Kao da sam ga juče grlio hladnog kao beton u kovčegu: Dve godine od ubistva Miloša, sudi se Neđeljku

"Vreme je za mene tad stalo. A bio je sunčan dan. Prošle su dve godine, a kao da je juče bilo. Dolaziš u kapelu, donosiš odelo, oni ga obuku, vidiš svoje dete u kovčegu, grliš ga, a on hladan kao beton... A, nekad je bio veseo, kretao se, smejao ..."

Ovim rečima Goran Mileusnić, vraća film na 27. januar 2019. godine kada je u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu ubijen njegov sin Miloš Mileusnić (24), student iz Čačka. Za gašenje ovog mladog života optužen je Neđeljko Đurović (31) iz Požarevca, kojem se sudi od početka prošle godine.

Danas, Miloševoj porodici, rodbini i prijateljima, ništa ne ostaje nego da ga "posete" na Čačanskom groblju gde počiva, ko zna koji put se pred njegovim likom zapitaju zašto baš on, i da nastave da pate za njim.

-  Doći će i sveštenik. Čitaćemo molitvu. Doći će i prijatelji. Biće više porodično - govori za Telegraf.rs Goran Mileusnić, Milošev otac.

Udahnu, pa nastavi...

- Kao da je juče sve bilo. Vreme je za mene stalo. Moram da gledam svet oko sebe. Ljudi idu. Korona. Ovo sve pada u zaborav. Sada je Mika Aleksić aktuelan. Ubistva se dešavaju non-stop. Ne znam šta se dešava. Jedino ste mi vi novinari ostali da mogu da uputim apel, krik da se povećaju te kazne, da ubice budu osuđivane na višegodišnje kazne zatvora, da se to ne ponavlja. Moj sin je stradao, a ne znam zašto. Živeo je sasvim normalan život, i odjednom samo tako...

Januar mu je postao najomraženiji mesec.

- Sveti Sava... Taj dan, sećam se, baš je bilo sunce. Bio je sunčan dan... Nikada ne mogu da zaboravim njegovo telo u kovčegu i čekanje po sudskoj medicini, i plaćanje koje kakvih dažbina. Ubijeno ti dete a ti gledaš da prikupiš novac da platiš da bi preuzeo telo... Da bi platio smrtovnicu...

- Dolaziš u kapelu, donosiš odelo, oni ga obuku, vidiš svoje dete u kovčegu, grliš ga a on hladan kao beton. A nekad je bi veseo, i kretao se, smejao se... Prošle su dve godine a kao da je juče bilo. To ne može da izbledi nikad - govori Mileusnić za Telegraf.rs.

Ðurović je u februaru prošle godine, na početku suđenja, negirao da je 27. januara 2019. godine rano ujutru nasmrt izbo nožem Mileusnića, koji je od zadobijenih povreda preminuo u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. Đurović je uhapšen ubrzo nakon zločina i od tada je u pritvoru.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva se tereti za krivično delo teško ubistvo na podmukao način, za koje je zaprećena kazna od 10 do 40 godina zatvora.

Početkom jula prošle godine na suđenju, veštak koji je veštačio DNK tragove na nožu kojim je usmrćen Mileusnić, izneo je mišljenje da je na dršci noža pronađen DNK trag optuženog Ðurovića, dok je na sečivu pronađen trag Miloševe krvi. Na ročištima, Đurivić je u svojoj odbrani više puta govorio da je nateran da dotakne nož na mestu gde je pronađen, dok su policajci svedoci sve to odbacili kao netačno uz izričite tvrdnje da nijednog momenta nije bo u dodiru sa sečivom.

Milošev otac kaže da je pitanje da li bi optuženi ikada bio uhvaćen da policajci nisu odradili posao kako treba.

- I posle slušate nekog zločinca koji postavlja pitanja policajcima koji su ga uhvatili. Da nisu oni to odradili kako treba možda ga nikada ne bi uhvatili. Oni su njega uhvatili, a on njih maltretuira. Kaže popio je 3 pelinkovca. Šta je to? Opravdenja što mi je ubio sina? To je, u stvari, posebno priznanje. Bio si pijan i nisi znao šta radiš. 

-  Da je živ, Miloš bi sada završavao fakulutet. Studirao. Zato je i otišao u Beograd, a ne da bude ubijen iz obesti... 

Milošev najbolji drug:  Nikada nije i neće prestati da mi fali

Milošev najbolji drug, Filip Bjelić, kaže da je nekako naučio da živi sa činjenicom da ga nema, ali da nikada nije prestao da mu fali, kao i da posle dve godine, i dalje ima utisak da će se on pojaviti.

- Nekako sam naučio da živim sa tim da ga nema, s tim što to ne menja činjenicu da svakodnevno o njemu razmišljam. I jako mi teško pada što je sve to tako, i imam utisak kao da će svakog momenta na vratima da se pojavi i da mi kaže nešto. Ali, ne vredi, surova je realnost - kaže Bjelić za Telegraf.rs koji će sa ostalim drugarima danas otići na neko brdo iznad Čačka, ili se sastati pored nekog od Miloševih murala.

Sve je, kako navodi, a što nam je i ranije govorio, bilo lakše sa Milošem.

- Najviše mi fali taj njegov smisao za humor, njegova harizma. Kakav god da je bio problem u životu lakše je bilo sa tom njegovom energijom da se prebrodi. Četiri godine zajedničkog života. Nije postajao dan da se nismo čuli. Da mu se poverim, da mu se izjadam, da me nasmeje. On je bio znao sve o meni, i ja sve o njemu. I svi ovi praznici koji su bili, teški su mi, zato što smo ih uvek zajedno provodili - kaže Bjelić za Telegraf.rs.

Kakva god presuda da bude, ističe, biće nezadovoljan. Ima utisak, ipak, da će mu makar malo pasti kamen sa srca.

- Kako se bliži svemu tome kraj, kako se bliži  presuda, i kakva god da bude ona, ja ću biti nezadovoljan. Bio sam tu i biću i sve što sam uradio znam da bi uradio i on da sam ja u pitanju, da sam ja na mestu gde one. Optuženi treba da bude najstrože kažnjen jer Miloš, i niko drugi nije zaslužio da na taj način nastrada. Pogotovo ne jedan mlad dečko koji je živeo punim plućima, imao ambicije, planove...

(Telegraf.rs)