Potresno svedočenje Stefanovog oca o nesreći u kojoj je dečak poginuo: Vadio sam mu krv iz usta i nosa

Danas je u 10 sati u Prvom osnovnom sudu u Beogradu počelo drugo ročište u okviru suđenja Lazaru Galiću povodom optužbi da je 18. jula na Karaburmi automobilnom udario dvoje dece od pet i devet godina na pešačkom prelazu, pa pobegao. Branilac je danas tražio ukidanje pritvora, što je tužilac odbila.

Svedočili su Stefanov otac, Mihailo Balić, i Milica Zečević, koja je bila na autobuskoj stanici u trenutku nesreće.

Preporučujemo

- Ostajem pri iskazu koji sam dao zameniku javnog tužioca, a gde sam istakao da sam tog dana bio u poseti kod oca u Ulica Pana Đukića, gde sam išao kako bi se moja deca igrala sa decom mog brata. Kući smo krenuli u sumrak, kretali smo se levom stranom Ulice Pana Đukića, ka Ulici Marijane Gregoran. Krenuli smo na autobusko stajalište kako bismo otišli kući. Na pešačkom prelazu sam pogledao levo, desno, levo. Na udaljenosti od oko 100 metara video sam automobil koji je išao normalnom brzinom, te sam procenio da je bezbedno da pređemo - rekao je Mihailo.

On je dodao da je potom na polovini pešačkog prelaza osetio udarac u rebra od kog se okrenuo za 90 stepeni.

- Deca su bila pola koraka iza mene, nismo još došli do druge polovine pešačkog prelaza, bili smo blizu sredine kolovoza kada je došlo do udarca. Nakon mog udarca video sam da mi nema dece. Na više od 10 metara udaljenosti video sam da nešto leži sklupčano, pretpostavio sam da je to neko od moje dece, dozivao sam ih. Stefan je ležao malo iza oznake za autobusko stajalište, krkljao je. Pošto sam doktor medicine, pretpostavio sam da je u pitanju prelom baze lobanje. Zenice su bile raširene, što u našem poslu nije dobar znak. Ustima sam mu vadio krv iz usta i nosa, kako se ne bi ugušio.

On je istakao da je zamolio prisutne da mu nađu drugog sina, Luku.

- Pitao sam ih da li je živ jer ga nisam čuo. Rekli su da je živ, a tada sam pitao da li lažu, na šta su oni dodali da ne lažu i da ga čuva jedna gospođa.

Ubrzo je došla policija i dve ekipe hitne pomoći. Pedijatrijska ekipa zbrinula je Stefana, dok je ekipa za odrasle zbrinula njega i Luku.

- Odvezli su nas u UC, gde su oba dečaka bila na reanimaciji. Rekli su mi da su Stefana reanimirali. Bio je klinički mrtav, oni su ga vratili u život. Nažalost, preminuo je 4 dana kasnije.

Njegov drugi sin Luka je, kako je ispričao, zadobio zatvoren prelom butne kosti. Šest nedelja je bio u gipsu, a potom išao na rehabilitaciju u Tirpivu i Banju Koviljaču, te sada može da hoda.

Na pitanje sudije kakvi su vremenski uslovi bili to veče, Balić je odgovorio da je padala jaka kiša, ali da još nije bio pljusak.

- Nije bilo rasvete, ali prodavnica kod pešačkog prelaza 356 dana u godini sija kao Las Vegas. Obasjava sigurno pet metara, uključujući i pešački prelaz. Kao što sam rekao, automobil sam video na udaljenosti od oko 100 metara, procenio sam da je bezbedno da pređemo, ali nas je na polovini, iz meni nepoznatih razloga, udario automobil. Kada sam se drugi put okrenuo, video sam da se automobil kreće enormnom brzinom. Ne mogu da dam procenu na kojoj se udaljenosti nalazio - rekao je Mihailo i dodao da je vozač, ali da ne vozi već 17 godina i da mu posle ove nesreće "ne pada na pamet da vozi".

