"Darko Kostić mučio devojčicu i ubio": Kako se postupa u slučajevima nestale dece, koja je uloga nadležnih

Nestanci dece nisu česti slučajevi u Srbiji, ali se ipak dešavaju. Sam slučaj retko kada se završi samo nestankom i on uglavnom prethodi nekom težem zločinu. Kako zakon prepoznaje nestanak, da li prepoznaje razliku između nestanka deteta i odrasle osobe, kao i kako izgleda tužilačka istraga u takvim slučajevima, objasnila je na šestoj konferenciji Fondacije "Tijana Jurić" o bezbednosti dece "Bezbednost i odgovornost", zamenica višeg javnog tužioca VJT u Beogradu Jasmina Paunović.

- Zakon ne poznaje termin nestala osoba, to je termin više svojstven policiji i licima koja vrše potrage za nestalim licima. Tužilačka istraga u takvim predmetima je pre svega proaktivna, što znači da kao tužilac treba da vodite svaku istragu, dajete instrukcije, kvalifikacije krivičnog dela, uputstva koje mere, kad i gde da se koriste. Dok je policija na terenu, tužilac ne ide sa njima i ne traga jer je pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova organ koji goni i pronalazi učinioce krivičnih dela, a tužilaštvo je tu da procesuira, sprovodi istragu i istražne radnje, da bi se na kraju opredelilo u vezi sa tim da li će doći do optuženja nekog lica ili ne - objasnila je Paunović.

Kako je istakla, mali je broj predmeta u kojima se pojavljuju deca kao nestala lica, zato što naš zakon ne poznaje taj termin, već termin otmica. U početku, dok se traga za detetom, ono se vodi kao nestalo da bi na kraju, ukoliko se dođe do vinovnika tog krivičnog dela ono bilo kvalifikovano kao otmica.

- Otmica kao krivično delo pre svega podrazumeva prinudu, silu, pretnju. Sve su to bitni elementi otmice, nakon kojih sledi zadržavanje tog lica i zlostavljanje tog lica. Krivično delo otmice, iako je samostalno, bar prema mom iskustvu, nikad nije završeno kao otmica zato što otmičari nikad nisu zadovoljni samo sa otetim licem. To ima sasvim drugi cilj i pozadinu - dodala je.

Kako je objasnila, oteti jedno lice, što znači oteti i dete, obično se, nažalost, završava teškim krivičnim delima kao što su teško ubistvo, silovanje, teške telesne povrede, trgovina ljudima, trgovina decom radi usvojenja.

- To su najteži oblici krivičnih dela koja prethodno podrazumevaju ili ne podrazumevaju otmicu. Svako lice, pa i dete, može da bude ubijeno na licu mesta, odnosno da ne bude oteto, ali ako je oteto onda sigurno epilog može da bude tako strašan - napomenula je tužiteljka.

Zakon u Srbiji ne poznaje razliku između otetih lica kada su u pitanju deca i kada su u pitanju odrasle osobe što, po mišljenju tužiteljke Paunović, ne bi trebalo da bude tako.

- Trebalo bi da se napravi distinkcija. Deca su lica do 14 godina starosti. Ona nisu toliko spremna za život, lakoverna su, lako ih je prevariti, odvući, obmanuti i sa njima raspolagati kako ne bi trebalo. Lako ih je uvući u neke prljave igre, za razliku od odraslih osoba. I ako se desi otmica, čovek sa 50 godina, koji ima životno iskustvo, može da se odbrani na neki način. Trebalo bi da se napravi neka blaga razlika između ta dva tipa lica - objasnila je.

Često se sazna za otmicu kada bude kasno

Kako je rekla, iako u Srbiji nema mnogo predmeta otmice dece, imala je nekoliko slučajeva u kojima su deca oteta, ali da je došlo do otmice saznalo se tek nakon izvršenog krivičnog dela.

- Postoji jedan predmet koji je završio i pravosnažnom presudom u Višem javnom tužilaštvu, a to je predmet iz 2014. godine. Kad god pričam o deci, pod utiskom sam  tog predmeta jer je iskorišćena lakovernost devojčice od 14 godina. Okrivljeni u tom slučaju je Darko Kostić koji je u to vreme bio lice koje nije imalo svoje redovno prebivalište, već je, iako iz dobre porodice, voleo da bude sam, da pronalazi drugove i drugarice na ulici, pa je tako upoznao i dve devojčice, žrtvu i njenu najbolju drugaricu - ispričala je Paunović.

Oni su se družili, a devojčicama se činilo da je to neko stečeno prijateljstvo i one su želele to da neguju, ali su njegove namere bile krajnje tragične, što se kasnije pokazalo.

