"Ti si ubio mog Sašu, samo si ga ti mrzeo!" Majka slutila da je brat digao ruku na brata zbog kuće

Foto: Telegraf/D.K.

- U oči sam mu rekla: Ti si ubio mog Sašu, samo si ga ti mrzeo! Znala sam od prvog trenutka da niko drugi nije imao motiv da mi tako svirepo ubije sina. Sada kada je uhapšen, nije mi lakše, strašno je saznanje da je brat podigao ruku na brata – ovako Ljubinka Dinić, majka pedesetjedogodišnjeg Nišlije Slavoljuba Dinića koji je ubijen 27. decembra prošle godine komentariše hapšenje njegovog brata od strica V.D. (33) koji se sumnjiči za strašan zločin.

Preporučujemo

Ožalošćena žena kaže da je slutila da joj sina mame u klopku i da ga je molila da se ne sastaje sa čovekom koji je navodno od njega hteo da kupi džip.

- Saša je bio radnik obezbeđenja ali je u to vreme bio na odmoru. Trebao je da počne da radi tek 31. decembra pa je otišao u vikendicu kod sela Kalne sa lovcima jer je i on obožavao lov. Kući se tog 26. decembra vratio neplanirano, kazao mi je da ga neko zove da kupi džip koji je oglasio na prodaju, te da je veoma uporan.. Samo te večeri tri puta je dobio telefonski poziv u razmaku od pola sata. Rekao je Saši da će te večeri u devet sati da ga čeka kod semafora kod restorana „Lion“, da će ga navodno dotle dovesti neki drug. Imala sam loš predosećaj, sklopila sam ruke i rekla mu:

- Nemoj da ideš, to je meni sumnjivo.

Posebno sam brinula što je taj navodni kupac tražio da se voze do Kameničkog Visa da bi isprobali džip a da nije došao do nas da najpre vidi vozilo. On mi je odgovorio:

- Bože, mama, što si čudna, pa šta mi može, sešću u kola, napravićemo dva tri kruga i vraćam se, ne zatvaraj kapiju – navodi očajna žena poslednje sinovljeve reči.

Najcrnje Ljubinkine slutnje počele su da se obistinjuju kada sina nije dobila na telefon.

- Kad ga nije bilo do deset sati pozvala sam ga mobilnim telefonom, bio je nedostupan. Sačekala sam sat vremena pa ponovo pozvala, ni tada nije bilo odgovora. Čim je svanulo telefonirala sam policiji i rekla im da mi je sin nestao. Kazali su da će ga tražiti ali nisam mogla da čekam pa sam zamolila unukinog supruga da krene na Kamenički Vis. Zovem ga, on mi kaže : - Našao sam ga. Pitam : - Je li živ ? On kaže : - Nije, bako, ne mogu da ti pričam šta sam našao. Obdukcijom je ustanovljeno da je dva puta uboden nožem u vrat i da mu je glava smrskana – priseća se Ljubinka detalja zločina.

Kaže da se V.D. ni njegova porodica nisu ni pojavili na sahrani njenog sina.

- Došli su tek posle nedelju dana i to tek pošto ih je Sašina tetka izgrdila. Tada sam deveričiću otvoreno kazala da sumnjam na njega, a on mi je odgovorio da je na policiji i sudu da saznaju ko mu je ubio brata – priča Ljubinka.

Ona potvrđuje da je motiv ubistva rasprava oko nasleđa.

- Saša je u toj kući rođen, ona je bila vlasništvo njegovog dede. Nakon njegove smrti, ispostavilo se da on mom suprugu nije ostavio ništa, već da je navodno sačinio ugovor o poklonu sa njegovim rođenim bratom. Sumnjali smo u validnost tog dokumenta pa je Saša tužio strica, i mesec dana pred ubistvo sud je odlučio u njegovu korist, i dodelio mu deo – priča Ljubinka i dodaje da je njen sin želeo deo kuće iz emotivnih razloga, te da nije uznemiravao strica već da je nameravao da se nakon njegove smrti podeli sa bratom.

Očajna žena kaže da joj je malo lakše što je rasvetljen zločin jer je skinuta ljaga sa njenog pokojnog sina.

- Pričalo se svašta, da je ubijen zbog duga, da je gej, narkoman... sada je dokazano da je bio pošten ali naivan čovek. Sa druge strane, mnogo mi je teško što je ubijen zbog banalnog motiva, ta imovina realno nema neku veliku vrednost, pa je još strašnije da je zbog nje došlo do bratoubistva – zaključuje Ljubinka.

(D.K.)