4 devojčice u ovoj godini bile žrtve seksualne eksploatacije: Kako da zaštitite dete od predatora

U Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima. Do septembra je u Srbiji, prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u okviru nadležnog ministarstva, ukupno identifikovano 32 žrtve trgovine ljudima, među kojima i devet devojčica.

Kako objašnjavaju iz Centra za prava deteta za naš portal, 66 odsto žrtava trgovine ljudima čine deca. Dodaju i da su, od devet devojčica koje su bile žrtve trgovine ljudima od početka godine, četiri bile žrtve seksualne eksploatacije.

Za Telegraf.rs iz organizacije "Atina" kažu da su mladi vrlo često među žrtvama trgovine ljudima i zapravo oni predstavljaju jednu od najranjivijih i najrizičnijih grupa.

- Međutim, mnoge od odraslih žrtava su dospele u situaciju eksploatacije još dok su bile maloletne. Zapravo, deca, i to naročito devojčice, koje su na prelazu u punoletno doba su među najranjivijom grupom kada se radi o trgovini ljudima, i to naročito o seksualnoj eksploataciji. S druge strane, deca su u većem riziku kada se radi i o nekim drugim oblicima eksploatacije, kao što je dečji brak ili prinuda na prosjačenje - kažu iz organizacije.

Među žrtvama su, kako kažu, i dečaci i devojčice.

- Ipak, ono što je naše iskustvo i što pokazuje i zvanična statistika, jeste da su devojčice češće identifikovane kao žrtve, i to naročito žrtve seksualne eksploatacije - dodaju.

Ono što je iskustvo organizacije "Atina" jeste da maloletne žrtve trgovine ljudima dolaze iz različitih delova Srbije, iz većih i manjih gradova, i da su naročito ranjive i identifikovane kao žrtve devojčice koje su u godinama pred punoletstvom.

- Loši društveni i ekonomski uslovi u kojima neko živi svakako predstavljaju ambijent iz kog neko može da bude eksploatisan, odnosno da postane žrtva trgovine ljudima. Zatim, nasilno okruženje, naročito ono koje je stvoreno još u okviru porodice, takođe može da utiče na to da mlada osoba završi u eksploataciji. Štaviše, određeni oblici eksploatacije, kao što je dečji brak zapravo mogu i direktno da poteknu iz same porodice. Rani izlazak iz obrazovnog sistema, a onda i nedostatak različitih vidova podrške za tu mladu osobu, takođe mogu da je gurnu ka trgovini ljudima i ona može da postane žrtva seksualne eksploatacije, radne ili neke druge eksploatacije. Zapravo je nemali broj žrtava višestruke eksploatacije, dakle onih koji su iskorišćavani na više načina - objašnjavaju.

Kako objašnjavaju iz Centra za prava deteta, nisu sva deca u istom riziku. Deca sa margine i iz disfunkcionalnih porodica su jako osetljive i ranjive i potreban im je neko kome će da veruju, a to neretko bude iskorišćeno od strane onih koji se bave trgovinom ljudima.

Kako se zaštititi od trgovine ljudima?

Izlazak iz lanca trgovine ljudima nekada ume da bude izuzetno težak, zato što se žrtva plaši za svoju ili bezbednost svojih bližnjih, ne zna gde bi otišla.

- Sa druge strane, kod žrtava koje su izašle iz situacije trgovine ljudima, važan je kontinuiran i rad i pavovemena i adekvatna podrška koja će omogućiti da se žrtva zaista oporavi i reintegriše u društvo, a ne da ponovo završi kao žrtva trgovine ljudima - objašnjavaju iz "Atine".

Kada govorimo o prevenciji, važno je obezbediti što veći obuhvat dece osnovnim, ali i srednjoškolskim obrazovanjem, zatim smanjiti na minimum stopu ranog napuštanja obrazovanja kod dece i to naročito kod dece iz ranjivih zajednica kao što je romska populacija.

- Takođe je važno da se pojedincima i porodicama stvore bolje ekonomske pretpostavke za život i da imaju pristup pristojnim poslovima. Prevencija, dakle, predstavlja ključ borbe protiv trgovine ljudima, a ako neko ipak završi kao žrtva trgovine ljudima, onda je važno da ona dobije adekvatnu zaštitu i podršku da bi se što pre oporavila i prevazišla to preživljeno traumatično iskustvo - kažu.

Iz obe organizacije ističu da je ključ prevencije u edukaciji i dece i roditelja.

- Cilj nam je da dete prepozna kada je u opasnosti da ne prihvata zahtev za prijateljstvo od svake osobe na internetu, da roditelji otvoreno govore sa decom o eksploataciji i trgovini ljudima i da imaju međusobno poverenje kako bi na vreme prepoznali ako dođe do problema. Osnažujemo decu da prepoznaju problem kod sebe, ali i kod druge dece, ako vide da su se povukla ili da im se ponašanje promenilo - zaključuju iz Centra.

(Telegraf.rs)