- Naime, jedna od tih devojčica, žrtva u ovom predmetu, je često bila depresivna, često je odlazila kod drugarice, umela je po dva-tri dana da ne ide u školu i nije redovno dolazila kući, što majci nije predstavljalo nikakav problem niti signal da bi trebalo da se bavi njome. Jednom prilikom srela je Darka i on joj je ponudio da joj pokaže gde stanuje. To je ta lakovernost. Devojčica je prihvatila i otišla kod njega. Odveo ju je u napuštenu kuću pored puta jer je on zaista tu stanovao - dodala je.

Roditelji su nestanak prijavili 9. avgusta, a devojčica je ubijena 31. jula.

- Taj period je ključan za nas. Ne prijavljuje se na vreme nestanak deteta. Devojčica je oteta, silovana, maltretirana i ubijena. Krivično delo je kvalifikovano kao teško ubistvo. U tom predmetu se nije išlo na otmicu jer je ona u konkretnom slučaju nebitna. Ona je konzumirana kroz krivično delo teškog ubistva, ali u samom dispozitivu predmeta je naveden period tokom kog se nije javljala, odnosno kad se sve tačno desilo - istakla je tužiteljka.

Telo devojčice je pronađeno tek posle tri meseca. Tokom tog perioda je trajala potraga.

- Tužilaštvo nije znalo o čemu se radi, policija nije imala nikakve informacije osim što je poslednji put viđena na određenom mestu sa Darkom Kostićem. Tu se gubi svaki njegov trag, kao i njen. On za to vreme odlazi za Šabac i tamo provodi izvesno vreme nadajući se da neće doći do njega - rekla je.

Da bi se jedno lice otkrilo, koriste se najviša raspoloživa sredstva koja ima policija jer je ona, kako objašnjava, glavni i najvažniji igrač u potrazi. Od njih zavisi da li će lice da bude pronađeno ili ne.

- Iz svog iskustva mogu da kažem da, što više vremena prolazi, manji su izgledi za pronalazak tela, mada ne mora da znači, bilo je i slučajeva da se i posle 10 godina pronađe telo koje se identifikuje uz pomoć DNK roditelja - objasnila je.

Darko Kostić je otkriven tako što je mobilni telefon žrtve dao njenoj najboljoj drugarici na korišćenje, s tim što je rekao da žrtvu nije video, već da je telefon našao na ulici. Prethodno je, naravno, iz njega izvadio karticu. To je u devojčici probudilo sumnju i odatle kreće priča o tome kako su došli do tela žrtve.

- Takvo lice, kao što je Darko Kostić nikad ne bude zadovoljeno jednim takvim izvršenjem krivičnog dela. To su povratnici. Njegova biografija pre tog ubistva je bila toliko kriminogena da su u optužnici na dve pune strane navedene samo presude i krivična dela koja je počinio. Tu su bila ubistva, razbojništva, silovanja i on je svaki put bez dokaza nakon pritvora puštan. To je bio slučaj gde smo zaokružili priču izlaskom na licu mesta kada je telo pronađeno. Uzeta je DNK sa metalne šipke kojom ju je tukao. To su takve životne okolnosti da vremenom shvatite da je to posebna vrsta ljudi sa kojom nema razgovora osim preko suda i preko advokata - rekla je tužiteljka.

Darko Kostić se, kako je objasnila, nije zadovoljio tim ubistvom, već je, nakon dva meseca, dok je telo još bilo zakopano, silovao u istoj kući svoju snaju.

Presuda je doneta tako što je za ubistvo devojčice koju je iskoristio, a koja mu je verovala i tražila izlaz i spas iz svoje situacije koju, kako je rekla tužiteljka, majka nije prepoznala, dobio 40 godina zatvora. Za silovanje je dobio četiri godine. Jedinstvena kazna od 40 mu je izrečena 2015. godine.

Izmene zakona pomažu da se reaguje na vreme

- Mislim su da izmene i dopune zakona o policiji koje su donete mnogo doprinele tome da se izvršioci krivičnih dela brže pronalaze jer je ranije bilo da se ostavi neki rok, da ne možemo lice da smatramo nestalim dok ne prođe 48 sati. Međutim, sada je to promenjeno i policija na svaku dojavu mora da reaguje odmah, što naravno ostavlja malo prostora za izvršioce da prikriju krivično delo, da pobegnu iz zemlje ili grada - rekla je tužiteljka.

Ona je dodala i da sada postoji kazna doživotnog zatvora za izvršioce takvih krivičnih dela.

- Što se tiče Darka Kostića, on nije mogao da dobije doživotnu kaznu jer tada nije važio taj zakon, a kada se određuje kazna, gleda se da ona bude blaža za okrivljenog i posmatra se u odnosu na momenat izvršenja krivičnog dela. Izmene i dopune krivičnog zakona, gde se predviđa doživotni zatvor za izvršioce krivičnih dela gde su žrtve deca, nisu mogle da se primene retroaktivno. Uvek se gleda da presuda bude blaža za okrivljenog, pa čak i da je delo izvršeno u trenutku donošenja samih izmena i dopuna zakona - zaključila je Jasmina Paunović.

(Telegraf.rs)