Na pitanje sudije da li je u bilo kom momentu okrenuo leđa pešačkom prelazu, odgovorio je odrično.

- Deca su naučena da me lupe po ruci da znam da su tu. Nisam ih držao za ruke. Sve vreme sam bio okrenut ka pešačkom prelazu. Deca su bila pola koraka iza mene. Stefan je držao Luku za ruku, ačo me ,pgi da se oujadnim o njihovom rasporedu iza mene, da li su išli tačno iza, malo levo ili desno. Mene udarac nije boleo. Logika bi rekla da sam udaren u levo rebro, ali se na kraju ispostavilo da imam povredu desne strane rebara - dodao je.

On je sudiji i na skici potvrdio na kom je delu pešačkog prelaza došlo do kontakta sa automobilom, istakavši da je njega udario na liniji koja označava kolovoz a da dečaci "do nje nisu stigli".

U odgovorima na dodatna pitanja branioca optuženog odgovorio je da je na osnovu farova zaključio udaljenost automobila kada ga je video prvi put, da su deca uvek pratila njegove radnje, kao i da je nakon kontakta sa automobilom ostao na nogama, ali da je ostao bez jedne patike.

Otac Stefana Balića je nakon svog svedočenja napustio sudnicu.

Drugi svedok bila je Milica Zečević, koja se u momentu nesreće nalazila na autobuskom stajalištu. Ona je istakla da ostaje pri izjavi koju je dala zameniku javnog tužioca i dodala da je te večeri padala jaka kiša.

Advokat Žarko Jeknić zatražio je da se Galiću ukine pritvor.

- Predlažem da se pritvor ukine ili zameni blažom merom. Svako rešenje o produženju pritvora je identično. On ni hipotetički ne može da počini slično delo. Okrivljeni je vodoinstalater, radionica mu se nalazi u okviru kuće. Ima svoje dece, supruga mu ima platu 40.000 dinara. Na ovaj način mu je onemogućeno da održava domaćinstvo - rekao je Jeknić.

Tužilac je odbila ukidanje pritvora i dodala da dokumentacija izgleda isto jer su isti i razlozi za pritvor.

Sledeće ročište zakazano je za 10. decembar, kada će biti saslušani ostali svedoci.

Galić: Osećam ljudsku krivicu

Podsetimo, Galić je u svom svedočenju izjavio da oseća ljudsku krivicu zbog tragedije koja se dogodila i detaljno opisao kobno veče.

Galić u odbrani tvrdio da decu uopšte nije video na pešačkom prelazu jer su oko prelaza bila parkirana vozila. Izjavio je saučešće porodici Balić, navodeći da zna da im to sada ništa ne znači.

Dodao je da ima utisak da živi u nekom "prokletstvu" jer mu je autobus pregazio rođenog brata od devet godina na njegove oči, dok mu se otac poginuo 2005. godine spasavajući devojku koja se davila i moru u Crnoj Gori.

Podsetimo, Galić je na počeku suđenja krajem septembra kratko izjavio da nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret, dok se u julu na saslušanju pred tužiocem branio ćutanjem.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, optužnim predlogom protiv Galića, od suda traži da ga osudi na jedinstvenu kaznu od 10 godina zatvora zbog krivičnih dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, kao i meru bezbednosti Zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od pet godina.

Više puta je bio osuđivan, i to dva puta zbog izvršenja saobraćajnih dela.

Tereti se da je 18. jula oko 20.15 upravljajući putničkim vozilom u Ulici Marijane Gregoran izazvao saobraćajnu nezgodu tako što je vozilom udario i oborio tri pešaka, koji su kolovoz ulice prelazili na obeleženom pešačkom prelazu, a zatim je napustio lice mesta, ostavljajući bez pomoći lica čije je povrede prouzrokovao.

U nezgodi su deca S. B. (9) i L. B. (5) koja su prelazila ulicu u pratnji oca zadobila teške telesne povrede, a devetogodišnji dečak je od povreda preminuo u bolnici 22. jula.

Otac M. B. zadobio je za sada lake telesne povrede.

(Telegraf.rs)