Bivši muž ubio Anu u Valjevu, još 1 bivši pucao u ženu u Prokuplju: Mogu li žrtve pobeći od nasilja?

U centru Prokuplja jutros oko 6:30 dogodila se pucnjava u kojoj je I. R. (44) s leđa ranjena od strane bivšeg nevenčanog supruga. Ovaj događaj dokazuje da se nasilje nad ženama ne završava kada ona nausti nasilnika. U većini slučajeva nastavlja se proganjanje, pretnje i psihično nasilje, a nešto ređe fizički napad.

Ranjena žena zbrinuta je u bolnici, a njen bivši partner, koji je pucao sebi u glavu, preminuo je oko 10 sati, nakon naprekidne reanimacije od momenta prijema u Klinički centar Niš.

Prema nezvaničnim informacijama, Zoran, navodno, godinama nije plaćao alimentaciju za decu, pa mu je pre nekoliko dana stiglo sudsko rešenje za izvršenje naplate.

- Nažalost, normalna je procedura da, zbog alimentacije, nasilnik pokušava da preti ili ženi oduzme dete, iako ne želi to dete. To se dešava u 80 odsto slučajeva. Nasilnik uvek nađe neki povod. U njegovoj glavi žena novac od alimentacije troši na garderobu i šminku. Realnost je da ona od tog novca ne može ni da preživi. Odrastanje deteta je skupo. Potrebna je odeća, knjige, užina u školi, obroci kod kuće. Nasilnik nju i dalje doživljava kao svog roba, iako više nisu zajedno. Smatra da ona treba da sedi zatvorena i utučena - kaže za "Telegraf" Marija Milanović iz Centra za žrtve nasilja DAR.

Način da se uznemiravanju stane na put je da žrtva ili njeni poznanici na vreme reaguju i prijave slučaj.

- Zakon je dobro napravljen. Pre nekoliko godina je izmenjen. Nasilnik se iz okoline žrtve odstranjuje istog momenta kada je prijavljen, čak i ako se nalaze u zajedničkom domu. Ako ponavlja isto delo, postoje zakonske kazne i zabrana prilaska, ali mora da postoji prijava. Žrtva se neretko boji da nasilnik neće da bude udaljen. Mnogi još nisu svesni izmena zakona. To je problem edukacije. Okolina takođe misli da će postati deo problema ako prijavi, što nije slučaj. Oni neće da budu umešani u problem, ali nekome mogu da pomognu - dodaje.

Marija napominje i da žrtva mora da sarađuje kada se potegne optužba i kada ona stigne do tužilaštva i da ne sme da povuče prijavu, jer je to "jedini način da se nasilniku stane na put".

Kršenje zabrane prilaska

Nije redak slučaj prekršaja zabrane prilaska, što može da dovede do kobnog ishoda po osobu nad kojom se vrši nasilje.

Valjevka Ana Ilić (34), majka dva maloletna dečaka ubijena je 17. maja od strane bivšeg partnera koji ju je proganjao dve godine.

Kako kažu Anini roditelji, Marković i ona su par godina bili u emotivnoj vezi, zbog čega se i razvela očekujući da će i on učiniti isto. Međutim, kada je shvatila da joj daje lažna obećanja, odlučila je da ga ostavi, što je i učinila početkom 2019. godine. Njena majka Zorica tada je otišla da razgovara sa njim, kako bi apelovala da se raziđu u miru. Tada je dobila odgovor da Ana "ne sme da se vrati mužu jer će je ubiti na kućnom pragu".

Od tog trenutka počeo je dvogodišnji progon tokom kojeg je, kako navodi majka ubijene Valjevke, "Marković bukvalno 24 sata znao gde se Ana kreće i šta radi". Upravo zbog praćenja na svakom koraku, dok je odlazila i vraćala se sa posla ili uzimala mlađeg sina iz obdaništa, Ana u decembru 2019. protiv njega podnela prijavu za proganje.

Uhapšen je i predat Osnovnom tužilaštvu koje je tražilo pritvor. Međutim, valjevski sud je to odbio kao "neosnovan zahtev", uz obrazloženje "da osumnjičeni jeste izvršio krivično delo proganjanja, što je neophodan, ali ne i dovoljan razlog da mu se odredi pritvor". Umesto toga, izrečena mu je mera zabrane prilaska na manje od 500 metara i komunikacije sa Anom.

On joj je 30. januara prišao s leđa, stavio joj ruku na usta i pod pretnjom pištoljem je odvukao na livadu, na kojoj je mesecima kasnije presudio sebi. Tamo ju je držao sat i po vremena.

Policajci su ponovo uhapsili svog kolegu, oduzeli mu oružje i službenu značku i predali ga Osnovnom tužilaštvu. Marković je, međutim, u pritvoru ponovo proveo manje od 48 sati, jer je sa sudom sklopio sporazum o priznanju krivice te je osuđen na uslovnu kaznu, uz meru zabrane približavanja i komunikacije sa Anom na udaljenosti manjoj od 100 metara.

Dogodila se i treća Anina prijava za kršenje zabrane mere prilaska, jer se dva dana pre nego što joj je oduzeo život Marković stvorio ispred nje na jednom autobuskom stajalištu. Ta prijava, ipak, nije ušla u proceduru. Bio je ponedeljak ujutru kada joj je oduzeo život.

- Ukoliko dođe do kršenja zabrane prilaska, okolina žrtve treba i mora da reaguje. Na svakoj blizini duplo većoj od propisane svako može da reaguje i da prijavi. Policija pri prijavi ne može da zna na kojoj je nasilnik razdaljini u trenutku prijave. Čim se nalazi u blizini, znači da može da naudi. Policija po prijavi obavezno izlazi na teren da ukloni nasilnika jer se samo njegovo prisustvo smatra pretnjom. Nije da ljudi ne žele da pomognu, već ni ne znaju kako da reaguju, a pravovremena eakcija je u takvim momentima ključna - zaključuje Marija.

(Telegraf.rs)