Uznemirujuće priznanje Lazara Tejića na suđenju: Detaljno opisao kako je ubio Bojana u garaži Belvila

Pred Višim sudom u Beogradu danas je počelo suđenje petorici optuženih za ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12. novembra 2020. godine u garaži zgrade u beogradskom naselju Belvil.

- Ja sam izvršio ovo ubistvo, ali ostali s tim nemaju veze. 29. novembra 2019. godine sam izašao iz zatvora. Često sam izlazio, znao sam da u svakom lokalu mogu da kupim kokain. Uzimao sam kokain od Bojana Mirkovića, koji mi je ponudio da prodajem. Do konflikta je došlo jer nisam mogao da ispratim tempo prodaje koji mi je nametnuo. Plašio sam ga se jer mi je pretio, zato sam mu pratio kretanje. Nisam hteo da izvršim ubistvo na javnom mestu. GPRS, i dva telefona nabavio sam od osobe koju neću da imenujem - rekao je Tejić.

Dodao je da je Mirkovića pratio uz pomoć aplikacije, a da je Samsung pomoću kojeg ga je pratio ostavio u Batajnici da zavara trag.

- Niko osim mene nije pratio njegovo kretanje, od postavljanja uređaja do ubistva je prošlo nekoliko dana. Ustao sam i krenuo ka Bloku 62 gde sam uzeo elektirčni bicikl. Taksijem sam otišao sam do Batajnice kako bih na telefon preko kog sam pratio njegovo kretanje povezao svoj telefon. Kad sam opet uzeo bicikl, bilo je 12 ili 13 sati. Kretao sam se oko garaže Belvila, prateći njegovo kretanje. Ušao sam za njim i ubio ga, otarasio sam se pištolja, bicikla i uređaja - ispričao je Tejić.

Kako je potom dodao, pitao je majku da ga odveze na Zaltibor da odmori, a nakon toga je na vestima video da je uhapšen Bojan Kovačević, nevenčani suprug njegove majke, koji ga je na Zlatibor dovezao.

Dušana Kokoruža, kako kaže, dugo zna.

- Izlazio mi je u susret da me vozi i da mi da novac kada mi je potreban. Pristao je da dođe na Zlatibor po mene i da me odveze do rganice. Nije znao da sam počinio ubistvo, rekao sam da dugujem novac i da mi prete. Pitao sam da me odveze do Loznice. Na pumpi je trebalo da me čeka automobil koji je trebalo da me odveze do granice jer sam se uspaničio. Ostale optužene ne poznajem i ne znam zašto su u sudnici. Kajem se, voleo bih da vratim vreme i da ispravim mnoge stavri koje sam uradio - zaključio je Tejić i rekao da ne želi da odgovara ni na kakva dodatna pitanja.

Dušan Kokoruž, koji je uhapšen kada i Tejić, istakao je da od optuženih poznaje Lazara, a Bojana Kovačevića samo iz Lazareve priče.

- Ubijenog nikada nisam video. Lazara poznajem dugo. On je 2019. godine izašao iz zatvora. Svi smo gledali na njega kao na suštinski dobrog klinca. Zvao me je da ga vozim, kada nisam mogao davao sam mu auto, pozajmljivao sam mu novac. Krajem novembra me je zvao da ga odvezem od Zlatibora do Loznice. Prvo sam rekao da ne mogu. Kada je opet zvao, zvučao je uplašeno, rekao je da mu je život ugrožen. Video sam da nešto nije u redu, te sam pristao da odem - objasnio je Kokoruš.

Kako mu je Tejić rekao da se zadužio, Dušan je, kako je ispričao, poneo nešto manje od 6.000 evra. Tejića je pokupio na ulazu na Zlatibor.

- Rekao je da prodaje kokain, ali da je većinu iskoristio za sebe i da je potrošio pare. Nije mi rekao ko me juri, nije hteo da me upliće. Ja sam otišao u jedan hotel, on u drugi. Sutradan smo se našli i rekao sam da ću da mu pozajmim novac. Rekao je da ta suma nije dovoljna i da ima dogovor da ga sakriju u BiH, ali je taj čovek mogao da ga preveze tek 23. novembra. Tog dana je trebalo da se nađemo u Užicu. Nisam mogao da osposobim auto, pa sam otišao taksijem - dodao je.

