Trener posle pogibije Uroša: Mislio sam da zbog praznika ne dolazi, a onda me pozvao njegov otac

Saobraćajna nesreća / Foto ilustracija: Shutterstock

Petnaestogosišnji dečak Uroš Vukosavljević podlegao je povredama koje je zadobio u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se desila 1. maja, kada je pri padu sa motora udario glavom o tlo.

Preporučujemo

- Nije dolazio te nedelje na treninge, ali bili su praznici, većina njih nije dolazila, mislio sam otputovao je negde, nije tu, a onda mi je u petak njegov otac javio šta se desilo... Već sutradan on je preminuo - rekao je za "Blic" Urošev trener Zoran Tišma.

Naime, dečak je za praznik otišao u Ripanj, gde su bili njegovi roditelji i prijatelji.

- Jedan od prijatelja njegovog oca došao je motorom i, kako sam čuo od Uroševih drugara, čovek je vozao svu decu, a onda je došao red i na Uroša... Pri brzini od 100 na sat, kako kažu, sleteli su s puta i direktno udarili u drvo, nisu imali kacige... Uroš je udario glavom o tlo, a čovek o drvo - rekao je Tišma.

I dečak i muškarac bili su u komi, navodi se.

- Uroš je izdržao 7 dana, preminuo je u subotu 8. maja, a taj čovek je i dalje u izuzetno teškom stanju, bar prema onome što su mi rekli pre nekoliko dana - dodaje on.

Uroš je od malih nogu trenurao fudbal u FK Bežaniji, onda je sa 13. godina prešao u Brodarac. Od februara ove godine trenirao je u omladinskoj školi fudbalskog kluba Zemun. Bio je omiljen među drugarima, želeo je da bude fudbaler, sanjao je velike snove.

- Uroš je kod nas bio kratko, a tačno se sećam kad me je kolega pozvao da me obavesti da će doći novi dečak iz Brodarca. To je bilo 9. februara ove godine. Razmišljao je da li da pređe u IMT ili kod nas, ali kod nas mu se dopalo i hteo je da ostane. Trenirao je sa nama, čekali smo samo da prođe blokada i da ga registrujemo. Igrao je prijateljske utakmice, čekali smo samo tu registraciju... Nepuna tri meseca je bio deo ekipe, a imam osećaj kao da sam ga trenirao mnogo duže, baš zbog toga kakav je bio - kaže dečakov trener.

Trener za Uroša tvrdi da je bio predivan, druželjubiv, nasmejan, dete koje se samo moglo poželeti.

- I ne govorim tako o njemu sad kad se ovo desilo, Uroš je bio baš takav. Svi su ga voleli. Predivno, omiljeno dete, talentovan fudbaler. Hrabar, borben, računao sam kao trener na njega, mislio sam da će moći da se izbori i da igra, ali eto... - kazao je Zoran.

U subotu su saznali da je Uroš preminuo, a u nedelju ih je čekala utakmica. Iako slomljeni, taj dan igrali su za Uroša.

- Tražili smo da se utakmica odloži, ali Savez nije dozvolio. Deca nisu mogla da igraju, bila su tužna, nervozna, jedva su igrala, ali su igrala za njega - rekao je.

U utorak je dečake četiri beogradska fudbalska kluba u kojima je Uroš igrao tragedija okupila na groblju. U dresovima su na večni počinak ispratili svog druga, navedeno je.

(Telegraf.rs)