Majka pala na mesto gde je Jovan (18) preminuo i otkrila njegove poslednje reči, pa poslala poruku

Paljenjem sveća na mestu gde je preminuo, porodica, školski drugovi ali i brojne Nišlije odale su danas počast osamnaestogodišnjem maturantu Umetničke škole Jovanu Veselinoviću, čije je telo pronađeno u nedelju na gradilištu u ulici Branka Krsmanovića 19 u Nišu.

Mladić je nestao 17. februara prilikom povratka od druga sa kojim je igrao video igrice. Za njim je tragala čitava Srbija, a telo je pronašao porodični prijatelj. Mada rezultati obdukcije još nisu stigli u Više javno tužilaštvo, ništa ne ukazuje da je Jovan žrtva krivičnog dela.

Među prvima kraj ograde gradilišta sveću je zapalila Jovanova prabaka Dragana Branković. Jedva stojeći na nogama, naglas je oplakivala stradalog unuka.

- Baka da legne, samo ti da ustaneš. Zašto ja tebi sveću da palim, umesto ti meni? Zlato milo, sunce moje, ljubavi moja, zašto? Ko se o njega ogrešio? - jadikovala je ožalošćena starica.

Suze su oblivale i lice Petra Cvetkovića, Jovanovog dede po majci.

- Samo si sa dedom voleo da zapališ. Dedine cigare su bile slatke, samo sa dedom, kad si pio kafu. Dedino, dedino - jecao je starac.

Jovanovi prijatelji su na ogradu iza koje je ispustio poslednji dah, razvukli natpis "Cvet za Jovana". Njegovi školski drugovi su pored sveća položili ikebanu od žutih ruža sa oproštajnom porukom. Jedva stojeći na nogama, stigla je i majka pokojnog tinejdžera, i odmah zatražila da vidi mesto gde je Jovan stradao. Porodica i prijatelji su je odveli baš na mesto gde je nađeno dečakovo telo, gde je žena klekla i naglas plakala.

Smogla je snage i zatražila od medija da prenesu njenu poruku i onima koji su poznavali njenog sina i onima koji ga nisu znali.

- Ne zamerite mi, ali ne znam koja majka ne može da se poistoveti sa mnom, da se ne zabrine za svoje dete. Kad se izgubi dete, to nije bicikla, pa da ga tražite, ako dođe, dođe... Ako ne, naći ćemo ga kad, tad, da ga sahranite. Mora i država nešto da učini da se sve ovo ne bi dešavalo, nisam ni prva ni poslednja, nadajmo se da više neće da bude ovakvih stvari. Nisam mogla da zamislim ništa strašnije u životu od ovog što osećam. Ono što sam htela da zamolim sve koji su znali Jocu je da kažu, svako ko ga je znao, kakvo je to dete bilo. To dete nije znalo da se posvađa, da mrzi, to dete je bilo ljubav, sviralo je i slikalo. Mi smo spasili kuće, skoro je spasio mačku, naravno da ćemo je čuvati. Imam samo jednu molbu za Jovanovu dušu, zaklela sam se da ću u Jovanovo ime osnovati fondaciju za pomoć deci i da ću raditi sve što mogu da se spasi bilo koji život. Bilo koji život spasen u Jovanovo ime je dan koji Jovan duže živi - kazala je Milica Cvetković.

Ona je zatražila da svako ko može nekome pomogne.

- Pomozite nekom, pošaljite SMS za bolesno dete, spasite neku kucu, macu... Jovan je to voleo da radi.. Kad se priča o njemu, hoću da se sećate da je sa njim samo smeh i radost bila. Moje dete, je bilo ljubav, ono nije umrlo. Jovan će uvek živeti ali vas molim, nije bitno da li ste ga znali ili ne, uradite danas jedno dobro delo... Baki na ulici udelite dinar, pošaljite SMS za bolesnu decu, za Jovanovu i vašu dušu - rekla je žena kroz suze.

Apelovala je na roditelje da pokazuju ljubav svojoj deci.

- Gde god vam pođe dete, koliko god ste ljuti, uvek zadnja reč nek vam bude: "Sine, volim te.." Neka znaju da ih volite... Te večeri je bio veseo, pola sata pre nestanka sam mu rekla: "Dođi kući, voli majka! On mi je kazao", "Voli sin!". Grlite decu i nek vam uvek zadnja reč bude da ih volite – poručila je Milica stiskajući crtež njegovih školskih drugova na kojem je Jovan.

Prisutnima su po njenoj želji podeljene bombone koje je pokojni dečak najviše voleo.

(Telegraf.rs)