15 dana me držao kao robinju, tukao i silovao: Devojka iz Niša preživela nasilje i ima poruku za žene

Svakog drugog dana pitam se kako sam ostala živa. Valjda je Bog tako rekao, da treba da živim još.

Ovako M. B. (24), diplomirana vaspitačica iz Niša počinje svoju potresnu ispovest za Telegraf. Ova mlada devojka preživela je stravično nasilje, čije se najgnusnije detalje ni ne usuđujemo da napišemo. Rešila je, kaže, da o svemu progovori javno kako bi druge žene upozorila da ne čekaju da napuste nasilnika jer nikada ne znaju koji bi sledeći dan s njim mogao biti koban.

M. je bila u vanbračnoj zajednici sa S. (25) koga danas opisuje samo jednom rečju - siledžija. Priča da ju je stalno tukao, zatvarao u stan i pretio da će je ubiti ako samo pokuša da ga ostavi. Mlada Nišlijka imala je inače teško detinjstvo. Sa 10 godina ostala je bez majke, pa su je podigli baka, deka i tetka. I pored toga, bila je uvek odličan đak i dete za primer.

On je podmuklo koristio njenu zabrinutost za porodicu koja joj je ostala, prisluškivao je svaki njen razgovor sa bakom i tetkom, a onda je i na njih nasrtao i pretio im, zbog čega se jadna devojka dodatno plašila da ga ostavi.

Stravično iživljavanje, kakvo ne možete zamisliti ni u najgorem sadističkom scenariju, počelo je 26. jula. M. se te večeri vraćala sa posla, kada ga je na autobuskoj stanici ugledala sa ćerkicom iz prvog braka i njegovog prijatelja Z.M.

- Z.M. je držao u ruci jednu punu flašu vina. Govorio mi je: "Ajde snajka, ajde idemo kod mene, da se upoznamo i da proslavimo moj rođendan." Ja sam rekla da sam umorna i da hoću da idem kući, ali oni su me stisli za ruke i bukvalno odvukli - priseća se M.

Odveli su je u kuću Z.M., gde su bili i njegovi roditelji.

- S. i Z.M. su pili cele noći. U jednom momentu Z. je nestalo piće a S. je odbio da ode da mu kupi. Z. je tada ustao, uzeo pištolj i hteo je da puca, ali ja sam ga smirila. Njih dvojica su se posvađali, tukli, a onda mi je S. opsovao majku i nazvao me ku*vom. Z. ga je nakon toga izbacio iz kuće, a mene je na silu zadržao i nije mi dao da odem. Tada je počelo strašno iživljavanje - priča ova devojka.

Z.M. držao ju je zarobljenu od 27. jula do 11. avgusta i tokom tih 15 dana je, kaže, pretrpela stravično psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje. Z.M. je silovao uz pretnju nožem, dok ju je, priča površinski sekao po grudima.

- Rekao mi je da je on Zohman Aga, da ću ja da budem njegov rob, "da sam tu došla i da ću tu da umrem". Kada sam odbila da ga oralno zadovoljim, šamarao me je toliko puta da mi je sve bilo mutno u glavi, imala sam utisak da ću negde da padnem. Prestao je tek kad mi je potekla krv iz nosa, a onda je tu krv lizao i mazao njome svoj polni organ - priča devojka jezive detalje zlostavljanja.

Nasilnika nije sprečilo ni to što mu je M. ispričala da ne sme da ima odnose, budući da je skoro imala intervenciju na materici i da bi mogao ozbiljno da je povredi. On ju je bez obzira na to stalno zverski silovao. Da sve bude strašnije, njegovi roditelji su sve vreme živeli u istoj kući, ali nisu smeli da reaguju jer je Z.M., kaže M., i njih tukao i pretio im.

Spasila se tek kada ju je Z.M. naterao da odu kod njene bake i tetke i uzmu im novac.

- Naterao me je da stavim puder i naočare za sunce. Otišlo smo zajednom gradskim autobusom. Kada smo stigli, ja sam ušla u kuću, a on je ostao ispred da me čeka. Kada me je porodica videla, bili su zgranuti. Naterali su me da skinem naočare i šokirali se. Odmah su pozvali policiju. Po njihovom dolasku. Z.M. je pobegao i našli su ga kod bolnice, sa flašom u ruci - kaže namučena devojka.

Z. je odmah pritvoren i još se nalazi u KPZ u Nišu, a M. čeka da joj uskoro jave i za početak suđenja protiv nasilnika. Ona tek sada dolazi sebi, nakon boravka u Sigurnoj kući i pomoći lekara i terapeuta.

- Nikada neću zaboraviti žene tamo koje su me podržale i bile mi rame za plakanje, njihovu dečicu sa kojom sam se igrala. Imala sam pomoć od svih stručnih radnika tamo. Trudila sam se da svo slobodno vreme iskoristim u pametne svrhe. Čitala sam, trenirala. Zahvalila bih se i policajcima koji su vodili moj slučaj - ističe naša sagovornica.

Strah, kaže, i dalje postoji, i to je nešto što ne može da se zaobiđe. Nešto što će trajati ceo život.

- Teško je, ali moram da budem jaka i da se borim. Nažalost, kada čovek doživi ovako nešto, nauči da ne veruje svima. Ja sam na ovom primeru naučila da niko sem porodice ne može da mi bude prijatelj, i da moramo da vodimo računa šta radimo, gde idemo, ko je u našoj blizini. Nemojte davati svima broj telefona, nemojte da verujete svakom - poručuje na kraju hrabra devojka.

(Telegraf.rs)