Dnevnik novinarke: Kako smo 15 dana tragali za Malčanskim berberinom? Svet je tad postao bolje mesto

Ninoslav Jovanović iz sela Malča 16. februara 2006. godine po drugi put u svom životu je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog silovanja dece. Pratila sam ga pogledom sa novinarske klupe u sudnici kada su se za njim zalupila vrata, dok su mi u ušima odjekivale reči upozorenja psihijatra koji ga je veštačio ... Čim bude pušten, ponoviće zločin - kazao je tada Slobodan Serafimović.

Kao majka tada maloletne devojčice, svesna sam bila opasnosti koju taj čovek predstavlja za sve njene vršnjakinje. I zato ga nisam zaboravila, već sam podsećala na njegove zločine, tekstovima brojala godine a zatim dane do njegovog izlaska na slobodu, nadajući se da se njegovo ime više nikada neće ponovo naći u mojoj novinarskoj beležnici.

21.12. 2019. Donje Međurovo, čekam dolazak rodbine stradalih a povodom godišnjice saobraćajne nesreće na pružnom prelazu u ovom selu.

Prekraćujem vreme listajući Fejsbuk...Pažnju mi privlači objava Aleksandre Karimanović iz Suvog Dola... Juče joj je nestala dvanaestogodišnja ćerka...Vrtim njen broj, sa druge strane žice čujem plač...Objavljujem tekst, nadajući se da je sledeća vest njen pronalazak... No, ništa se ne dešava do večeri pa odlazim u kuću njene porodice...

Sam pogled na njenu majku i nekoliko reči, bile su dovoljne da shvatim da ih dete nije svojevoljno napustilo. Kao blesak strave na um mi pada Malčanski berberin. Iste sekunde okrećem broj policije i od njih saznajem da njihovi inspektori imaju iste sumnje.

23.12.2019. Vozilo viđeno na mestu gde je dete nestalo, policijski helikopter locirao je u blizini groblja u Malči.

Više sumnje nema, da iza otmice stoji Malčanski berberin. Mediji dobijaju upozorenje da sačekaju, nepromišljena izjava mogla bi dete skupo koštati... Ćutimo i čekamo a informacije se gomilaju... Nijednu ne objavljujemo...

24.12. 2019. Jovanovića i dalje niko ne pominje, čekamo odobrenje, strahujući da bismo mogli da ugrozimo bezbednost žrtve.

Posećujemo direktora škole u Brzom Brodu koju je pohađala, koračamo koracima otete maloletnice tražeći odgovor...Krećemo u Malču koju je Jovanović izneo na zao glas svojim nedelima. Tamo zatičemo stotinu policajaca... Žandarmerija pretražuje šumu, pronalazi prve tragove deteta...Iskopanu zemunicu i ranac, koji je rodbina prepoznala kao žrtvin... Više nema nikakve sumnje, mala je u rukama zloglasnog silovatelja.

25.12.2019. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova intenzivno tragaju za muškarcem sa fotografije zbog sumnje da je na teritoriji Niša izvršio krivično delo otmica.

On je poslednji put viđen u okolini Knjaževca. Policija poziva građane koji prepoznaju muškarca sa fotografije, a imaju bilo kakve informacije o njegovom kretanju ili koje bi bile od pomoći da se jave na brojeve telefona 192 i 018/522-982. Ovo policijsko saopštenje nas zatiče u knjaževačkom selu Podvis, gde smo se pridružili policijskoj patroli koja pretražuje napuštene kuće.

Sam pogled na panoramu je obeshrabrujuć… Ima ih na desetine. Stižu vesti da je nešto pronađeno u selu Orešac, jurimo tamo… Policija je blokirala prilaz jednoj kući, od forenzičara u prolazu, čujemo da je u njoj pronađena detetova kosa… Mrak pada, ali potraga ne prestaje, iz šume se čuje dovikivanje žandarma… U Orešac stiže direktor policije Vladimir Rebić…

- Verujemo da je Monika živa, njen otmičar je Ninoslav Jovanović! - njegove reči odjekuju zabitim knjaževačkim selom. Gladni smo i hladno nam je, trpimo ćutke, stid nas je da progovorimo, znamo da je detetu nebrojeno puta gore….

26.12.2019. - Sedmi je dan, strahujemo za njenu iscrpljenost, nemoćnost, za njenu nevinost... Ona je osećajna, mirna, povučena. I za odraslog čoveka je teško ovako nešto, njoj je još teže, još gore. Samo Bog dragi da joj da snagu da izdrži, da nam se vrati živa i zdrava - kazala nam je Aleksandra Karimanović, detetova majka.

