Decenija od nestanka Đorđa, koji je ubijen ili otet: Majka 2 puta osuđena i oslobođena, a njega nema

Danas se navršava 10 godina od nestanka osnovca Đorđa Andrejića (13) iz Majilovca kod Velikog Gradišta, čija sudbina do danas nije rasvetljena.

Ovim slučajem više se ne bave ni policija, ni pravosuđe, pa se ne zna da li je dečak otet ili ubijen. Pod optužbom da je ubila sina udarcem držaljke motike u vrat, 24. jula 2010. godine uhapšena je dečakova majka Marina Andrejić (50).

Ona se pred sudom branila da je Đorđe nestao dok su pokušavali da pronađu put kojim bi se sa njive vratili kući.

Dečakovo telo nije nađeno ni nakon opsežnih potraga, da bi tek u novembru 2010. godine lovci našli lobanju za koju je Viši sud smatrao da pripada dečaku. Međutim, veštaci su rekli da to nije sigurno, jer je oprana u izbeljivaču, što se radi kad želi da se uništi DNK. Tada je pokrenuto pitanje o trećoj osobi koja je tu lobanju donela sa neke druge lokacije, prema navodima veštaka.

Šta se našlo u optužnici

Prema navodima Novosti od 26. novembra 2010. godine, u optužnici Višeg tužilaštva u Požarevcu, u kojem je dva puta osuđena na 20 godina zbog ubistva deteta, čega ju je oslobodio Apelacioni sud u Beogradu usled nedostatka dokaza, navedeno je da su majka i sin zalutali u šumi, da se Đorđe bojao mraka, da ga je ubila udarcem u potiljak.

Preplašenog sina, koji zbog mraka nije hteo da je prati putem u nepoznato, usmrtila je udarcem drvenom držaljom motike u potiljak i zadnji deo vrata. Teško je povredila dečaka, čiju smrt je prouzrokovalo nagnječenje mozga. Optužena je telo odnela do ivice bagremove šume, dvadesetak metara dalje, prekrila ga granjem i ostavila.

Ove teške optužbe stoje u optužnici Višeg tužilaštva u Požarevcu protiv Marine Andrejić iz Majilovca, kojom se tereti za ubistvo sina Đorđa (13), počinjeno 22. jula. U optužnici je navedeno da je majka zločin počinila u ataru sela Majilovac, u šumi na mestu zvanom Beljanica, u stanju uračunljivosti.

U obrazloženju optužnice navedeno je da je Marina toga dana krenula sa sinom na njivu van sela, da naberu boraniju. Ali, usput su zalutali. Dok su hodali, motika joj je pala na nogu i povredila je, a ranu je previla dečakovom majicom.

Ali, klompe su joj smetale. Zato ih je izula i ostavila i tako sa sinom nastavila još stotinak metara.

- Na zaravni je primetila jednu putanju i tražila od Đorđa da krene za njome kako bi pronašao put do sela, ali je sin nije poslušao - stoji u javnoj tužbi. - Rekao je majci da se plaši, jer je već padao mrak. U ubeđivanju da krene tim putem, Marina ga je udarila drvenom držaljom motike u zadnji deo vrata i glave, od čega je prvo pokleknuo, a potom se srušio na zemlju.

Marina je onda podigla sina i nosila ga dvadesetak metara do ivice bagremara i, pošto nije davao znake života, položila ga je leđima okrenutim ka zemlji, prekrila ga granjem i ostavila.

- Tu noć prespavala je udaljena od Đorđevog tela dvadesetak metara, a zorom je ponovo otišla do mesta gde ga je ostavila i zatekla ga je u istom položaju - navodi Više tužilaštvo. - I ponovo ga je ostavila. Krenula je po ataru kako bi pronašla put do kuće. Tek 24. jula, oko devet sati ujutru, izašla je na asfaltni put koji vodi do sela Kurjača, ka manastiru Nimnik.

Na putu je srela čobanicu Slađanu Milošević. Zatražila je od nje mobilni telefon, da se javi svojima kući i pozvala je muža Dejana. Utom je, u svom automobilu, naišao Mikica Obradović i povezao je do njene kuće, u Majilovac.

- Sve vreme, Marina se nije odvajala od motike - stoji u optužnici.

Kada je prešla kućni prag, Marina suprugu nije rekla da je ubila Đorđa. Govorila je nešto nepovezano, naglašavajući da ne zna gde joj je sin. Samo jednom rekla je da ga je poslala po pomoć, pošto joj je povređena noga.

U optužnici je navedeno da je majka sama htela da istražnim organima pokaže mesto gde je ostavila sina, ali na terenu nije pokazala tačno mesto, već je samo ponavljala da je tu negde. Samo je ponavljala: "Kako ga nema, kako ga nema!"

20. avgusta promenila iskaz

Na traženje njenog branioca da se ona ponovo sasluša, dana 20. avgusta okrivljena je, ohrabrena činjenicom da nije nađen leš, promenila iskaz u pokušaju da izbegne krivičnu odgovornost. Tako je ponovila svoju odbranu, osim prethodno datih priznanja da je sina - ubila, stoji u navodima iz optužnice.

- Na ponovljenom saslušanju ponovo je izjavila da je, po dolasku do Beljanice, primetila jednu putanju - nastavlja tužilac. - Zato je od Đorđa tražila da krene na tu stranu. Dečak je odgovorio da se malo boji. Posle rasprave sa njom, pristao je da pođe i krenuo je desnom putanjom.

Ali, novi iskaz se onda menja:

- Majka je navela da ga je dozivala. Sin se jedno vreme odazivao, ali je kasnije prestao. Od tada ga nije ni videla ni čula!

