"Umirao mi je pred očima, otrovi su ga jeli": Za smrt Radeta (8) ni posle 4 godine niko nije kažnjen

Prošle su duge četiri godine od kako je, tada, osmogodišnji Radenko Nikodinović iz Kojzaka kod Loznice, prilikom spuštanja niz tobogan polomio ruku i usled komplikacija zauvek zatvorio svoje malene oči.

Rade bi danas imao 12 godina, ali život se surovo poigrao sa njim.

Ekipa Telegrafa, i ove godine je posetila porodicu Nikodinović.

Prošli su dani, meseci, godine, ali i dalje niko nije kriv za smrt Radenka Nikodinovića!

- Slučaj i dalje stoji u mestu. Non-stop se nešto odlaže, sad je korona sprečila suđenje. To im je sad izgovor, to ih sprečava. U poslednjih godinu dana bukvalno se ništa nije dogodilo. Sudija je promenjen bez ikakvog obaveštenja. Poslednje što je bilo jeste to da su veštaci pokušali malo da ublaže to njegovo... Nikako nisu mogli da se izjasne da li je rana bila duboka ili ne. Izbegavali su neka pitanja, i to je to. Sve što ide u prilog doktoru - priča za Telegraf Milan Nikodinović, otac tragično stradalog Radenka i dodaje da sada "na zahtev novog sudije mora da bude nem pred lažima o smrti svog osmogodišnjeg deteta".

Ko je kriv za tragediju?

- Ja sam čvrsto ubeđen da je doktor Dobrivoje Bojanić kriv za slučaj mog deteta zato što nije preduzeo mere koje je trebalo. Ja razumem da je to moglo da se desi čak i da je preduzeo, ali nije, nije pokušao sve da uradi. Prvenstveno nije ostavio dete u bolnici, dete sa otvorenom ranom, temperaturom, otokom... Na desetine stvari nije preduzeo - dodaje Milan.

- Znate šta je najgore? Najgore je kad dođete u sud i slušate to medicinsko osoblje. Ima ih, ali mali broj, koji su stvarno rekli onako kako jeste. Zamislite kada ja, otac osmogodišnjeg deteta koje sam izgubio, slušam te laži, a prisustvovao sam bolu kroz koji je prolazio - priča Milan.

Osumnjičeni "sedi normalno, ćuti, gleda u pod"

Doktor Dobrivoje Bojanić redovno dolazi na suđenja, a kako kaže Milan, "sedi normalno, ćuti, gleda u pod".

- Mislim da i dalje radi. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, nisam se raspitivao, jednostavno me ne interesuje. Posle ovoga ko veruje njemu, a ne veruje nama, neka vodi slobodno svoju decu kod njega. Ja to ne mogu da sprečim - ističe.

Prošle godine, a mimo suđenja, došlo je do susreta oči u oči doktora Bojanića i Milana.

- Sreo sam ga na vratima bolnice, tom prilikom mi je rekao: Zdravo, brate! I onda sam ja odreagovao malo burno. Prijavio me je, bio sam kod prekršajnog sudije i platio kaznu. Naveo je neke svedoke iz njegovog mesta koji naravno nisu bili tu. Tražio sam od sudije suočavanje sa tim svedocima, nije mi dozvolio, a ja znam da nisu bili tu.

Ne bi me čudilo ništa da slučaj zastari, verujte mi. Četiri godine je prošlo, saslušani su svi svedoci i to je to - objašnjava.

Da li vreme može da izleči rane i žal za gubitkom deteta?

- Ne! Nikad! U nekim momentima je gore nego taj dan. Čovek u glavi uvek ima nešto da je prisutno... Ne može da se pomiri sa tim, da ga... Te uspomene, neke stvari. Voleo je da se igra sa alatom na placu gde mi je pokojni otac rođen i onda kad vidite sve to, onda vas podseti. Majku isto kad vidim, majka ga je volela i on je nju. Strašno - kaže za Telegraf Radenkov otac.

- Ne mogu da verujem da u 21. veku može dete da umre od preloma ruke! Ej, bre! On je nama umirao pred očima, a vi ne vidite ništa. Pred očima su ga ti otrovi jeli, jednostavno ništa ne primećujete. Onako malo dete nervozno, mislimo polomljena mu je ruka, i onda ga vodite svaki dan doktoru, vraćaju ga, nije ništa - priča Milan.

Prvo gubitak sina, pa oca, a onda i razvod

- Moj pokojni otac je to najbolje rekao: Živiš jedan normalan život i onda se nebo sruši na tebe. Posle sam se i sa suprugom razveo, sve to je uticalo. Jednom rečju, jedan čovek ti razori celu porodicu - objašnjava.

Tiho je promrmljala - nedostaje mi!

Između Radeta i njegove sestre razlika je samo 15 meseci. Bila je mala, ali dovoljno velika da proživi tragediju koja je zadesila njenu porodicu. Prilikom posete, rekla nam je tiho "da joj nedostaje brat".

- Ne priča pred nama o njemu. Nekoliko puta smo je uhvatili kako gleda njegove slike, neke njegove stvari, ali samo kad je sama. Krije se, ali dobro, tu je. Kada je Rade prevezen za Beograd, prvo šta me je pitao kada me je ugledao jeste: Tata, što nisi poveo seku? Osećao je tada da nešto nije u redu, dete je to, ali... U jednom momentu je rekao: Mama, mene ova ruka nikad neće proći.

I nikad ga nije prošla ta ruka!

Rade je nakon samo nekoliko dana zauvek zatvorio svoje oči, a to je porodicu Nikodinović zavilo u crno i ostavilo veliku bol, tišinu. Smeh jednog osmogodišnjaka zauvek je izbrisan.

Ali, porodica je jaka i ne planira da se zaustavi. I dalje će se boriti za pravdu, i dalje će gurati napred. Zbog Jane, zbog Radenka.

Gips stavljen na otvoren prelom ruke

Milanu je sin Radenko (8) preminuo 8. oktobra 2016. godine od gasne gangrene koju je zadobio usled lečenja preloma podlaktice. Ruku je slomio kada je pao sa tobogana.

Doktor Dobrivoje Bojanić tada mu je na otvoren prelom stavio gips i roditeljima rekao da će sve biti u redu. 

Posle smrti dečaka podignuta je optužnica za teško delo protiv zdravlja ljudi upravo protiv lozničkog ortopeda Dobrivoja Bojanića i lekara Instituta za majku i dete u Beogradu Žarka Đuraškovića i Blagoja Grujića.

Doktor Bojanić je osumnjičen da je u oktobru 2016. nestručno lečio prelom leve ruke maloletnog Radenka Nikodinovića iz sela Kozjaka, kojem se nakon stavljanja gipsa stanje pogoršalo, te je posat u Institut za zdravstnenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, gde je posle nekoliko dana preminuo.

Sudsko veće suda časti utvrdilo je da je Bojanić napravio propuste u vođenju medicinske dokumentacije, zbog čega mu je izrečena disciplinska mera, koja se, kako je navedeno u saopštenju Lekarske komore, odnosi isključivo na postupanja lekara u procesu lečenja i pružanja zdravstvene zaštite, dok je posledica (smrt deteta) koja je nastupila kao uzrok takvog postupanja, predmet o kome će odlučivati nadležni krivični sud u krivičnom postupku.

Radenko nije umro u svom rodnom mestu, poslednje trenutke života proveo je na Institutu za zaštitu majke i deteta u Beogradu gde je poslat kada je već bilo kasno.

Njegova porodica i dalje se nada nekoj pravdi.

(Telegraf.rs)