Struka o Nemanjinom suženju svesti: "Viknuo je NE, kad je shvatio da će udariti 1. žrtvu. Lagao sud"

Foto: D.K.

Veštaci komisije Zavoda za sudsku medicinu osporili su danas odbranu Beograđanina Nemanje Stamenkovića (19) optuženog da je 4. januara na Bulevaru Medijana u Nišu vozilom "audi" usmrtio pešake Andreja Prenkljušaja (12) i oca troje dece Dejana Ilića (48). Specijalista psihijatrije Suzana Tošić Golubović i specijalista sudske medicine Aleksandra Antović, svaka iz domena svoje struke, ocenile su da je Stamenkovićeva odbrana da je doživeo suženje svesti usled iznenadnog nailaska drugog vozila, neodrživa.

Preporučujemo

- Okrivljeni je naveo da se prilikom pokušaja da pretekne vozilo, za koje je imao utisak da je krenulo kao njegovom, uplašio, da je stegao volan, spustio glavu, počeo da intenzivno trepće te da se ne seća daljeg toka događaja. Međutim, u njegovom iskazu sam našla kontradiktornosti uzimajući u obzir navode svedoka i saobraćajno veštačenje.

Prilikom kritičnog događaja, ispoljio je organizovano ponašanje, pokušao je da kontroliše vozilo, govorio je: - Ne, ne… kada je shvatio da će udariti prvu žrtvu. Njegovi navodi o intenzivnom treptanju govore o očuvanom sećanju. Nakon nesreće počeo je da plače, zvao je roditelje i razgovarao sa policijom. Jednom rečju, mislim da okrivljeni na sudu nije govorio istinu – kazala je Tošić Golubović.

Na pitanje stručnog savetnika odbrane neuropsihijatra Zorana Ćirića, da li može da se izjasni o uticaju afekta straha, koji je konstatovan u njenom nalazu, na ponašanje okrivljenog, veštak Tošić Golubović je istakla da se radi o tzv. “fiziološkom strahu”.

- Na osnovu njegovog ponašanja ustanovila sam da se radi o stanju straha fizioloških razmera koji nije uticao na moć rasuđivanja i upravljanja postupcima. Uzela sam u obzir navode da je bio uplašen, da je imao “adrenalinsko lice”, to što je plakao, bio uznemiren nakon događaja, govori da je bio u stanju intenzivnog straha. Međutim, taj strah ne utiče na postpupke kao psihološki strah koji dovodi do suženja svesti.

U stanju “fiziološkog straha”, osoba čak može da ima i pooštrena čula radi zaštite od opasnosti, te da misli da joj vreme sporije teče, što je okrivljeni i naveo ističući da je mislio da je prošlo 30 sekundi, a da je u istrazi saznao da se sve dogodilo za samo pet – objasnila je veštak koja je takođe negirala Ćirićevu primedbu da je u ovakvim situacijama moguće nastupanje i tzv. motoričke ukočenosti.

- U konkretnom slučaju takva pojava nije evidentirana. Okrivljeni je bio fokusiran, pokušavao je da uspostavi konrolu nad vozilom, uspeo je da se vrati u krajnju desnu traku. Strah koji se kod njega pojavio je posledica sveta što se desilo, a ne uzrok udara u žrtvu – naglasila je veštak.

Mesto nesreće / Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

Njena koleginica Aleksandra Antović osvrnula se na Ćirićeve navode o ukočenosti optuženog, kao jedne od mogućih fizioloških reakcija na intenzitet straha.

- U konkretnom lsučaju ova mogućnost se kod okrivljenog može potpuno isključiti što dokazuje činjenica da je u stanju jakog straha obavljao specifične i visokosložene motoričke aktivnosti. Manevrisao je automobilom, izbegavao druga vozila, menjao kolovozne trake, kočio, savijao glavu, čvrsto stezao volan… Sve ove aktivnosti su svesne i voljne motoričke radnje koje pri ukočenosti nisu mogle biti ispoljene – rekla je Antović.

Nakon njih, saslušan je i Ćirić koji je svoje izlaganje počeo dovođenjem u pitanje kompetencije veštaka, istakavši da je komisija u svom sastavu trebala da ima specijaliste iz onih oblasti koje su predmet veštačenja. Posebno se osvrnuo na stav veštaka da je isključena mogućnost ispoljavanja ukočenosti kao reakcije na intenzivan strah.

- Negiranje ukočenosti kao mogućeg oblika reagovanja na intenzitet straha ne odgovara stručnim stavovima u literaturi iz sudske psihijatrije. Takođe, želim da ukažem i na nalaz neurologa Miroslave Živković koja je dozvolila mogućnost nastupanja privremene zgrčenosti mišića i bez neurološkog oboljenja. Međutim i bez takvog oboljenja, mišljenja sam da su određena položajna dešavanja, obzirom na destabilizaciju vozila i utvrđenu brzinu, mogli uzrokovati nevoljne i nekontolisane pokrete tela, a posebno glave i dovesti do subjektivnog osećaja vrtoglavice – kazao je Ćirić.

Osvrnuo se i na navode psihologa Tatjane Milenković iznetih na prethodnom glavnom pretresu, koje je na današnjem suđenju podržala i neuropsihijatar Tošić Golubović, da je Nemanjin osećaj empatije za žrtve “manjkav”.

Audi koji je sleteo s puta / Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

- Njegov emocionalni i socijalni razvoj nije okončan, on ima psihološke osobine mlađeg punoletnog lica. Međutim, ne možemo govoriti o manipulativnoj ličnosti niti o tome da kod njega postoji potpuno odsustvo žaljenja za žrtve ovog događaja – rekao je Ćirić.

Suđenje je i danas proteklo u napetoj atmosferi uz prisustvo brojnih pripadnika sudske straže i policije. Ožalošćena rodbina više puta je glasno negodovala na navode odbrane, za koje su smatrali da amnestiraju optuženog, pa je sudija Gordana Petrović morala da reaguje i upozori ih na posledice nepoštovanja reda na glavnom pretresu. Takođe, ni ovoga puta nisu izostale verbalne “čarke” između tužilaštva i odbrane oko celishodnosti pitanja koje su postavljana veštacima.

Nemanja je kao i ranije, suđenje pratio pognute glave, a nakon glavnog pretresa vraćen je u pritvorsku jedinicu KPZ gde se nalazi od hapšenja. Tužilaštvo je zatražilo da mu se izrekne maksimalna kazna predviđena za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja od osam godina.

Dokazni postupak je završen, a završna reč biće 7. jula.

(Telegraf.rs)