Optužnica dalje navodi da je Marina izjavila kako je izvršenje krivičnog dela priznala pod pritiskom policajaca i da su joj oni, praktično, govorili šta da kaže. U optužnici su navedena i beogradska veštačenja lobanje, pronađene tek 7. novembra na Beljanici, kojima je utvrđeno da pripada dečaku, ali da na njoj nema tragova povreda, stoji u navodima iz 2010. godine.

I drugo veštačenje je navedeno u optužnici:

- Sudski veštak je rekao da, ukoliko je malom Đorđu naneta povreda po potiljku i zadnjoj strani vrata, kako je to u svojoj odbrani i opisala majka, onda je došlo do nagnječenja velikog mozga.

U završnom delu optužnice, zamenik tužioca Miroslav Vojinović naveo je da je, prema napred navedenim dokazima, nesumnjivo utvrđeno da je okrivljena izvršila krivično delo koje joj se i stavlja na teret. Branilac okrivljene majke, advokat Srbislav Stojanović, najavio je da će na ovu optužnicu uložiti žalbu, jer je smatrao da nema validnog dokaza da je Marina ubila sina.

Za teško ubistvo za koje se tada teretila optužena Marina Andrejić, zakon propisuje da kazna može da bude i do 40 godina zatvora.

Majka dobila odštetu od države

Zbog 703 dana provedena u nezakonitom pritvoru, Marina je od države dobila samo dva miliona dinara odštete, umesto 17 miliona, koliko je tražila.

- Praksa je da se u takvim slučajevima dosuđuje 100 evra za dan pritvora, a Marini je dosuđeno svega 2.000 dinara. Zbog toga smo podneli žalbu Ustavnom sudu i odgovor čekamo već dve i po godine. Ukoliko nam žalba bude odbijena, obratićemo se sudu u Strazburu – kaže za Novosti Marinin advokat Srbislav Stojanović.

Odbijeno poređenje zubnog kartona dečaka sa nađenom lobanjom

Tokom suđenja, Marinin branilac je tražio da se vilica na nađenoj lobanji uporedi sa dečakovim zubnim kartonom, što bi nepobitno utvrdilo da li je lobanja njegova ili nije, ali je Viši sud to odbio.

- Nađena lobanja i dalje se nalazi u depou Višeg suda u Požarevcu, jer Marina odbija da je preuzme i sahrani, pošto smatra da ne pripada njenom sinu – kaže advokat Stojanović.

Muž i svekrva preminuli, ćerka se udala

Za vreme Marininog pritvora, preminuo joj je suprug, a starateljstvo nad maloletnom ćerkom dobila je svekrva. Kasnije je i svekrva preminula, pa se o devojčici brinula Marina. Ćerka se, u međuvremenu, udala, a Marina je otišla u Novi Pazar da radi, jer nije uspevala da se zaposli, zbog podozrenja sredine.

Za života svekrva je govorila je za Novosti da čuva unuku Anđelu od svoje majke, da dete mnogo pati.

- Ako Marina želi da je vidi, treba prvo da mi vrati i dovede živog mog unuka Đorđa. Marina zna šta se desilo sa njenim detetom i treba da kaže istinu. Ona je zla žena! - kazala je uoči druge godišnjice nestanka: - Marina je dete negde odvela i nekome dala. To priča celo selo. Kada je uhapšena i prebačena u zatvor, nisam dala da je unuka Anđela posećuje u Požarevcu.

Novosti su objavile i da je Odlukom centra za socijalni rad devojčici zabranjeno da vidi i poseti svoju majku u požarevačkom pritvoru, te da prema navodima direktorke te ustanove majka mora da pokrene proceduru za ukidanje starateljstva.

U ispovesti za Kurir od pre dve i po godine Marina je rekla da je familija supruga okrenula ćerku protiv nje, te da su joj "napunili glavu kako je prodala njenog brata". Pomirile su se, navela je posle četiri godine na ćerkino punoletstvo.

- Zagrlila sam je kao da je prvi put grlim - kazala je novinarima.

Marina je navodila i da ju je u zatvoru posećivao suprug, da su zajedno plakali, da je donosio pisma ćerke, ali da se posle njegove smrti to promenilo.

Umro je pet meseci nakon Đorđevog nestanka.

- Znali su da će Dejan ubrzo da umre, a da ću ostati s decom u kući - govorila je navodeći da je nakon svekrvine smrti usledila je borba za kuću u Majilovcu u kojoj je živela sa pokojnim suprugom: - Uspele smo i kuća je sad moja i Anđelina.

Ostala čedomorka u očima naroda

Istom prilikom kazala je novinarima da u se nada da joj je sin živ, te da je bio maza.

- Išao je i ljubio sve redom. Mene, sestru, tatu... Od dana kada je nestao, moj život se okrenuo naopako. Bez deteta mi se ne živi, ali živa u grob ne mogu. Ne dao bog nikome ovako nešto - kazala je ona.

Ipak, kaže da su je uprkos odluci suda svi krivili za smrt deteta, te da je zbog toga bila maltretirana u zatvoru.

- Suprug, svekrva, njihova familija, svi su mi govorili da sam kriva što sam izgubila dete. Ubrzo sam uhapšena. Na silu su me naterali da priznam nešto što nisam uradila. Već sam u pritvoru bila okarakterisana kao čedomorka - pričala je dodajući da su na nju neke zatvorenice i fizički nasrtale, čupajući je za kosu.

Novinarima su meštani sela 2012. godine govorili da ni otac Dejan nije gubio nadu, te da je verovao da su supruga i sin bili kidnapovani i drogirani, a da je dečak odveden u inostranstvo, kao i da će se vratiti u selo sa 20 godina.

(Telegraf.rs)