Istražujemo: Da li je nasilje u porodici povećano tokom vanrednog stanja i da li je teže naći pomoć?

Foto ilustracija: Shutterstock

Skraćeno radno vreme, zatvorene obrazovne ustanove i određeni lokali situacija je u kojoj se trenutno nalazimo zbog borbe sa korona virusom u našoj zemlji. Ljudi su više vremena nego inače zatvoreni u svojim kućama sa porodicom, što je izazvalo zabrinutost za one koji u istim trpe nasilje.

Preporučujemo

Poslednji tragični slučaj dogodio se pre nekoliko dana kada je, kako se sumnja, Nišlija Radosav N. (62) ubio svoju vanbračnu suprugu Draganu A. (52) sekirom, nakon čega se obesio. Drugi tragični slučaj dogodio se 19. marta u okolini Lapova, kada je, prema pisamju medija, Đurđe M. (39) pucao u devojku Valentinu M. (24) u kući, a zatim, hicem iz iste puške presudio sebi. Zbog navodnog nasilja u porodici pre desetak dana uhapšen je I.S., partner pevačice Slađane Milošević, po njenoj prijavi. Danas je zabeležen još jedan slučaj nasilja u porodici, kada je kako se sumnja, S.M. (43) pretio majci i bratu, a potom i fizički napao majku, nakon čega je uhapšen.

Dan nakon tragičnog događaja u Lapovu, Mreža Žene protiv nasilja izdala je saopštenje u kojem su upozorile "da je u uslovima pojačane izolacije i ograničenog kretanja stanovništva, kao što je vreme vanrednog stanja, moguće i pojačano nasilje prema ženama i deci", na šta, prema njima, ukazuje pomenuti slučaj.

"Uz puno razumevanje da se, u ovim trenucima, resursi društva koncentrišu i koriste za suzbijanje daljeg širenja virusa CoVid – 19, pozivamo državne organe i institucije, pre svega pružaoce usluga, centre za socijalni rad, policiju, zdravstvene ustanove, pravosuđe da ženama i deci sa iskustvom nasilja u porodici obezbede pravovremenu i adekvatnu podršku i zaštitu. Posebno tražimo da imate u vidu izrazito tešku i delikatnu situaciju u kojoj su se proglašenjem vanrednog stanja našle višestruko ranjive kategorije žena, one koje žive na selu i u udaljenim naseljima, Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene žene kao i žene starije od 65 godina. Kako većinu takozvanih kućnih (neplaćenih) poslova u Srbiji i dalje obavljaju upravo žene, pripadnice pomenutih kategorija izložene su specifičnom naporu da sprovedu higijenske i druge mere zaštite za sebe i svoju porodicu, što u uslovima u kojima one i inače žive nije lako i dodatno doprinosi njihovoj ranjivosti ", navodi se, između ostalog, u saopštenju.

"U ovim okolnostima ženama je teže da pozovu pomoć"

Dijana Malbaša, pravnica u Autonomnom ženskom centru kaže za "Telegraf" da broj poziva koji su upućeni na SOS i telefon za pravnu podršku AŽC-a, nije uvećan, "iako je taj broj veći poslednjih dana nego u prvim danima nakon proglašenja vanrednog stanja."

- Verujemo da u ovim okolnostima ženama teško da pozovu i potraže pomoć, jer to za njih može biti nebezbedno obzirom da znatno više vremena provode u kući sa članom porodice koji vrši nasilje ili su potpuno sprečene da napuste kuću, što je slučaj sa starijim ženama - kaže Malbaša.

Ona dodaje da su žene koje im se ranije obraćale često pričale da su njihov broj telefona dobile od koleginice, prijateljice, rođake koje su ih podržale da pozovu i razgovaraju o problemu pa je, kako dodaje, "jasno da je u ovoj situaciji određene socijalne izolacije, otežana i onemogućena ili znatno umanjena mogućnost za dobijanje te vrste podrške ženama koje trpe nasilje, da potraže pomoć i prijave nasilje."

