U mom selu se pre 7 godina dogodio zlocin o kome je pisala stampa i ja i dan danas ne mogu da prezalim svoju komsinicu, divnu zenu i majku, koja je stradala od ruke svog sina, koji se godinu dana kasnije obesio u dusevnoj bolnici. Zao mi je i tog mladica, koji je, zajedno sa majkom, godinama bio zrtva svog oca, a onda zbog naslednog faktora ili pretrpljenih trauma i sam dusevno oboleo i pocinio ubistvo jedine osobe koja ga je volela i borila se za njega, svoje majke. Na kraju je, kao i njegov otac nekoliko godina ranije, pocinio samoubistvo vesanjem. Sedam godina njihova kuca je avetinjski prazna, a svaki put kada prodjem pored nje ja se setim te porodice koje vise nema: oca, nekada perspektivnog mladog coveka i advokata, majke, vedre, vesele i dobrodusne zene i njihovog neznog decaka sa plavim loknama. Uvek se pitam da li se nesto moglo uciniti da se ova strasna tragedija spreci. Cini mi se da kada se nesto ovako desi to pada na savest i sredine u kojoj su ti ljudi ziveli, sredine koja nije na vreme prepoznala ili nije marila za njihove probleme i nije im pruzila adekvatnu pomoc, a mozda je mogla, umesto sto je svojim spletkama unosila zlu krv i ubrzala tragicni rasplet. U ovome mozda lezi i razlog preranog "zaborava" ove tragedije o kojoj je rec u tekstu, medju mestanima, a koja, moguce je, predstavlja mrlju na savesti sredine u kojoj se dogodila. (V.P.)
@Izvinite Tragicni dogadjaj o kome sam pisala, kada je sin ubio majku nozem, zbio se u macvanskom selu Klenju, na veliki hriscanski praznik Blagovesti, 07. aprila 2013. godine. Mladic je svoj zivot kasnije okoncao u dusevnoj bolnici, na drugi veliki hriscanski praznik, na Nikoljdan. Stampa je o ovome pisala, ali cinjenice koje su iznete i koje je verovatno dala oceva rodbina nisu istinite. Iz teksta se moglo zakljuciti da su problemi u ovoj porodici poceli, kako je napisano, "posle smrti oca porodice, uglednog advokata", kao da je do tada sve bilo u redu, a istina je sasvim drugacija. Problemi su trajali godinama ranije, jer se ovaj "ugledni advokat", a ustvari nesrecni covek, koji se jos kao mladic, pre zenidbe, lecio u dusevnoj bolnici, odao alkoholizmu, sto je jos vise razorilo njegov nervni sistem. Usled toga, on, koji je inace bio dobar pravnik, strucnjak za imovinsko-pravne odnose, zaposlen u opstinskoj upravi u Bogaticu, nije vise bio u stanju da ispunjava radne obaveze i zatrazio je raskidanje radnog odnosa, odbijajuci da ode na lecenje, na cemu su nadredjeni insistirali kao na uslovu da zadrzi posao. Dobio je otpremninu u visini od 24 prosecne plate i zapoceo da se bavi advokaturom, ali je sve vise tonuo u alkoholizam, propustao rocista, gubio klijente, pravio incidente (npr. jurio coveka satarom u kafani itd.), fizicki i psihicki maltretirao suprugu, a dete je to sve posmatralo. Kada je maltretiranje dostiglo vrhunac, sin, koji je propustio godinu dana srednje skole, jer nije imao novca za mesecnu kartu i knjige, klekao je pred majku i molio je da idu u svet, bilo gde iz kuce. I otisli su... Ziveli su kao podstanari, tesko i oskudno. Majci su ruke bile pune zuljeva, unosila je ugalj, drva, kopala, radila kao cistacica, ali ih bar niko nije zlostavljao. Posle godinu dana, muz i otac porodice, koji je u medjuvremenu jos vise oboleo i psihicki i fizicki, posto je rasprodao svu ocevinu, osim kuce i nesto sume, pada na socijalnu pomoc i ne videvsi izlaz, izvrsava samoubistvo. Majka i sin, izmuceni od potucanja, vracaju se u kucu i dozivljavaju