Iz njenog doma u Suvom Dolu, nastavljamo ka knjaževačkom selu Vasilj… Granična policija stiže u pomoć Žandarmeriji i policiji.

Meštanin alarmira policiju zbog sumnje da je neko boravio u njegovoj kući. Policajac sa pištoljem u ruci ulazi u kuću… još jedna lažna vest. Pokušavajući da se ne strovalimo u rupu, ulazimo u ventilacioni otvor starog rudnika u Podvisu… Ni traga Jovanoviću ni njegovoj žrtvi.

Stiže vest… nešto se dešava u selu Glogovac. Jurimo tamo… zatičemo stotine žandarma, helikoptere, policijska vozila, pse tragače… I opet se budi nada, čim ih je ovoliko, imaju neka saznanja, uskoro će biti kraj svemu… Stiže i Robert Karimanović, otac otetog deteta… Nadu mu vidim u očima… Dok mu uzimam izjavu, izbegavam mu pogled, jer ja znam ko je Malčanski berberin… nadam se da on ne zna.

Pronosi se vest da je Jovanović navodno ranjen negde u knjaževačkim vrletima… Nada da je kraj uzaludna, vest je lažna…

27.12.2019. Vraćamo se u Orešac gde je Jovanović noćio sa otetim detetom i ošišao je. Postoji sumnja da će se vratiti na ovo dobro poznato područje. Na ulici srećemo meštanku Jelenu Aćimović, vidno potresenu onim što se dešava u njenom selu.

- Molim se svake noći da dragi Bog sačuva Moniku, da joj podari zdravlje i snagu da izdrži sve ove hladne i teške dane koji su pred njom - rekla nam je Aćimović i nastavila rečima koje bi nas nasmejale, da su stvari bile drugačije.

- Njega se ne bojim. Ja sam pripremila jedan veliki kolac od dva metra, sekiricu unutra... Ne bih ga ubila, da umre. Zvala bih nadležne organe da dođu i da ga vode, ako bih ga videla, ako bi se pojavio - kazala je ona.

U potragu se uključuje i dvesta lovaca, dete traži više od hiljadu ljudi. Novi tragovi nađeni su u Svrljiškom Miljkovcu, u napuštenoj kući… Policija pronalazi i kesu sa crveno-crnim vešom koji je Berberin kupio. Meštani tvrde da je tu prenoćio sa devojčicom pre nego što je odveo u Orešac.

Napetost raste svakim danom, ovo već previše dugo traje, svi se pitaju da li je sirotica još živa.

28.12.2020. Potraga se nastavlja ka Pirotu, priključujemo se žandarmerijskim jedinicima i krećemo u pravcu sela Minićevo. Pretražuju se napuštene kuće, u selima Trnovac, Debelica, Ravna… ima ih na stotine. Svaka štala, pojata, čak i bunari su na meti žandarmerije…

Stiže vest da je u Minićevu nađen trag. Jurimo ka tom selu, a deo policijskih jedinica hita ka granici sa Bugarskom, strahuje se da će manijak tamo pobeći sa detetom. Minićevo je kao u ratnom stanju, na ulicama jake snage žandarmerije… Trčimo do kuće u kojoj su navodno nađeni Jovanovićevi tragovi… Još jedna uzaludna nada.

29. 12. Niški taksisti voze volontere do Podvisa, polazne tačke potrage za detetom. Slika koju tamo zatičemo ući će istoriju… Posle policije, žandarmerije, lovaca, dobrovoljaca, stiže i vojska… Napetost se oseća u vazduhu, svi ti ljudi imaju samo jednu želju, da im manijak padne u ruke.

Krećemo sa žandarmerijom ponovo u Svrljiški Miljkovac, zbog sumnje da bi se otmičar mogao vratiti na već pretraženo područje smatrajući da tu neće biti nove potrage. Žandarmerija se raspoređuje, kreće u razmaku od par metara, muva im ne može promaći… Svaka kuća pa i seosko groblje pretresena je… pada mrak i ponovo - ništa.

Dok se razočarani tragači povlače sa odredišta, novinarske ekipe odlaze u restoran u Podvis, jedino mesto gde ima interneta kako bi poslali izveštaj istovetne sadržine: Od deteta i berberina ni traga ni glasa.

