Ispovest Aleksandra, čiji je otac ubijen sa Arkanom: Zvao me je malo pre smrti, pamtim šta je rekao

Na današni dan pre 21 godinu, u tadašnjem hotelu "Interkontinental", rame uz rame sa Željkom Ražnatovićem Arkanom sedeo je Milenko Mandić Manda koji je tada preminuo na licu mesta. Kako se takve vesti brzo šire, Aleksandar Mandić je za smrt oca saznao slučajno.

- Dan pre toga sam sa reprezentacijom stigao u Lepenski vir. Na dan smrti oca imao sam utakmicu. Čuli smo se oko 16.45, da vidi kako sam igrao. Tada mi je, što je bilo retko, na telefon dao komandanta da i on pita kako sam igrao. Rekao sam da nisam igrao loše, a on je napomenuo da će proveriti da li je zaista bilo tako. Dvadeset minuta kasnije mi je ubijen otac - priča za "Telegraf" Aleksandar.

Kako kaže, za ubistvo oca saznao je sasvim slučajno.

- Sedeo sam u holu i čačkao telefon. Prišao mi je momak, koji nije ni znao da sam Mandin sin, i rekao da je bila pucnjava u "Interkontinentalu". Štrecnuo sam se i pozvao sam mog Mandu na telefon, ali se on nije javljao. Nije se javljao ni komandant. Potom me je zvao prijatelj da javi da su ranjeni. Posle sat vremena sam čuo da je Manda preminuo na licu mesta, a Arkan oko pola sata pre nego što mi je javljeno - priseća se.

Odmah nakon vesti koje je dobio prekinuo je pripreme sa fudbalskom reprezentacijom i vratio se u svoj dom. Kako kaže, kuća je bila puna, a među onima koji su došli da izjave saučešće bili su Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, biznismeni, sportisti. Nakon toga njegova porodica ostala je sama.

Aleksandar se jednom prilikom dosetio Arkanovih reči o svom ocu: "Ti imaš oca najboljeg na svetu, on tebe toliko voli, toliko svi očevi ovog sveta ne vole decu", a on njegovu ljubav oseća i danas.

- Ubili su mi oca na pravdi boga. Kao dete sam ostao bez čoveka koji mi je davao neizmernu ljubav i živeo za to da ugodi drugima. Njegovu ljubav i energiju osećam kao da se sve desilo pre pola sata, a ne pre 21 godinu, i tako će biti do kraja mog života - kaže Mandić.

Veruje da bi sa ocem i danas imao jednako dobar odnos kao kada je bio dete.

- Ja sam živeo u izobilju, skidali su mi zvezde s neba. Otac me je naučio da govorim istinu. Zato ću o njegovom ubistvu uvek govoriti. Ponosan sam na to vreme, ali i na to kako se sada ponašam i verujem da bi i on bio ponosan. Sada imam daleko manje nego tada, ali ne nedostaje mi ni novac, ni takav život, već samo otac - iskren je Aleksandar.

Iako smatra da bi, da mu je otac živ, i danas imao punu ljubav i podršku, on veruje da bi isto tako Manda bio strog i nepopustljiv.

- Sada bi mi odnos sa ocem bio isti. Kao i tada, morale bi da se poštuju vrednosti. Kritikovao bi me za kilažu, na primer. On je do svega što je imao došao na teži način, zato je bio nepopustljiv. Terao bi me da treniram, da znam kako da se ponašam. On je bio roditelj koji je bio svestan da mora da ulaže u svoje dete da bi ono postalo neko - objašnjava.

Kako kaže, dela govore u ime čoveka, te je to ono po čemu će ga pamtiti.

- Dela su mnogo teža od priče. Pritom mislim na dobra dela. To je ono po čemu te pamte. Krivična dela bilo koje vrste ne podržavam. Slobodno vreme je najveći čovekov neprijatelj. Čovek treba da šeta oko hrama i tako ubije vreme ako nema šta da radi, umesto da smišlja kakvo će zlodelo da počini - napominje Mandić.

Zbrog priče o smrti oca dobijao pretnje

Kako objašnjava, na smrt Mande gleda kao na veleizdaju, na momenat gde svog napada svojega. Ističe da oni zbog kojih je stradao njegov otac nisu bili toliki zlikovci kolikim su se prikazivali, te da mnogo većih zlikovaca ima danas.

- Želeo sam pravdu i nisam hteo da ćutim o smrti oca. Zbog toga sam dobijao pretnje od Branka Jeftovića Jorge i Zorana Uskokovića Skoleta, ali sam se dobro držao. Tek sada vidim da sam mogao da nastradam, bio sam zanesen. Ali to mi ne igra nikakvu ulogu jer je 15-oro dece tog dana ostalo bez roditelja, kakvi god da su, a bili su dobri roditelji - zaključuje Mandić.

(Telegraf.rs)