Za dečakom koji se ubio tuguje ceo Donji Dobrić: "Ispustio je svoju plemenitu dušu"

I.N. (13) iz Donjeg Dobrića, koji je juče popodne sebi oduzeo život danas je sahranjen, a sa bolom i tugom na večni počinak, pored porodice, ispratio ga je i veliki broj meštana ovog sela. Takođe, direkor škole u koju je dečak išao, nastavnici i školski drugovi su još u neverici.

- Ovako tragično izgubljeni dečji život... bolno je i tužno, do neba - kaže Dragan Đokić, direktor škole, prenose Novosti.

- Ovako nešto nikad se kod nas ni u okolini nije dogodilo, a škola je poznata po sjajnim odnosima nastavnika i učenika. Prosvetni radnici se prema đacima ponašaju kao prema svojoj deci. Ne mogu da govorim o drugim detaljima, ali ću sve detaljno objasniti u izveštaju Ministarstvu prosvete.

Kako nezvanično piše, dečak je napravio problem, ali, kako kažu, beznačajan, zbog čega nije ni kažnjen, ni opomenut i sve se na času završilo smehom. Pošto je sedeo u prvoj klupi, do nastavnice, navodno je iscrtao nešto po čitavoj njenoj torbi.

- Nastavnica je baš blago reagovala, pa su se i mališani šalili na njegov račun i govorili mu da je dobro prošao, jer neće morati nastavnici da plati torbu - pričaju u školi.

- Razredni je, po proceduri, odveo dečaka kod pedagoga, gde mu je samo rečeno da tako nešto ne treba da radi. Nije dobio ni ukor i sve je prošlo u najboljem redu.

Za Ilijom tuguju u školi, ali i u celom selu, gde kažu da im je svima bio mio i drag, i da je baš kao i njegova braća i sestre, bio dobro dete. Kažu da su to možda najvrednija deca u selu. Kad je ova porodica gradila novu kuću, pričaju meštani, sav materijal su deca nosila i tako pomagala ocu Bobanu i majci Danijeli.

Na kapiji porodične kuće umrlica sa likom dečaka sa šajkačom i reči: "Ispustio je svoju plemenitu dušu..." od kojih suze same krenu. Sa kojim teretom se na svojoj duši borio, verovatno se nikad neće saznati. Roditelji i rodbina skrhani bolom i tugom. Ne mogu da shvate da je Ilija tako olako digao ruku na sebe. Majka Danijela ga je poslala da joj nešto donese iz potkrovlja, a onda ga je zatekla obešenog.

- Bože, nema mog Ilije, mog čeda, mog anđela nad anđelima, moje nade, mog ponosa - jaukala je u petak majka, dok su joj suze lile niz lice.

Meštanin kažu da je u četvrtak oko pola pet kroz selo "proletelo" vozilo Hitne pomoći, ali da niko nije ni slutio šta je razlog za takvu žurbu.

- Dečko je bio dobar i vedar, igrao je u folklornoj sekciji, delovao mi je kao najveseliji kada sam ga poslednji put video u kolu. LJudi kažu da su mu roditelji vredni i radni. Osim njega, imaju ćerku i još dvojicu sinova. Sad, šta se njima dešava među četiri zida, ne znam, ali nešto izgleda ne štima. Da li su tu neki problemi, ili poremećeni odnosi, ko to zna. Prošle godine se onaj mlađi sin skrivao, tražila ga silna policija i narod, a on je spavao u senu. Ne znam da li je neka institucija tada nešto preduzela da vidi zašto je to učinio. Sad još gora stvar - kaže jedan Dobrićanin. Za policiju i tužilaštvo slučaj je zaključen, a u narednom periodu porodicom će morati da se bave socijalni radnici. Ukoliko se otkrije nešto o čemu se do sada nije znalo verovatno će se proceniti koje mere korektivnog nadzora treba da se preduzmu.

Inače, ova porodica je pre godinu dana bila u žiži javnosti čitava dva dana, kada je nestao devetogodišnji sin, a potraga završena srećno. Dečak je posle škole svatio kod dede i onda se uputio svojoj kući, a kada je uveče postalo jasno da se izgubio počela je potraga za njim. Cele noći i sutradan do podne više od stotinu policajaca, meštani i rodbina tražili su dečaka, a onda se u trenutku otac prisetio da je voleo da se igra u senu i upravo ga je majka pronašla promrzlog i gladnog među balama sena, odmah iza porodične kuće.

(Telegraf.rs)