Dirljiv govor na sahrani Đokića: Zveri su ljudi u odnosu na čoveka koji ih je brutalno ubio, pamtićemo vas

Neposredno pre nego što su svirepo ubijeni Goran, Gordana i Lidija sahranjeni na groblju u Žitkovcu, sa njima se u ime prisutnih oprostio sveštenik Goran Mitić, blizak prijatelj Đokića.

- Poštovani rođaci preminulih, imamo ljudsku obavezu da Gorana, Gordanu i Lidiju ispratimo i rečima. Svesni smo da su sve reči potrošene, da su reči nepotrebne jer ne postoji način da se izrazi tuga zbog velike tragedije porodice Đokić. Već nekoliko dana čitava Srbija je u šoku, Aleksinac je utonuo u tišinu, Morava je pocrvenela od stida, umesto ljudi plače priroda. Pitaju se znani i neznani, da li je moguće da neko izvrši ovakav zločin. Ovaj zločin ne možemo nazvati zverskim, zveri su ljudi u odnosu na čoveka koji brutalno ubio i zapalio Gorana , Gordanu i Lidiju. Da li su oni bili krivi samo zato što su bili vredni ili zato što su bili porodica. Zločinac im nije uzeo samo živote, već je i njihova tela zapalio. Nestala je lepota, nema više njihovih lica, nema vrednih ruku, sve je pocrnelo. Crn je dan u kome su nestali. Prevelika je tuga u danu njihovog ispraćaja – kazao je jedan od šest sveštenika koji su održali opelo porodici Đokić.

Mitić je ukazao da će bol zbog njihove smrti zauvek pratiti sve one koji su ih poznavali.

- I kada prođe ovaj dan u kome sahranjujemo čitavu porodicu, ostaće bol u srcima njihovih najmilijih. Sigurni smo da neće biti adekvatne pravde, zbog ove tragedije. Ništa ne može biti nadoknada za izgubljene živote, za svirepi zločin. Kolika i kakva treba da bude ta pravda koja može da nadoknadi izgubljeno? Uprkos svemu verujemo da će njihove duše naći spokoj, da će naći mir u carstvu nebeskom. To je jedina uteha koju imamo, sa tom nadom ih danas ispraćamo na večni počinak gde neće moći da im naudi niko. Neka im je večna slava.

Zatim je pročitao drugo pismo posvećeno mladoj Lidiji.

- Draga braćo i sestre, dragi prijatelji, poštovani rođaci preminulih, imamo želju da naše divne i drage Đokiće ispratimo lepim rečima. O konzumiranju lepote zemaljskog života mogli smo da učimo od njih. Sa njima je sve bilo posebno lepo. Dragom Bogu je trebalo malo više vremena da sastavi divnu dušu naše Lide, pa je zato bila tako posebna. Mali, plavi, nasmejani zvrk. Čekali smo je, a kada smo je dočekali, onda smo je potpuno razmazili. Dok se okreneš, mali zvrk rasipao pola soka po podu. Pogledaš je a ona nasmejana do ušiju. Pomisliš, da li još više možeš voleti ovo dete.

Tetkino i tečino ispunjenje snova i zenica oka. Možda nije postojalo voljenije dete od naše Lide od strane njenih roditelja. Za nju su mogli da skinu i zvezde sa neba. Naša teta (Gordana), žena čiste duše i najčistije namere, najpožrtvanija majko, tetko, prijateljice i hrabra ženo, pamtićemo te samo po lepom. Nedostajaće nam naše priče koje su trajale satima, saveti, ljubav koju si nam pružala na svoj poseban način. Uživala si u lepim stvarima, čekali smo vas satima na porodičnim slavljima i šalili se na taj račun. Dragi tečo (Gorane), rado ćemo se sećati ispijenih kafa koje si ti posebno spremao, kao pravi hedonista, znao si da uživaš. Pamtićemo vas po lepom životu. Život nekada čudno podeli karte, ali vaš nije gotov, jer ćete zauvek živeti u našim srcima. Neka vaše duše nađu spokoj i mir u carstvu nebeskom. Neka vam je večna slava, volimo vas – kazao je Mitić.

(Telegraf.rs)