Tuga u kući poginulog Gorana: Nismo rekli unucima da su ostali bez oca, a da se mama bori za život

Dvorište porodične kuće u kojoj je živeo Goran M. (49) koji je tragično izgubio život jutros u saobraćajnoj nesreći u Tekerišu u sudaru kombija kojim je on upravljao i šlepera, ceo dan je puno ljudi. Dolaze rođaci, prijatelji, komšije da bi podelili veliku tugu. Otac Živadin prima saučešće i moli boga da snaha Ljiljana (32) koja je sa teškim povredama kičme i grudnog koša prebačena iz lozničke bolnice u Klinički centar u Beogradu preživi kako troje dece ne bi ostali siročići.

U Urgentnom centru kažu za Telegraf.rs je pacijentkinja dovezena i da je dijagnostika u toku.

- Izgubio sam sina, a četvoro unučadi od kojih je troje maloletno ostali su bez oca. Samo da snaha preživi, ona je rodila četvoro dece, sa Goranom troje i jedno ima iz prvog braka. Bar da imaju jednog roditelja - govori kroz suze Živadin.

Najmlađa devojčica, stara svega 4,5 godine izlečila se od leukemije transplantacijom matičnih ćelija pet godina starijeg brata, a najstarije dete ima 11 godina.

- Nismo im rekli da su ostali bez oca. Odveo sam ih kod Ljiljanine majke da ih poštedim. Puna je avlija ljudi ceo dan, predosetili bi da nešto nije u redu - priča Živadin.

Goran i još troje radnika iz Jadranske Lešnice, koje je svojim kombijem vozio da beru jagode u Pocerini poginuli su jutros oko 6.20, a porodici su užasnu vest saopštili desetak minuta kasnije. Otac Živadin je otišao na mesto tragedije, ali telo svog sina nije video. Preuzeće ga sutra, posle obdukcije i sahraniti u subotu.

Nikada nije napravio ni prekršaj, kamoli udes

- Goran je bio profesionalni vozač, nikada nije napravio saobraćajni prekršaj, a kamoli udes. Verovatno je do nesreće došlo zato što je skretnica sa lokalnog na magistralni put nepregledna, tamo ima jedno veliko brdo i samo skretanje je zaraslo u veliku travu. On je video kamion, pa pokušao da izleti što pre na put, a ovaj hteo da ga izbegne i udario direktno u kombi i ubio četvoro ljudi - pretpostavlja Živadin.

U Joševi, ali i okolnim selima mnogi su poznavali Gorana i njegovu porodicu.

- U proleće i leto su po ceo dan radili na njivi, brali trešnje, jagode, maline. Nisu birali poslove, pošteno su zarađivali radeći od jutra do mraka da bi zaradili za svoju decu - kaže jedan komšija.

Živ čovek sve podnese

Skrhan bolom otac Živadin ipak pronalazi snage da se izbori sa velikom tugom zbog gubitka sina.

- Živ čovek sve podnese, ako je jak. Kad samo pomislim da će sutra sitna deca trčati po dvorištu i odrastati bez oca... - zakukao je starac ne uspevajući da zadrži suze u očima.

(Telegraf.rs)