je ljubomora i posesivnost, jer muž nije mogao da prihvati to što žena želi da ga napusti. A komšije svedoče i da je godinama trpela nasilje. Kada žene prežive, nasilnici neretko kaznu služe kod kuće ili budu osuđeni na nekoliko godina zatvora, uz zabranu prilaska.

Jezivo ubistvo dogodilo se početkom novembra, kada je, kako se sumnja, Murat P. (55) iz Tutina ubio samohranu majku Maju Odalović (35) iz Kraljeva, pa presudio i sebi u jednoj napuštenoj kući u selu Vrba.

Kako se sumnja, on je Maju ubio, pa potom njeno telo bacio u Ibar, gde je njeno telo nađeno. Majine komšije navode da je živela u velikom strahu od Murata, a da se čak plašila i sa zaspi sama.

Poslednji put je, kako kažu, viđena u sredu oko 18 sati kada joj je telefonom javljeno da joj je završena registracija vozila i tehnički pregled. Tada joj je, navodno, rečeno da doše do autobuskog stajališta, odakle joj se gubi stvaki trag.

Pretpostavlja se da ju je osumnjičeni namamio da dođe po auto i odatle je odvezao put Ribarića, ubio, a telo bacio u reku. Podsećamo, u njegovoj kući i u autu nađeni su tragovi krvi.

Na 10 godina zatvora nedavno je u Višem sudu u Beogradu osuđen Boško Spasić, koji je 29. maja 2019. godine u porodičnom stanu na Vračaru zaklao suprugu Jelenu Spasić, dok su u drugoj sobi spavala njihova dva sina. Nakon toga je sebi prerezao vene, ali je preživeo.

Lekari koji su stigli na lice mesta uspeli su da zbrinu muškarca nakon čega su ga odvezli u bolnicu gde je proveo narednih nekoliko dana. Tokom boravka u bolničkoj postelji, više puta su mu postavljana pitanja poput onih zašto nije poštedeo ženu, na koje nije davao odgovore. Ćutao je i kada su ga iz bolnice premestili u pritvor koji mu je odredio tužilac. Pred policajcima je izustio samo jednu krajnje uznemirujuću rečenicu: "Jedino mi je žao što sam ja preživeo. Ni zbog čega drugog".

Deci je ostala doživotna trauma.

Nov početak nije dočekala ni šezdesetogodišnja Desanka Mošić iz Pančeva. Spremala se da ide u Nemačku, gde ju je čekao nov život. Bivši suprug izbo ju je 12. jula 2019. godine, dok je čekala autobus za Požarevac. Preminula je u operacionoj sali.

Ubio ju je pred trinaestogodišnjim unukom i, nešto više od godinu dana kasnije, pravosnažno je osuđen na 30 godina zatvora.

(Telegraf.rs)