Životi su im mučki okončani a najbliži strahuju da pravda neće biti zadovoljena: Kad zastareva delo?

"Zastarelo ubistvo Kneleta", "Nenada su tukli do smrti, a sada će njegov slučaj da zastari", "Vaspitačica ošurila devojčicu a slučaj zastareo", "Zastareo slučaj dečaka Alekse iz Niša", samo su neki od naslova u medijima, kojima se nagoveštava da počinioci krivičnih dela nikad neće izaći pred lice pravde.

Brojne porodice su izgubile svoje najbliže. Pored bola što ih nikad više neće videti, mnogi strahuju da pravda nikad neće biti zadovoljena zbog zastarelosti.

Aleksandar Knežević Knele

Jedan od slučajeva, koji intrigira javnost više od dve i po decenije, jeste ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta (21).

Knežević je ubijen 28. oktobra 1992. godine u apartmanu 331 hotela "Hajat" na Novom Beogradu. Tvorac čuvene dizel-generacije žestokih momaka ležao je na stomaku, a na ogledalu je krvlju bila ispisana poruka "broj 1". Ova poruka do danas nije dešifrovana.

Oni koji su mu bili bliski tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.

U medijima se pojavila informacija da je slučaj njegovog ubistva zastareo.

- Predmet se nalazi u arhivi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Iz upisnika ne proizilazi da je predmet arhiviran zbog zastare. Da je nastupila zastara, bila bi doneta formalna odluka, što ne proizilazi iz upisnika - objasnili su za Telegraf.rs iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Zastarelost

Naše pravo poznaje dva oblika zastarelosti - zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija.

- Zastarelost u krivičnom postupku je civilizacijska tekova, koja ne predstavlja naročitu novost u krivičnom pravu - objasnili su za Telegraf.rs iz Ministarstva pravde.

Krivičnim zakonikom propisani su instituti zastarelosti krivičnog gonjenja (postupka čiji je ishod, po pravilu, presuda - osuđujuća ili oslobađajuća) i zastarelosti izvršenja kazne (jednostavno - izvršenja osuđujuće presude).

Po slovu zakona, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne:

1) 20 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 15 godina;

2) 15 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 10 godina;

3) 10 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 5 godina;

4) 5 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 3 godine;

5) 3 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 1 godine;

6) 2 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do 1 godine ili novčana kazna“.

- Analogno tome, propisani su i rokovi zastarelosti izvršenja kazne (identični su kao i za krivično gonjenje), ali rok počinje teći od "osude na kaznu..." (npr. 20 godina od osude na kaznu zatvora preko 15 godina) - naveli su iz Ministarstva pravde.

Apsolutna zastarelost

"Apsolutna zastarelost" je institut koji se odnosi na odredbe Krivičnog zakonika koji se tiču toka i prekida zastarelosti, kako je za Telegraf.rs objašnjeno iz Ministarstva.

- Naime, tok zastarelosti se prekida u određenim situacijama (primera radi, zastarelost krivičnog gonjenja se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela; primer za izvršenje kazne - "zastarelost se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne"), a svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče - izjavili su iz navedene ustanove.

Kako zastarevanje ne bi teklo u nedogled, zakon propisuje sledeće odredbe:

"Zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja";

"Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne".

Navedeno predstavlja definiciju apsolutne zastarelosti.

Postoje krivična dela koja su izuzeta od instituta zastare kao što su dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora.

"Nenada su tukli do smrti, a sada će njegov slučaj da zastari"

U junu 2018. godine objavljen je tekst u Blicu u kome Nenadov otac navodi da strahuje da niko neće odgovarati za smrt njegovog sina.

- U junu će postupak protiv optuženih da su učestvovali u tuči u kojoj je moj sin Nenad zadobio smrtonosne povrede zastariti, i ako se nastavi ovom dinamikom suđenja, po svemu sudeći - niko neće da odgovarati za to - izjavio je ranije otac.

Ovo je za Blic kazao Petar Vučković, čiji je sin Nenad pretučen u noći između 16. i 17. juna 2012. godine, nakon što je u kafani "Carska ohota" na Adi Huji, hteo da odbrani devojku koja je sedela za susednim stolom, a koju su Zlatan F. i Nenad Ć. vređali.

Upravo su oni Nenada i njegovu dvojicu drugova sačekali nedaleko od kafane, pretukli ih i to palicama. U toj tuči učestvovali su braća Bojan i Aleksandar Č. koji su sa bili u društvu sa devojkom koju su Zlatan F. i Nenad Ć. vređali.

Nenad je tada zadobio kobni udarac, i to tupim predmetom u potiljak, i kasnije je preminuo u bolnici. Ubrzo su identifikovani učesnici tuče u kojoj je Nenad zadobio smrtonosnu povredu.

"Vaspitačica ošurila devojčicu, a slučaj zastareo"

U oktobru prošle godine objavljen je tekst o vaspitačici i vlasnici privatnog vrtića u Umčarima J. J. (51), koja je bila uhapšena i sudilo joj se zbog sumnje da je 7. jula 2014. tada trinaestomesečnoj devojčici nanela opekotine. U njemu je navedeno da je uspela da izbegne pravdu.

Kako je za Kurir ranije rekla punomoćnica devojčice, advokat Slavka Babić, Drugi osnovni sud je 13. jula 2020. doneo rešenje kojim je prema J. J. obustavljen postupak zbog apsolutne zastarelosti krivičnog postupka.

Vlasnica vrtića, kako je navela, godinama nije dolazila na suđenja, a sud je odbio da joj sudi u odsustvu.

"Zastareo slučaj dečaka Alekse iz Niša"

Zbog zastarelosti slučaja Alekse Jankovića (14), koji je zbog vršnjačkog nasilja 2011. izvršio samoubistvo, niko ne može disciplinski da odgovara iako je utvrđen niz propusta zaposlenih u školi, pisao je 2017. godine Blic.

Dragana Janković, majka dečaka, izjavila je ranije za beogradski list da su propusti u radu Osnovne škole "Sreten Mladenović Mika" u Nišu utvrđeni tek nakon što su se u decembru 2016. godine godine obratili Aleksandru Vučiću, tadašnjem predsedniku Vlade Srbije.

- Tek nakon više od šest godina od smrti Alekse, početkom jula, dobili smo obaveštenje iz Ministarstva prosvete o izvršenoj nenajavljenoj inspekciji i reviziji slučaja u kojoj su potvrđeni naši navodi o zataškavanju slučaja i izbegavanju disciplinske odgovornosti zaposlenih u školi, gde se poimence navode osobe koje su zataškavale, kao i način zataškavanja - rekla je ona ranije.

Kako kaže, u pisanom odgovoru je navedeno da je "pored svih utvrđenih činjenica i propusta, zakonski slučaj pokretanja disciplinske odgovornosti zastareo".

(Telegraf.rs)