Dva brutalna ubistva žena za 2 dana: Zašto žrtve ne prijavljuju nasilje i šta je faza medenog meseca

Foto ilustracija: Shutterstock

U samo dva dana dva muža ubila su svoje supruge, a treći je svoju toliko tukao da joj je polomio lobanju. Dragoljub N. (62) iz Beograda ubio je u četvrtak pištoljem svoju suprugu Vesnu M. (57), pucajući joj u grudi, a potom je izvršio samoubistvo. U naselju Zlatar kod Aranđelovca D. L. (80) ubio je suprugu G. L. (80). Ubistvo se dogodilo noćas posle rasprave supružnika u hodniku porodične kuće. D. L. je ženu zadavio golim rukama. Kako iz MUP kažu za Telegraf.rs, ni u jednom, ni u drugom slučaju nije bilo ranijih prijava za nasilje u porodici.

Preporučujemo

U Beogradu, na Paliluli, u noći između srede i četvrtka, oko 2 sata iza ponoći, dogodilo se još jedno brutalno nasilje. S. G. (54) je pretukao nevenčanu suprugu A. L. (49) kojoj je od udaraca polomljena lobanja. Ona je hospitalizovana i konstantovane su joj teške telesne povrede.

Posle dva brutalna ubistva u prethodna dva dana, broj žena koje su ubijene od početka godine u našoj zemlji, iznosi 24. O tome kako prepoznati nasilno ponašanje, zašto žene ne prijavljuju nasilnog partnera, da li do ubistva dolazi "iz čista mira", kao i šta je takozvana faza medenog meseca, razgovarali smo sa Vedranom Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Vedrana na početku razgovora ističe, komentarišući poslednja dva ubistva žena, da joj je teško da poveruje da u ovim slučajevima nije bilo nekog ranijeg nasilja ili znakova koji bi ukazivali na to.

- Pitanje je da li je to nasilje neko prijavio, da li je na njih neko reagovao. Čini mi se da mi ne prepoznajemo rizike jer su oni vrlo suptilni a vaspitani smo da ljubomoru tumačimo kao izraz ljubavi - navodi Vedrana.

Kako kaže, nekad ni žene koje su žrtve nasilja, to ne prepoznaju, a s druge strane, poseban problem je to što se u našem društvu nasilje toleriše.

- Ljubomora se tumači kao izraz ljubavi. On je njoj, recimo, pretio ili je udario, ali eto - to je jer on nju jako voli pa nije mogao da izdrži. Tu se radi o neprekidnoj racionalizaciji nasilja, odnosno njegovom opravdavanju poput tog "nije on loš čovek", a često je i nasilnik taj koji kaže: "Da me nisi izazvala, ja te ne bih udario". To je način na koji nasilnik drži žrtvu pod kontrolom - navodi naša sagovornica.

Kako ističe, rizik od smrtnog ishoda za ženu kreće se od 80 odsto pa naviše u trenutku kada ona saopšti nasilniku da će ga ostaviti ili to zaista uradi.

Ipak, kako navodi, posle 10 godina bavljenja femicidom, Vedrana smatra da do ubistva žene ne dolazi "iz čista mira".

- Nasilje se dešava, možda je to verbalno, odnosno psihički, ali na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva mislim da do ubistva ne dolazi po principu "on je uzeo pištolj i ubio je", već tome uglavnom prethodi neki vid nasilja - napominje Lacmanovićeva dodajući da je nasilje svesno odabrano ponašanje.

- Jako je važno reći da nije ona ta koja je isprovocirala nasilje, već je on odabrao taj oblik ponašanja. Nasilnik neće napasti šefa ili prijatelja, jer zna da tu postoje neke sankcije. Kada je žena u pitanju, u njegovoj glavi, sankcija nema - napominje Vedrana ističući da sankcije prema nasilnicima moraju da budu rigoroznije.

Zašto žene ne prijavljuju nasilje

Kako navodi, ranijih godina bilo je prijava nasilja u svakom trećem slučaju, a sada se taj broj čak smanjuje. Žene su uglavnom emotivno vezane za svoje partnere, što je jedan od razloga zbog kog ne prijavljuju nasilje. U njima se, kako objašnjava naša sagovornica, javljaju pomešana, ambivalentna osećanja.

- Nije lako prijaviti nekog prema kom imate emocije. Ali, postoji bezbroj razloga zbog kojih žrtve ne prijavljuju nasilje. Pre svega, strah za njenu bezbednost, bezbednost dece, članova porodice jer on može da preti da će im nauditi. Razlog može da bude sramota, kako sad da se ona razvede, zatim krivica jer on njoj govori: "Da me nisi izazvala, ja to ne bih uradio". Tu su i religiozni razlozi, ali i vaspitanje. Majka ili baka vam kažu: "Eh, šta sam ja sve pretrpela, šta je jedan šamar", ili: "Sama si izabrala, ko ti je sad kriv". Dobijate osudu - ističe Lacmanovićeva.

