U Srbiji uporno kradu pomoć za bolesnu decu, a zakon ih "ne odvaja". Osuda jaka, kazne iste

Krađa humanitarne pomoći kažnjiva je u najgorem slučaju zatvorskom kaznom do osam godina. Podložna je moralnoj osudi, ali ne i posebno prepoznata u Krivičnom zakoniku. Prema rečima advokata Radiše Roskića, krađu kutije sa humanitarnom pomoći, što je - uprkos snimcima počinilaca i oštrom reagovanju javnosti - ove godine više puta dospevalo u medije, Zakonik može tretirati kao običnu krađu ili tešku krađu.

Kako je Roskić objasnio za Telegraf.rs, zakon ne pravi nikakvu razliku u pogledu prirode ukradenih stvari, dobara, novca...

-  To je jedna od okolnosti koje će sud imati u vidu prilikom odmeravanja kazne, ali će kaznu odmeriti od zakonskog minimuma do zakonskog maksimuma. Običnom kradljivcu koji je ukrao nešto iz samousluge, daće dve godine, a ovome će dati tri, jer je u pitanuju humanitarna pomoć, na primer.

Dakle, to može biti okolnost koja utiče na visinu sankcija, ali ne i na vrstu - rekao je pozivajući se na član 203 Krivičnog zakonika koji predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za onog ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Način izvršenja, podseća, daje težu kvalifikaciju za koju je zaprećena veća kazna i podrazumeva provaljivanje, prolazak kroz otvore na građevinskom objektu koji nisu predviđeni za ulazak, obijanje, korišćenje alata... To je, kaže, teška krađa bez obzira na vrednost ukradenog.

- Kazniće se zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih, stanova, soba od strane grupe na naročito opasan ili naročito drzak način od strane lica koje je pri sebi imalo oružje, ali ga nije koristilo, jer bi inače bilo razbojništvo.

Zatim, za vreme zemljotresa, požara, poplave ili drugog udesa i iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica. Ovaj poslednji stav se ne odnosi na humanitarnu pomoć - naveo je odredbe člana 204 Krivičnog zakonika dalje navodeći da je to slučaj u kome bi kradljivac kutije sa humanitarnom pomoći mogao biti kažnjen sa maksimalnih osam godina zatvora.

Kradljivci odnose pomoć za bolesnu decu 

Većina slučajeva krađe humanitarne pomoći tokom ove godine zabeležena je nadzornim kamerama lokala u kojima su se kutije za priloge nalazile. Poslednja je načinjena u Kraljevu, kada je ukraden novac za Aniku Manić (2). Pre toga na Zlatiboru, kada je ukradena pomoć za Minju Matić (1). Za obe devojčice u toku je višemesečna akcija sakupljanja velike novčane pomoći za lečenje u inostranstvu. Obema je neophodno 2,1 miliona evra za gensku terapiju, dostupnu u Americi.

Pre toga, ovoga leta pisali smo o krađi humanitarne pomoći za dvoje dece obolele od cerebralne paralize. Reč je o Milošu Zariću (2) i Nini Stamenković (3). Kutija za pomoć dečaku ukradena je u Čačku, a kutija za pomoć devojčici u Grockoj. Obe krađe izvršene su u paru i obe su snimljene. Počinioci su odrasle osobe.

Tokom godine, pomoć za Sofiju Markuljević (1) koja se leči od iste bolesti kao Anika i Minja, bila je na meti kradljivaca čak tri puta. Ipak, uprkos tome, prva je devojčica za čije je lečenje u insotranstvu sakupljena vrtoglava suma, od 2,1 miliona evra. U vreme kada odlazak u Ameriku još nije bio izvestan, otac je bio neprijatno iznenađen dešavanjima.

- U te tri kutije ne može da bude više od 50.000 dinara, ne mogu da verujem da bi neko to uzeo. To je njihova sramota. Želim te gluposti da što pre zaboravim, da budem pozitivan i da samo dođemo do dobrih ljudi koji će pomoći - rekao je ranije za Telegraf.rs.

Na samom početku 2020. godine iz Leskovca su stigle ružne vesti o krađi kutije za pomoć iz lokalne pekare, namenjene lečenju Viktora Mitića (3), koji je od šestog meseca pod budnim okom gastroenterologa i neurologa. Slučaj se ponovio mesec i po dana potom i obe krađe su snimljene.

(Telegraf.rs)