osude od oceve rodbine, koja zamenjujuci uzrok i posledicu njih osudjuje za njegov tragican kraj i njihov hod po mukama postaje sve tezi. Kod sina je dijagnostikovana sizofrenija, biva na kratko smesten na lecenje, ali po izlasku iz bolnice prestaje da uzima lekove i zatvara se u kucu. Novca vise nema ni za ogrev ni za hranu i u ocajnickom pokusaju da se izbori za egzistenciju majka odlazi u inostranstvo i nekoliko meseci radi na crno u jednoj porodici, kod nasih ljudi koji je tretiraju kao roba, jer znaju u kakvoj se situaciji nalazi. Sve vreme salje sinu novac, ali tokom njenog odsustva sin potpada pod uticaj strica i strine koji ga okrecu protiv majke i nahuskavaju ga na nju, kriveci je za sve, a u medjuvremenu od njega bud zasto, za jedan par patika, otkupljuju pola hektara sume, koja mu je pretekla od oca, jer se majka na raspravi zaostavstine odrekla u njegovu korist. Po majcinom povratku iz inostranstva, odnosi izmedju majke i sina se pogorsavaju, sin odbija lecenje, pocinje da pije, a majci preti da ce je ubiti ukoliko ga smesti u bolnicu. U strahu za zivot, majka u sobi u kojoj spava, ispod prozora koji je postavljen visoko, drzi stolicu kako bi uspela da iskoci i sakrije se u komsiluku, dok sina ne prodje napad agresije. Kriticne noci nije uspela da se spase, izbodena je na prepad. Po sobi su ostale razbacane stvari i prosuta hrana koju je sinu spremila. Dan pre tragedije srela sam je dok se vracala sa pijace. Nosila je sinu jabuke. Bila je tuzna, ali mi se, kao i uvek do tada, osmehnula i rekla: " Sasa nije dobro, ali bice bolje, ja imam neku ludu nadu i uzdam se u Boga." (V.P.)
Sanja
Ubio snajku jer je bila madjarica,to svi znaju zato je i bio protiv nje.Hvala Bogu decko se ozenio,i ima i dete.Sta ce..zivot ide dalje.
Podelite komentar
Laloš
A šta je sa sudijom koji gaje pustio posle tržnjena o tome pišite jel i malo se sekira ili oseća krivim,
Podelite komentar
Danas
Nema svezeg ubistva?Pa moramo da citamo BAR. O OVOME,ISTORIJSKOM.samo da nemamo mira,jel?
Podelite komentar
1Vuk
@Danas
Nažalost ima..
Podelite komentar
Ljudi kratko pamte
U mom selu se pre 7 godina dogodio zlocin o kome je pisala stampa i ja i dan danas ne mogu da prezalim svoju komsinicu, divnu zenu i majku, koja je stradala od ruke svog sina, koji se godinu dana kasnije obesio u dusevnoj bolnici. Zao mi je i tog mladica, koji je, zajedno sa majkom, godinama bio zrtva svog oca, a onda zbog naslednog faktora ili pretrpljenih trauma i sam dusevno oboleo i pocinio ubistvo jedine osobe koja ga je volela i borila se za njega, svoje majke. Na kraju je, kao i njegov otac nekoliko godina ranije, pocinio samoubistvo vesanjem. Sedam godina njihova kuca je avetinjski prazna, a svaki put kada prodjem pored nje ja se setim te porodice koje vise nema: oca, nekada perspektivnog mladog coveka i advokata, majke, vedre, vesele i dobrodusne zene i njihovog neznog decaka sa plavim loknama. Uvek se pitam da li se nesto moglo uciniti da se ova strasna tragedija spreci. Cini mi se da kada se nesto ovako desi to pada na savest i sredine u kojoj su ti ljudi ziveli, sredine koja nije na vreme prepoznala ili nije marila za njihove probleme i nije im pruzila adekvatnu pomoc, a mozda je mogla, umesto sto je svojim spletkama unosila zlu krv i ubrzala tragicni rasplet. U ovome mozda lezi i razlog preranog "zaborava" ove tragedije o kojoj je rec u tekstu, medju mestanima, a koja, moguce je, predstavlja mrlju na savesti sredine u kojoj se dogodila. (V.P.)
