Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Glas razuma
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Glas razuma

    29. septembar 2020 | 10:58

    Treća osoba ne može da rasturi brak. Kada neko odluči da izađe iz zajednice "zbog trećeg" taj brak je već bio "rasturen" bilo krivicom preljubnika, bilo krivicom prevarenog ili jer jednostavno brak ne funkcioniše dobro. Možda od početka nisu bili jedno za drugo, a možda su se razvijali u različitim pravcima pa su se otuđili. Kada neko "nađe nekog trećeg" može da se desi da shvati da se sa tom osobom oseća ispunjenije nego sa osobom sa kojom živi, možda je tek tad i osvestio svoje potrebe. Najgore je kad je neko nezadovoljan u braku, a ni sam ne zna tačno šta mu fali i onda postoje šanse da mu "treći" pokaže šta je to jer sam nije mogao da uvidi. Sigurna sam da bi ubica, nakon nekog vremena, zahvaljujući svom iskustvu i, uz malo sreće, mogao da pronađe drugu ženu koja bi njega ispunila. Tada bi shvatio da je žena koja ga je ostavila bila u pravu i bio bi joj zahvalan. Osećanja koja vode ubice u ovakvim slučajevima nije ljubav prema partneru, već želja za posedovanjem. Dakle, ubica nije voleo ovu ženu, a želeo je da živi sa njom jer hoće da je poseduje. O veštinama neophodnim za održavanje partnerskih zajednica i o veštinama potrebnim za prevazilaženje prekida istih treba da se uči u srednjim školama u okviru predmeta psihologija. Ja ne mogu da razumem da je ovo povod za ubistvo ni za osobu od 25 god, a tek da je povod za osobu sa životnim iskustvom od 50 god. ne mogu da shvatim makar živela 100 života. Odluku o danu kraja ovozemaljskog života treba prepustiti Bogu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA