Mladić koji je izboden u Nišu - na suđenju identifikovao napadača: "Žrtva sam planiranog napada"

Foto: Facebook/Uroš Janjić

Uroš Janjić (27) iz Negotina koji je 21. juna 2019. godine izboden nožem na Keju Kola srpskih sestara u Nišu, na današnjem suđenju identifikovao je optuženog Nikolu Radonjića (34) kao jednog od napadača.

Preporučujemo

Radonjić se tereti za nanošenje teške telesne povrede Janjiću što je Osnovno javno tužilaštvo kvalifikovalo kao zločin iz mržnje, jer je mladić izboden zbog antifašističkog natpisa na majici. Njegovi prijatelji Aleksandar Zorić (22) i Miloš Krstić (22) terete za učestvovanje u tuči jer su bili akteri sukoba koji je kulminirao potezanjem noža. Za isto krivično delo optužen je i Janjićev drug Đorđi Đeorgiev (25) jer tužilaštvo smatra da je u sukobu takođe imao aktivnu ulogu.

Janjić je pred Osnovnim sudom objasnio da je ubeđen da je bio žrtva pripremljenog napada.

- Oko 00.30 sati nakon što smo popili pola boce vinjaka sa koka kolom, krenuli smo ka amfiteatru na Keju, kada nas je opkolila grupa mladića. Dvojica su stala ispred, a ostali su bili iza mene i Đeorgieva. Sa stopostotnom sigurnošću mogu da potvrdim da mi je sa leve strane bio Radonjić. Muškarca koji je stajao desno ne prepoznajem među optuženima, bio je mršaviji od sve trojice koji su danas u sudnici – kazao je Janjić.

Prema njegovim rečima, baš taj momak koji nije identifikovan, obratio mu se rečima:

- Smeta mi tvoja majica, skini je!

- Odgovorio sam mu sa: "Je li?" U tom trenutku sam osetio da me je neko gurnuo s leđa, nakon čega sam se progurao između dvojice koji su bili ispred mene. Tom prilikom sam dobio brojne udarce pesnicama, ali sam uspeo da otrčim do knjižare “Hijeroglif”. Kada sam shvatio da mi nema druga, vratio sam se i video da ga jedan momak tuče, dok on podlakticama štiti glavu. Sa 80 odsto sigurnosti smatram da je Đorđija tukao optuženi Aleksandar Zorić. Povikao sam da ću zvati policiju, što sam i učinio, a oni su se razbežali. Potrčali smo za njima, ja sam sve vreme bio na vezi sa policijom obaveštavajući ih o njihovom kretanju. Nisam ni znao da sam uboden dok nisam osetio da su mi leđa mokra. Pipnuo sam se u tom delu i video da mi je cela ruka krvava. Kazao sam policiji da sam ranjen, a oni su mi rekli da zovem Hitnu pomoć – opisao je noć koja se umalo kobno završila po njega Janjić.

- Odgovarajući na pitanja branilaca optuženih, zašto smatra da je napadnut zbog majice, Janjić je rekao da veruje da ova grupa pripada navijačkim organizacijama.

- Smatram da sam žrtva planiranog napada, odnosno da su me oni ranije primetili dok sam šetao po Keju. Tada je majica bila lako uočljiva jer sam skinuo košulju. Kasnije sam je obukao, a napad se dogodio u neosvetljenom području, tako da ne verujem da su tada mogli da vide natpis. Majicu sam kupio u Barseloni koja je simbol antifašizma i na njoj je natpis „Accion Antifascista“, koji je njima zasmetao. Verujem da su oni pripadnici „Četničke omladine“ ili organizacije „Srpsko Sunce“ koje, kako sam čuo, deluju u Nišu. Na pitanje branilaca, na osnovu čega je to zaključio, rekao je da frizure i garderoba optuženih upućuju na takav zaključak.

Advokati optuženih su ga upitali i da li je član nekih fašističkih ili antifašističkih organizacija na šta je Janjić odgovorio negativno.

- Jednom sam samo bio učesnik tribine tokom koje sam upoznao učesnika Narodno oslobodilačke borbe koji mi je kazao da onaj ko nije antifaštista, na suprotnoj je strani i tu sam ideju prihvatio – objasnio je Janjić.

Na pitanje sudije Miška Radivojevića da li se pridružuje krivičnom gonjenju optuženih te da li ističe imovinsko pravni zahtev, Uroš je odgovorio potvrdno.

Sledeći glavni pretres zakazan je za 19. juli kada će biti saslušani svedoci ali do kog roka treba da se pribavi snimak Janjićevog poziva policiji koji bi trebao da doprinese rasvetljavanju spornog događaja, što je predložio njegov punomoćnik Miloš Ilić.

Zločin iz mržnje predstavlja otežavajuću okolnost koja se uzima u obzir prilikom odmeravanja kazne. U naše krivično zakonodavstvo uveden je 2012. godine ali je prva presuda kojom je ovaj elemenat uzet u obzir doneta tek 2018. godine. Ovo delo postoji kada je krivično delo motivisano mržnjom zbog pripadnosti rasi, veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

(Telegraf.rs)