Sramotni komentari: Dečak je silovan u Srbiji, a zlostavljač osuđen, ali ljudi napadaju dete - žrtvu!

Može li žrtva silovanja da bude kriva za čin svog predatora, posebno ako je u pitanju dete? "Namamio ga je", "Zašto se nije čuvao", "Čuj, dopisivao se još sa njim!" - komentari su koje neko u jednoj sekundi, bez razmišljanja, ostavi na slučaj koji se mesecima rešavao na sudu, uz mukotrpna svedočenja i suočavanja žrtve.

Tako je bilo i pre nekoliko dana - na vest da je jedan silovatelj u Srbiji osuđen na 11 godina zatvora, jer je u stan namamio dečaka (16), seksualno ga zlostavljao, a posle odnosa mu tražio eksplicitne fotografije, koje je navodno i plaćao, stizali su i takvi komentari.

Preporučujemo

Bilo je i onih koji su tražili smrtnu kaznu, doživotnu robiju ili kastraciju, ali i onih koji su smatrali da je 11 godina prevelika kazna, a mnogi su smatrali da je dečak sam kriv.

Da li su ovakvi komentari so na ranu žrtve? On je već imao bolno i mukotrpno svedočenje pred istražiteljima, roditeljima, stručnjacima i veštacima, pred sudijom, pa i pred svojim napasnikom.

"Namamio, a nastavili kontakt i još mali uzeo pare? 

"Mora da je ovaj prestao da plaća maloga, pa ga je dečko prijavio... Nešto tu nije sasvim čisto. Ne branim nikoga, ali tu nisu bas čista posla."

"Silovan, a nastavili kontakt?"

"Tu mi nešto ne štima, kako ga namamio? Kao veštica u bajci Ivice i Marice, da ima šest godina, pa hajde, ali on ima šesnaest."

"Realno, zaslužuje manju kaznu. Silovanje je užasno. Ako je definitivno dokazano, i ako je klinac 100% nedužan, onda silovatelji treba i doživotno da idu u zatvor, jer će 99% njih ponoviti zločin. Ali, ako nisu sve kockice na broju (zašto se 16-godišnjak dopisuje i sastaje sa nepoznatim muškarcem, sastanak naslepo je opasan i za starije) onda ne treba da dobije toliku kaznu zato što ubice idu u kućni pritvor ili izađu na slobodu posle 2-3g."

Manjak informacija koje su dospele u javnost u ovako osetljivom slučaju, jer se štiti integritet žrtve, ne treba da bude razlog za ovakve zaključke. Jer, iako je u konkretnom slučaju reč o starijem maloletniku, javnost nije upoznata sa situacijom u kojoj se dečak našao, ali ako je sud nakon više od godinu dana rada na slučaju presudio da je reč o silovanju, ishitreni komentari mogu samo da naštete žrtvi.

"Jedan težak slučaj je danas dobio sudski epilog. Slučaj u kom smo učestvovali od početka, gde smo prvo hrabrili dete da progovori o patnji kroz koju je prolazilo, a kasnije kroz psihološku i pravnu podršku. Objedinjena kazna je 11 godina zatvora. Više nego zaslužena kazna", napisao je Igor Jurić na svom fejsbuk profilu.

Povodom komentara u kojima se žrtva okrivljuje, obratili smo se upravo Igoru Juriću.

- Komentarisanjem i osuđivanjem postupaka žrtve, pre svega, produbuljujemo i potkrepljujemo osećaj sramote i nelagode kod žrtve, i stvaramo nepovoljno okruženje za osobe koje još uvek nisu prijavile zlostavljanje, a trpe ga. Dakle, žrtva iz straha od osude društva bira da ćuti, a mi želimo da podstaknemo upravo suprotno - da se svako oseća sigurno da prijavi zlostavljanje i podeli svoje iskustvo. Društvene mreže imaju veliki uticaj na naše živote, gde komentari mogu da dovedu do toga da žrtva zlostavljanja iznova i iznova proživljava traumatsko iskustvo čitajući komentare i osude društva koje bi trebalo da bude sigurno okruženje za njih - kazao je za "Telegraf" Igror Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić".

- Sekundarana viktimizacija može biti još jedna od prepreka i izazova za samu žrtvu i da je sprečava da se vrati svakodnevnim aktivnostima i zdravom životu. Zato treba uvek da budemo na strani žrtve, da je ne osuđujemo, da joj verujemo i da je razmemo. Jedino na taj način možemo da stvorimo sigurnije okruženje za sve nas - zaključio je Jurić.

Žrtva može i da "zavoli" zlostavljača: Nešto što deluje dobrovoljno može biti i prinuda

Kako je objasnio naš sagovornik, predatore karakteriše targetiranje žrtve, potom stupanje u kontakt, manipulacija detetom, izdvajanje iz društva i stvaranje odnosa poverenja.

Stoga nije neobično da žrtva sama prilazi svom zlostavljaču. U ovom odnosu može izgledati kao dobrovoljno, iako to u suštini nije.

- Žrtva pod pritiskom može čak krenuti da gaji emocije prema zlostavljaču, zato što nije svesna manipulacije. Nakon manipulacije stupa i ucenjivanje, gde žrtva odlazi kod predatora kako bi ispunila njegove zahteve. Ovo se ne odigrava dobrovoljno, već žrtva ove stvari radi iz straha - kazao je Jurić.

(Telegraf.rs)