Kako je objasnio, "sve vreme do hapšenja Lazar je bio uplašen, odsutan, zbunjen".

- Ostao sam s njim jer me je zamolio. Rekao je da na pumpi treba da nas čeka sivi "pasat". Mene je trebalo da odveze na autobusku stanicu, da se vratim po automobil. Seli smo u auto, vozača nije bilo. Posle pet sekundi smo uhapšeni - rekao je Dušan.

On je dodao da je prihvatio da preveze Tejića jer nije pomišljao da je sposoban da uradi tako nešto, kao i da ne zna odakle njegov otisak na kartici GPRS uređaja za praćenje. Za Lazara je istakao da je "po kraju načuo čime se bavi", ali da nije hteo da pita.

Bojan Kovačević, koji je sa Tejićevom majkom u vanbračnoj zajednici istakao je da sa tim krivičnim delom nije u vezi. Objasnio je da je sa lazarevom majkom počeo da se zabavlja 2018. godine, a da su počeli da žive zajedno u junu 2020. godine.

Kako je objasnio, Lazara je upoznao 2019. godine kada je on izašao sa izvršavanja zatvorske kazne i nakon toga ga je često vozio gde treba, jer Lazar nema dozvolu. Dodao je i da je Lazara odezao na Tlatibor, ali su on, njegova nevenčana supruga i njena ćerkica kući vratili iste večeri.

Ivan Nikčević takođe je porekao da je u vezi sa smrću Mirkovića, kog je poznavao. On je pred sudom ispričao gde se nalazio u vreme ubistva i dodao ad je poznavao ubijenog matkovića i da je sa njim bio u dobrim odnosima.

Poslednji osumnjičeni, Filip Ivanović, rekao je da nije kriv i da ne poznaje nikog od optuženih, kao i da je na ubistva bio na proslavi rođendana.

Naredno ročište zakazano je za 30. decembar, a tada se očekuje ispitivanje svedoka.

Na pripremnom ročištu održanom 13. oktobra, svi optuženi su negirali krivicu osim Lazara Tejića koji je priznao da je izvršio krivično delo, ali ne i kvalifikaciju po kojoj se radi o teškom ubistvu.

Lazar Tejić (23) je optužen kao neposredni izvršilac ubistva.

Pored Tejića optuženi za teško ubistvo u saizvršilaštvu su i njegov očuh Bojan Kovačević, Ivan Nikčević i Dušan Kokoruž, dok se Filip Ivanović tereti za pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela.

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv petorice okrivljenih za podmuklo ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12. novembra 2020. godine u garaži zgrade u beogradskom naselju Belvil. Svi optuženi se terete za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna od najmanje 10 godina zatvora, a kao najviša im se može izreći i doživotni zatvor.

Optuženi su Bojan Kovačević, Ivan Nikčević, Lazar Tejić, Dušan Kokoruž i Filip Ivanović.

Tejiću, koji se sumnjiči da je bio neposredni izvršilac tereti se i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Tejić i Ivanović su odranije poznati policiji. Tejić je u valjevskom zatvoru za maloletnike izdržavao kaznu zbog pokušaja ubistva. Na slobodu je izašao prošle godine i od tada je radio u obezbeđenju jednog prestoničkog kluba.

Ivanovićevo ime dospelo je u javnost kada je u avgustu 2014. na njega pucano u rodnom Cetinju. Za napad se sumnjičio kasnije ubijeni Nikola Ćupić za koga se govorilo da je blizak „kavačkom klanu”.

Tokom istrage, ronioci MUP-a Srbije pronašli su u kanalu pored reke Save dva pištolja za koje se pretpostavlja da su korišćeni tokom Mirkovićeve likvidacije.

Zanimljivo je da je policija otkrila da osumnjičeni Tejić pre zločina nije umeo dobro da vozi bicikl, pa je danima pre ubistva vežbao da bi na njemu mogao da pobegne.

(Telegraf.rs)