Dodaje da žene često ne znaju ni koja su im prava, niti kome da se obrate za pomoć. Još veći problem je, navodi, i to što za vreme epidemije korona virusa, žrtva sa nasilnikom provede 24 sata.

- Često su žene i ekonomski zavisne, uda se, ode u njegovu kuću, ne poseduje imovinu, nema ništa ako se razvede, nema prihoda, nema radnog iskustva. I to su razlozi zbog kojih žena ostaje - naglašava naša sagovornica.

Faza medenog meseca  

Ambivalentna osećanja javljaju se u ženi i u takozvanoj fazi medenog meseca.

- Faza medenog meseca je ona u kojoj se nasilnik izvinjava, poklanja pažnju, vodi ženu u restoran, obećava da se nikad više nasilje neće ponoviti. Ipak, nasilno ponašanje se opet dešava u momentu kada on primeti da, takoreći, gubi kontrolu nad žrtvom, odnosno ženom - objašnjava Vedrana.

Nasilnik u toj fazi vraća svoju žrtvu, ali kada ona bude ponovo oslabljena, njegovo nasilničko ponašanje se ponavlja.

Foto ilustracija: Shutterstock

Ovo je vrlo zbunjujući period za žene jer s jedne strane se osećaju povređene, a sa druge osećaju olakšanje što je nasilje prestalo. Intimnost među partnerima raste, a nasilje koje se dogodilo se ili poriče ili umanjuje. Žene u ovoj fazi obično osećaju grižu savesti i krivicu zbog pomisli da su htele da napuste nasilnika, nadajući se da će se on zaista promeniti, što se ne dešava.

Kako prepoznati nasilnika

A fizičko nasilje nadovezuje se na verbalno, odnosno psihološko, od kog zapravo sve i potiče. Ono se, kako objašnjava Vedrana, pre svega zasniva na vređanju.

- Žena to nekad ne prepoznaje, nekad negira, poriče, racionalizuje. A muškarac uvek pronalazi opravdanje. Bilo koji oblik nasilja da se pojavi, nemoguće je da ne postoji unutrašnji loš osećaj kod žrtve. Ako postoji taj osećaj, onda nema dileme da se radi o nasilju. Tu je i ubijanje samopouzdanja, kad kaže ženi "nemoj da se šminkaš", "nemoj da obučeš tu suknju", to je suptilna kontrola, odnosno takođe jedan vid nasilja - objašnjava ona.

Foto ilustracija: Shutterstock

Naša sagovornica navodi i kako društvo može da prepozna nasilnika.

- Ako ima vatreno oružje, ako postoji istorija vršenja nasilja, ako postoje problemi sa drogom, tuče, problemi u lokalnoj zajednici, pretnje samoubistvom, ubistvom, proganjanje... sve su to znaci koji ukazuju na to da je reč o nasilniku. Na osnovu toga i okolina i žena mogu da ga prepoznaju - ukazuje Vedrana Lacmanović.

U 2019. ubijeno 28 žena, u 15 slučajeva nije bilo prijave nasilja

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović navela je danas da su od početka godine u Srbiji ubijene 24 žene, kao i da, uprkos sve efikasnijoj primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u brojnim slučajevima nasilje prethodno nije prijavljivano.

Ona je poručila da je borba protiv nasilja nad ženama odgovornost celog društva.

Foto: Press/mre.gov.rs

- U samo dva dana dva muža su ubila dve žene, a treći je svoju toliko tukao da joj je polomio lobanju. Kada čujete ovakvu vest, verujem da se i sami zapitate ko su ti ljudi koji misle da imaju pravo da drugom ljudskom biću i to samo zato što je žena oduzmu život - navela je Mihajlović u saopštenju.

Izrazila je uverenje da će nadležne institucije obaviti svoj posao i da će nasilnici biti kažnjeni.

- Ali, to ne menja činjenicu da svi mi moramo više da se borimo protiv nasilja u društvu - naglasila je ona.

Navodi da je u 2019. godini ubijeno 28 žena i da toga u 15 slučajeva nije bilo prethodne prijave nasilja.

- Takođe, 47 odsto žena nije se obratilo za pomoć i podršku nijednoj instituciji. I zato je moja poruka ženama da prijave nasilnike, nisu u tom paklu same. Ali i svi mi, komšije, rođaci, prijatelji imamo odgovornost da prijavimo nasilje kada znamo da postoji - navela je ministarka Mihajlović.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800-350036.

(Telegraf.rs)