- Jasno je da u ovoj situaciji faktori nesigurnosti, izolacije, možda i finasijskih problema ili veće konzumacije alkohola dovode po povećenja slučajeva nasilja u porodici i njegove eskalacije, mada je važno naglasiti da oni nisu uzroci nasilja, ali mogu biti njegovi okidači - kaže Malbaša, dodajući da je važno da žene imaju jasne informacije kome mogu da se obrate za pomoć i kako institucije reaguju u ovom situacijama, s obzirom na to da gotovi svi državni organi rade po nekom izmenjenom režimu.

"Ovo nisu uzroci nasilja, ali mogu biti njegovi okidači"/ Foto ilustracija: Shutterstock

"Biće problema ako vanredno stanje bude trajalo dva-tri meseca"

Sigurne kuće mesto su spasa za žene i decu koji su proživeli nasilje. Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže za "Telegraf" da trenutno nemaju povećan broj žena.

- Mi primamo žene, ali žene koje primamo moraju da prođu testiranje na virus korona - kaže Stanojević, navodeći da imaju i prostore za izolaciju.

Kako dodaje, broj primljenih poziva povećan je za oko 5 odsto, od kojih neka pitanja nisu upućena direktno njima, već ih ljudi pitaju i o virusu, nabavkama...

- Enormno povećanje očekujemo kasnije, tek su prošle tri nedelje vanrednog stanja. Ako bude trajalo dva-tri meseca biće problema, jer porodice koje ne funkcionišu, biće prinuđene da maltene budu u jednoj sobi - kaže Stanojević.

Ona apeluje da žrtve nasilja "kako god i kad god prijave nasilje, kako bi iz toga izašle".

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacinog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ranije je izjavila da su "žene u kriznim situacijama s kakvom se trenutno suočavamo posebno ranjiva kategorija, jer čine većinu zaposlenih u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite, ali i kao radnice u trgovinskim lancima, dok su istovremeno i pod većom pretnjom od partnerskog i nasilja u porodici, imajući u vidu neophodne mere izolacije."

I zaštitnik građana pokrajine Vojvodine oglasio je saopštenjem u kojem je navodi da "imajući u vidu činjenicu da se velika većina slučajeva nasilja u porodici dešava upravo u domu žrtve nasilja, Pokrajinski ombudsman upozorava da je u uslovima izolacije i ograničenog kretanja moguće pojačano nasilje u porodici, naročito nad ženama i decom." 

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena je bar jednom doživela fizičko ili seksualno nasilje. U kriznim vremenima, rizik od rodno zasnovanog nasilja eskalira. Osobe koje doživljavaju nasilje u porodici primorane su da ostanu u svom domu sa nasilnikom, izolovane od drugih ljudi. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti. Pretnje da će se napasti na život ili telo, drska ili bezobzirna ponašanja kojima se ugrožava ili spokojstvo ili telesni integritet ili mirno duševno stanje su situacije gde društvena reakcije ne sme i neće izostati ni sada. Osim što će većinu vremena morati da provode u istom prostoru sa nasilnikom, mnogi će u ovom periodu imati smanjene prihode i/ili povećane troškove života, što će im dodatno otežati mogućnost da napuste nasilnika - navodi se, između ostalog, u saopštenju Pokrajinskog ombudsmana, i dodaje da je prema deci povećana mogućnost konflikta i agresije, s obzirom na to da su vaspitno-obrazovne ustanove zatvorene do daljnjeg, a koje su deci koja su trpela ili trpe nasilje predstavljala utočište.

Popović Ivković: Ne širiti dezinformacije

Državna sekretarka MUP-a je drugog dana od proglašenja vanrednog stanja istakla da "policijski službenici obavljaju svoje redovne aktivnosti i sve spekulacije koje su se pojavile na društvenim mrežama da su žrtve nasilja biti prepuštene same sebi i bez zaštite nadležnih organa apsolutno su netačne i zlonamerne" i da MUP apeluje na sve da prestanu sa širenjem dezinformacija i zloupotrebama vanrednog stanja.

Prijavite nasilnike:

Prijava nasilja u porodici 0800-100-600

Broj Sigurne kuće koji radi 24 sata: 062 304560 24

Autonomni ženski centar SOS telefon: 066 510 3542

(Miroslava Brkić)