Srpski carinici za godinu i po dana zaplenili 10 miliona evra, 1,7 tona narkotika, 12 kg zlata...

Foto: Uprava carina

Srpske granice su pogodni tranziti za krijumčarenje robe sa ilegalnog tržišta. Carinici su u proteklih godinu i po dana imali pune ruke posla oko zaplena. Slobodan Tomić iz Sektora za carinske postupke Uprave carina tvrdi da se ne sme izvoziti trgovačka roba koja nije spakovana. Krijumčari pokušavaju nelegalno da prenesu velike količine zlata, novca, narkotika, umetnina, i ostalih roba.

Preporučujemo

- Srpski carinici su u proteklih nešto više od godinu i po dana zaplenili na granicama oko 10 miliona evra, 1,7 tona različitih narkotika, oko 18 tona raznog duvana, skoro 12 kilograma zlata, kao i više od 300 tona nafte.Takođe carinici su zaplenili više od 4,5 miliona komada cigareta i više od 2.000 različitih umetničkih predmeta - izjavio je Slobodan Tomić iz Sektora za carinske postupke Uprave carina za Tanjug

Dodao je da se najčešće krijumčare devize, zlato, narkotici, cigarete, rezani duvan, duvan za nargile, umetnine i antikviteti, kao i sve ono što se može dobro prodati na crnom tržištu.

S obzirom da je sezona godišnjih odmora u toku, Tomić apeluje na građane koji putuju da se pre puta informišu o carinskim propisima koji su dostupni na sajtu Uprave carina i brošurama koje se dele na granici, ali i o propisima u zemljama kroz koje prolaze i u kojima će boraviti.

Tomić upozorava da se ne sme izvoziti roba trgovačkog karaktera, psihoaktivne supstance, lekovi u neograničenim količinama, kao i hrana koja nije spakovana.

Kada je vraćanje u zemlju u pitanju, građani nisu dužni da prijavljuju robu do 100 evra, ali jesu dužni da prijave robu od 100 do 3.000 evra.

Naveo je da je nedavno jedan naš građanin nosio skup roleks sat koji nije prijavio i sebe uveo u ozbiljan problem.

Kako je objasnio, za iznose od 100 do 3.000 evra može se sprovesti skraćeni postupak carinjenja i tada se naplaćuje carina po stopi od 10 odsto i naplaćuje se porez na dodatu vrednost od 20 odsto.

Ukoliko vrednost robe prelazi vrednost od 3.000 evra, roba se upućuje na redovni postupak.

Kada je reč o prenošenju keša, domaćim građanima uvoz novca nije ograničen ukoliko imaju dokaz o pribavljanju novca s tim što su dužni da prilikom ulaska u Srbiju svaki iznos veći od 10.000 evra prijave carinskom službeniku.

- Kada se desi, a dešava se, da neko prijavi manji iznos, a ostatak novca drži, on se nada dobro skriveno i carinski službenik to pronađe, njemu se vraća iznos do 10.000 evra, a ostatak se zadržava - objašnjava Tomić.

Dodaje da taj novac carinik uplaćuje na odgovarajući račun Narodne banke Srbije (NBS) u roku od dva dana od pronalaska novc i u roku od tri dana obaveštava Upravu za sprečavanje pranja novca.

Tomić kaže da je kod izvoza situacija drugačija, jer iznos veći od 10.000 evra građani mogu da iznesu samo ukoliko poseduju dokaz o iseljenju iz Srbije.

Tomić kaže da carinik zna koje vozilo da zaustavi i ono što je neko smislio kao genijalan način da prenese ili sakrije neku robu carinicu su to, navodi, već videli.

- Svako odstupanje, bez obzira koliko se neko trudio to da sakrije na ovaj ili onaj način, odaju tikovi, pokreti ili bilo šta što budi sumnju cariniku da će pronaći prilikom kontrole robe koja nije prijavljena - navodi Tomić.

Kaže da su carinici kod putničkog saobraćaja pronalazili roleks satove u tosteru, gomilu novca u rublju, čarapama, termosima za kafu, pelenama za bebe, a kada je drumski saobraćaj u pitanju vrlo često se vozila prilagođavanju prenošenju robe.

Tako se, dodaje, prave bunkeri, dupla dna, pune se stranice vrata, gepeci sa duplim dnom.

(Telegraf.rs)