Podelite komentar
Izvinite
@Ljudi kratko pamte
Gde se to desilo?Hvala
Podelite komentar
Ljudi kratko pamte
@Ljudi kratko pamte
@Izvinite Tragicni dogadjaj o kome sam pisala, kada je sin ubio majku nozem, zbio se u macvanskom selu Klenju, na veliki hriscanski praznik Blagovesti, 07. aprila 2013. godine. Mladic je svoj zivot kasnije okoncao u dusevnoj bolnici, na drugi veliki hriscanski praznik, na Nikoljdan. Stampa je o ovome pisala, ali cinjenice koje su iznete i koje je verovatno dala oceva rodbina nisu istinite. Iz teksta se moglo zakljuciti da su problemi u ovoj porodici poceli, kako je napisano, "posle smrti oca porodice, uglednog advokata", kao da je do tada sve bilo u redu, a istina je sasvim drugacija. Problemi su trajali godinama ranije, jer se ovaj "ugledni advokat", a ustvari nesrecni covek, koji se jos kao mladic, pre zenidbe, lecio u dusevnoj bolnici, odao alkoholizmu, sto je jos vise razorilo njegov nervni sistem. Usled toga, on, koji je inace bio dobar pravnik, strucnjak za imovinsko-pravne odnose, zaposlen u opstinskoj upravi u Bogaticu, nije vise bio u stanju da ispunjava radne obaveze i zatrazio je raskidanje radnog odnosa, odbijajuci da ode na lecenje, na cemu su nadredjeni insistirali kao na uslovu da zadrzi posao. Dobio je otpremninu u visini od 24 prosecne plate i zapoceo da se bavi advokaturom, ali je sve vise tonuo u alkoholizam, propustao rocista, gubio klijente, pravio incidente (npr. jurio coveka satarom u kafani itd.), fizicki i psihicki maltretirao suprugu, a dete je to sve posmatralo. Kada je maltretiranje dostiglo vrhunac, sin, koji je propustio godinu dana srednje skole, jer nije imao novca za mesecnu kartu i knjige, klekao je pred majku i molio je da idu u svet, bilo gde iz kuce. I otisli su... Ziveli su kao podstanari, tesko i oskudno. Majci su ruke bile pune zuljeva, unosila je ugalj, drva, kopala, radila kao cistacica, ali ih bar niko nije zlostavljao. Posle godinu dana, muz i otac porodice, koji je u medjuvremenu jos vise oboleo i psihicki i fizicki, posto je rasprodao svu ocevinu, osim kuce i nesto sume, pada na socijalnu pomoc i ne videvsi izlaz, izvrsava samoubistvo. Majka i sin, izmuceni od potucanja, vracaju se u kucu i dozivljavaju osude od oceve rodbine, koja zamenjujuci uzrok i posledicu njih osudjuje za njegov tragican kraj i njihov hod po mukama postaje sve tezi. Kod sina je dijagnostikovana sizofrenija, biva na kratko smesten na lecenje, ali po izlasku iz bolnice prestaje da uzima lekove i zatvara se u kucu. Novca vise nema ni za ogrev ni za hranu i u ocajnickom pokusaju da se izbori za egzistenciju majka odlazi u inostranstvo i nekoliko meseci radi na crno u jednoj porodici, kod nasih ljudi koji je tretiraju kao roba, jer znaju u kakvoj se situaciji nalazi. Sve vreme salje sinu novac, ali tokom njenog odsustva sin potpada pod uticaj strica i strine koji ga okrecu protiv majke i nahuskavaju ga na nju, kriveci je za sve, a u medjuvremenu od njega bud zasto, za jedan par patika, otkupljuju pola hektara sume, koja mu je pretekla od oca, jer se majka na raspravi zaostavstine odrekla u njegovu korist. Po majcinom povratku iz inostranstva, odnosi izmedju majke i sina se pogorsavaju, sin odbija lecenje, pocinje da pije, a majci preti da ce je ubiti ukoliko ga smesti u bolnicu. U strahu za zivot, majka u sobi u kojoj spava, ispod prozora koji je postavljen visoko, drzi stolicu kako bi uspela da iskoci i sakrije se u komsiluku, dok sina ne prodje napad agresije. Kriticne noci nije uspela da se spase, izbodena je na prepad. Po sobi su ostale razbacane stvari i prosuta hrana koju je sinu spremila. Dan pre tragedije srela sam je dok se vracala sa pijace. Nosila je sinu jabuke. Bila je tuzna, ali mi se, kao i uvek do tada, osmehnula i rekla: " Sasa nije dobro, ali bice bolje, ja imam neku ludu nadu i uzdam se u Boga." (V.P.)
Podelite komentar
Strasno
I? Sta je time postigao?
Podelite komentar
JA
Ja nikad nebi kupila kucu u kojoj se odigrao strasan zlocin....mislim da to svi izbegavaju....
Podelite komentar
rade
@JA
Isto, ni kuću ni stan, ne bih mogao tu živeti da mi neko plati.
Podelite komentar