A onda, uzbuna, jedno za drugim, žandarmerijsko vozilo u punom gasu kreće ka Nišu, pronosi se vest da je devojčica nađena… Iz insajderskih izvora saznajemo da je u Pasjači… Na ulazu u selo mrkli mrak koji paraju samo signalna svetla policijskih vozila… Sve je blokirano, jedva nas puštaju da prođemo, ispred nas iz mraka pomalja se prilika… Nije policajac…

Prepoznajemo Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministra vojske koji je sa svojim ljudima stigao u Pasjaču. Žurimo klizavim kolovozom, adrenalin raste, savladava nas neverica… Da li je moguće… Stižemo do jedine osvetljene kuće, na licu mesta načelnik Policijske uprave Niš Slaviša Virijević sa inspektorima, zamenik VJT Mirjana Velimirović…

U mraku bleskaju bela odela forenzičara… Pronosi se vest, stiže ministar Stefanović… Razmenjuju se čestitke, ali nad pobedničkom euforijom je senka… Devojčica je spasena ali je Berberin pobegao… Izlazimo iz Pasjače, prate nas dronovi koji nadleću šumu… Potraga se nastavlja….

U kući Karimanovića slavlje… deda, baba, rođaci, svi osim roditelja koji su pohitali u bolnicu, slave što je dete živo, što je kraj njenim mukama… Robert stiže iz bolnice, pomešanih osećanja, srećan što mu je ćerka spasena, skrhan što sluti golgotu kroz koju je prošla…

Nakon što je dete oslobođeno iz kandži otmičara, dani su nam lakše prolazili… Prvi put progovaraju i roditelji Ninoslava Jovanovića…Njegov otac Duško ne skriva sramotu zbog sinovljevih grehova… Želi da se izvini ocu njegove žrtve… Dajem mu svoj telefon i pitam Roberta, čoveka ogromnog srca, da li želi da ga čuje….

- Dobar dan, ja sam Duško, roditelj Ninoslava uhvaćenog... Hteo sam više puta da Vas kontaktiram, ali nisam imao snage da Vas pozovem, da podelimo našu muku - otkidaju se reči sa Duškovih usana. A veliko Robertovo srce prašta, nijedna ružna reč s druge strane veze, samo jedno "Hvala".

5. januar. 2020. Saznajemo da se nešto dešava u Malči…

Sumnje nas muče, nije valjda lud… da se krije tamo gde ga svi znaju… Ne verujem informaciji sve dok ne pogledam u oči Petra Cekića koji ga je zatekao u svom dvorištu.

- Izmršaveo je, ali sam ga odmah prepoznao, pa komšija mi je - nije imao dilemu Cekić.

Potraga dobija dotad neviđeni zamah, svest da je tu negde i da će se ova agonija završiti posle 15 dana, dala je tragačima nadljudsku snagu.

Kreću u svim pravcima koji vode iz Malče, ja ne znam na koju stranu da idem. Biram žandarmerijsku patrolu koja ide ka Knez Selu, trčim za njima skoro sat vremena... A, onda, trenutak koji se pamti za ceo život:

- To, bravoooo - uzvik iz usta žandarma označio je kraj muka svih nas. Tražim potvrdu za ono što slutim, odbijaju da progovore, poštuju hijerarhiju ali njihova lica govore dovoljno…

Okrećem još jedan broj… od onog koji zna dobijam potvrdu: - Ninoslav Jovanović je uhapšen.

Dok trčim ka centru sela, vest godine javljam redakciji. Sunce je granulo iznad Malče… i čitav svet bolje izgleda samo trenutak nakon što su zloglasnom silovatelju stavljene lisice na ruke.

U "maricu" je uveden daleko od očiju novinara… ali smo ga videli na fotografijama koje su ipak do nas stigle od onih koji su smatrali da Srbija ima pravo da učestvuje u tom trenutku.

Prvi i jedini put nakon hapšenja, Jovanovića sam videla 29. maja kada je uveden u sud. Verovatno na svoj zahtev, na sva ostala suđenja ulazio je na sporedna vrata i zaklonjen kombijem koje ga je dovezlo iz Kazneno popravnog zavoda.

Ne mogu da dočekam dan, kojem se skoro nadam, kada ću ga pogledati još jednom, nadam se poslednji put, na izricanju presude…

I da ću o njemu pisati još samo jednom, kao o prvoj osobi u Srbiji koja je kažnjena doživotnom robijom.

(Telegraf.rs)