Đorđe Božović Giška ubijen je pre 29 godina: Crnogorski biznismen čituljom mu je i danas odao počast

Đorđe Božović Giška, komandant Srpske garde i legenda beogradskog asfalta, ubijen je na današnji dan pre 29 godina.

O njegovom životu ispredane su brojne priče, a neke od njih su postale i legenda.

Crnogorski biznismen Brano Mićunović čituljom je danas odao počast Đorđu Božoviću Giški. U čitulji se navodi:

"Dragi moj brate, sve ove godine živim s Tobom i znam da me gledaš negde odozgo s neba. Verujem da bi me danas razumeo koliku tugu nosim...". Na kraju čitulje stoji potpis, "Zauvek tvoj brat Brano Mićunović".

Božović je rođen 16. septembra 1955. godine. Otac mu je iz plemena Kuča, od porodice Mićković, ali je ubrzo zbog sukoba sa zakonom promenio identitet i zbog sigurnosti porodice prezime promenio u Božović, po dedi Božu. Giška je sa majkom Milenom i mlađom sestrom Slavicom do 1964. godine živeo u Inđiji kada je Gavro ubijen i posle tog događaja preselili su se u Beograd, tačnije na Voždovac.

Na Voždovcu postaje član bokserskog kluba “Radnički”, gde ga, kako kruži legenda, u borbama gotovo niko nije mogao pobediti. Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom, kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška.

Bio je prijatelj sa brojnim “zvučnim” imenima tadašnjeg srpskog podzemlja Branislavom Matićem Belim, Borisom Petkovim, Rankom Rubežićem, Jocom Amsterdamom…

Saradnik DB-a

Giška je tokom osamdesetih bio saradnik DB-a, odan ideji jugoslovenstva. Kao obrazovaniji i inteligentniji čovek bio je zadužen za planiranje likvidacija ustaških i albanskih terorista, ali nakon što je poslat da likvidira i Momčila Đujića, istaknutog srpskog emigranta koji je ostavio veoma pozitivan utisak, Giška sve više postaje antikomunistički nastrojen, te stoga iz korena menja svoj život i postaje nacionalista i zagovornik obnove monarhije za koju je smatrao da nudi bolju budućnost Srbiji.

Ubijen na ratištu

Giška je ubijen u Gospiću na ratištu 15. septembra 1991. godine. Mnoge su teorije o njegovoj smrti, a zvanična kaže "Napušten od tri tenka tadašnje JNA koji su se, umesto da mu čuvaju odstupnicu, iz do danas nejasnih razloga, jednostavno povukli."

Giška je tog dana, dan pre 36. rođendana, više puta napuštao zaklon pozivajući pomoć. Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru, pogođen je sa tri hica. Umro je na rukama svog sinovca, takođe borca Srpske dobrovoljačke garde, Milovana Mićkovića, jednog od svedoka njegove pogibije, koji je i sam tada bio ranjen."

Đorđe Božović bio je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu, a krajem 2017. godine njegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Crnu Goru, u grobnicu u Kučima.

Netruležno

Protojerej Velibor Džomić, držao je opelo na Božovićevoj sahrani, a njegovo telo od kada je poginuo na ratištu u Gospiću nije istrulilo, tvrdio je tada on.

- Svojim očima sam video da je istrulio drveni sanduk, da je istrulio i limeni sanduk u kome je bio, da mu je telo bilo u vodi u grobnici i da je satrulila samo tkanina. Ono što nije istrulilo su on i drveni krst na njegovim grudima, s kojim je bio sahranjen i koji sija kao da je od zlata - rekao je tada protojerej za Kurir.

- Nije nepoznato da je Giška bio grešnik i da je imao buran život, ali je mnogima nepoznato da je bio i veliki pokajnik. Da je pod Ostrogom ispovedao svoje grehe kod pokojnog arhimandrita Lazara, igumana ostroškog, i da je stalno govorio da mu Gospod bude milostiv kao onom pokajanom razbojniku na Golgoti, koji je viseći na krstu pored Hrista rekao: „Seti me se, Gospode, u carstvu svome“ - objasnio je protojerej i dodao da je u Giškinoj porodici sačuvano Sveto pismo koje se skoro poderalo od čitanja i na čijim je marginama zapisivao svoja razmišljanja o božjoj reči.

Posmrtni ostaci troje Božovića ispraćeni su u selu Kuče na groblju Martinika, u porodičnoj grobnici u selu Bezjovo kod Podgorice, gde je Giškin otac Gavra 1953. podigao grobnicu. Sahrani je tada prisustvovao veliki broj rođaka, saboraca i prijatelja.

Šta je pričao o sebi

- Onima koji me optužuju da sam kriminalac kažem: u Beogradu sam se pročuo kao dosta dobar bokser, vredan u školi, a željan svega. Hoću da se i provedem, volim djevojke, a para nema. Kako se snaći? Predloži ovaj ono, ajde sitno, ajde krupno, ajde pljačka... Krenuo sam iz neke želje za avanturizmom, za nekim glupiranjem, i toga se danas stidim. Ali ja to časno zovem pravim imenom - govorio je Božović.

(Telegraf.rs)