Meni sina ništa ne može da vrati, ali hoću istinu: Otac nastradalog dečaka na bazenu Košutnjak

Foto: Marko Jovanović

- Meni sina niko ne može da vrati, njega više nema, ali ono što želim sada zbog njega i zbog ostalih roditelja i dece da saznam istinu i šta se zapravo desilo na bazenu kada je moj sin nastradao. Ovako je započeo svoju ispovest otac nastradalog Nemanje (15), Igor Subotić. Nemanja Subotić je nakon uspešno položenog maturskog ispita iz srpskog jezika odlučio da se relaksira na bazenu na Košutnjaku ne sluteći kakva nesreća ga čeka.

Preporučujemo

Njegov otac kaže da sada želi da ukaže na propust zbog koga je izgubio sina i da se ovakve situacije u budućnosti spreče.

- Ja sada želim da apelujem na nadležne da reaguju i da se preduzmu potrebne mere da se ovakve nesreće nikada više nikom ne dogode. Da se propust koji je ovde načinjen ispravi i da više nijedno dete ne nastrada kao što je moje - kaže otac za Blic, koji skrhan bolom jedva uspeva da suzdrži suze.

On ističe svoje čuđenje na činjenicu da na bazenu ne postoje sigurnosne kamere, kao ni ograđeni prostor kojim bi se tačno kontrolisalo koliko osoba može da skače u vodu. Kako kaže nemoće je da svako radi šta hoće i da imamo situaciju u kojoj spasilac ne zna ko skače a ko je pod vodom.

- Kako je moguće da na bazenu ne postoje sigurnosne kamere? Ako spasilac nije uspeo da isprati sve jer je gužva, onda bi morao da postoji video nadzor. Ovo mora da se reguliše. Da se postavi ona ograda, plovak, koji sužava prostor i onda ne može više osoba da skače jedno za drugim, ili neko nekom na glavu - objašnjava otac propust na bazenu sa kojim se susreo.

Niko iz uprave bazena nas nije pozvao

On kaže da je ono što ga je najviše pogodilo to što mu se niko iz uprave bazena nije javio već je o ovom nemilom događaju saznao od sinovog druga koji ga je pozvao sa Nemanjinog mobilnog telefona.

- Nije istina da smo supruga i ja bili na licu mesta kao što su neki mediji pisali. Mi smo pošli na ručak i bili smo zajedno kada nas je Nemanjin drug pozvao i obavestio o nesreći, i tada smo se odmah uputili ka bazenu. Niko iz uprave bazena nas nije zvao da bilo šta kaže - priča otac.

Subotić objašnjava da je sam zvao direktora ovog bazena i tražio da pogleda sigurnosne kamere, međutim, kako je saznao, kamere na bazenu ne postoje.

Radio salto, pa nastradao?

Kako nam Igor Subotić priča informacija koju je čuo da je njegov sin radio salto pa tako nastradao, zvuči neverovatno, jer kako kaže to ne liči na njega.

- Ja ne verujem u to. Moj sin ne bi radio salto, i nikada nije radio salto na bazenu - kaže otac.

Ono što mu je sada prioritet jeste da sazna šta se zapravo dogodilo, jer kako kaže postoje verzije i nagađanja koje ne želi da komentariše jer smatra da nisu istinita. Istinu kaže još ne znamo.

- Postoje verzije koje su mediji nagađali i ja to ne želim da komentarišem. I ja sam čuo da je jedan spasilac rekao da je do nesreće zapravo došlo tako što je mog sina neko poklopio, skočivši ubrzo nakon njega i to je ono što želim da saznam - kaže Igor.

On kaže da je već bio u policijskoj stanici i da ide ponovo.

Nemanja je bio obožavan i u porodici i u komšiluku. Kako kaže njegov otac ceo komšiluk je izašao to veče kada se nesreća dogodila da izjavi porodici saučešće.

- Ovde je te noći bilo oko 200 ljudi. Ceo komšiluk ga je obožavao i svi su izašli da izjave saučešće i da nam pruže podršku - priča otac.

Igor Subotić kaže da je sada jako težak momenat što na sahranu mora da se čeka još par dana.

- Teško mi je to što sad ne mogu ni da čestito sahranim sina nego moramo da čekamo da obdukcija bude završena pa nakon toga korona test, tako da će sahrana biti tek utorak ili sredu - kaže otac skrhan zbog ovog protokola.

Juče sam ga videla posle ispita iz srpskog

Novinarska ekipa posetila je školu "Laza Kostić" u koju je išao Nemanja Subotić. Zatečena su tužna i uplakana lica nastavnika, koji za nastradalog dečaka imaju samo reči hvale.

- Od kako smo saznali za to svi smo potrešeni, nastavnici plaču tu po hodnicima. Tužno i tragično. Nemanja je bio divan, dete za primer, svi su ga voleli i nastavnici i drugovi - kaže jedna nastavnica koja jedva uspeva da zadrži suze.

Kako kaže, tragedija mala je reč kojom može da se opiše ovaj nemili događaj.

- Juče sam ga videla posle ispita iz srpskog jezika, izašao je među prvima. Šalila sam se kako to da je tako brzo završio, rekao mi je da je dobro uradio - priča nastavnica.

Ona nam kaže da su za nesreću saznali iz medija, a onda kada su ustanovili da se radi o učeniku iz njihove škole, nastala je tuga. Kaže da su te večeri javili svim roditeljima da obaveste decu koja nisu saznala za tragediju, da ne dožive traumu drugoga dana pred samo polaganje maturskog ispita.

Minut ćutanja na matematici

Iste večeri kada se tragedija dogodila, u školi su se skupili Nemanjini drugari i u njegovo ime održana je odeljenska zajednica.

Polaganje matematike započeto je minutom ćutanja.

Kako kaže jedna predavačica, teško je poverovati da njega više nema.

- Danas kad sam pregledala testove naišla sam na njegov rad, mnogo mi je bilo teško kada sam videla njegove ime - sa suzama i kroz jecaje govori nastavnica.

Za to dete može samo najbolje da se kaže, priča ona i napominje da je i njegov brat išao u istu školu.

(Telegraf.rs)