Progutale su ih srpske reke, još nisu pronađeni: Ni živi, ni mrtvi, nestali u valovima Tise i Dunava

Tokom prošle godine iz vrtloga srpskih reka spaseno je 12 ljudi, a isplivalo je 17 tela. Porodice nestalih, koji još nisu pronađeni, a za koje se sumnja da su završili u reci, možda nikada neće saznati istinu o svojim najbližima. Jer, telo nekada zauvek ostane u mulju, razgradi se do neprepoznatljivosti, a od mesta nezgode do mesta na kojem ispliva može da pređe i 100 kilometara.

Porodica Radosavljević već dva i po meseca traga za Urošem (23), koji je nestao 6. decembra u Dunavu kod Vinče. Bilo je kasno veče kada je čamcem krenuo po Dunavu, a njegovo prazno plovilo je pronađeno 13 kilometara nizvodno. Nema dokaza da je neko boravio sa Urošem, ni da je nad njim počinjeno nasilje.

Preporučujemo

Porodica ne zna njegovu sudbinu. Da li je, kojim slučajem, živ? U početku su se nadali, tragali, očekivali da će ga pronaći negde na obali, promrzlog.

Vodi se kao nestao, pa, ako je i negde u mutnim dubinama Dunava, sveću još niko ne može da zapali. Olakšanje za porodicu bilo bi i samo saznavanje istine o sudbini detetea, pa čak i ako su te vesti najgore.

- Svakog dana je sve gore. U prvih mesec dana radio je adrenalin, nadali smo se da ćemo ga naći. Očekivali smo da je živ, da ćemo ga pronaći negde sa hipotermijom. Nije bilo tragova da se utopio, ali nemamo dokaza ni da se to nije desilo - priča njegova majka Vera.

Uroš Radosavljević, Foto: Privatna arhiva

Majka vreme provodi u čekanju, na lekovima, ne odlazi na posao...

- Prošle nedelje smo bili na vodi, od Vinče do Smedereva prošli smo desnom stranom, a vratili smo se levom. Ne idemo svaki dan u potragu. Svi koji poznaju Dunav kažu da nema potrebe tragati svaki dan, iako bih ja najradije išla - kazala nam je Vera.

Alarm se upalio početkom februara. Jedno telo je isplivalo, a dve porodice pozvane su radi identifikacije.

- Juče me zvala inspektorka da me pita koje cigare puši, koji je telefon nosio. Onda sam danas shvatila o čemu se radi - ispričala je tada Vera.

To nije bio Uroš, već Saša Kostić, tridesettrogodišnjak koji je nestao 3. novembra.

- Majkina duša! Čekali, čekali tri meseca, pa, evo, da ga neko nađe, da nam javi - potvrdila je tada majka pokojnog Saše, Svetlana Kostić.

Nažalost, neka tela nikada nisu pronađena. Za njihove porodice oni nisu ni živi ni mrtvi, ono malo nade koje tinja u njima bori se sa crnim slutnjama da će sledeći telefonski poziv značiti - kraj. Takav je slučaj Barbare Vitez, devojčice za koju se veruje da je upala u Tisu.

- Koliko dugo će telo plutati rekom, kao i da li će isplivati, zavisi od niza faktora kao što je temperatura vode u rekama, jačina protoka vode, vodostaj, kao i konfiguracija terena priobalja. Telo može biti pronađeno i na 100 kilometara od mesta utapanja. Tokom 2019. godine bilo je ukupno 12 uspešnih spasavanja lica iz reka, kao i 17 asanacija preminulih lica iz reka - rekli su u MUP.

Saša Kostić, Foto: Nestali Srbija

Oni su dodali i da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne učestvuje u procesu identifikacije.

Ipak, oni jesi angažovani u potrazi.

- Po prijavi nestanka lica policija preduzima mere na pronalasku istog opservacijom dela reke, obilaskom kako užeg, tako i šireg mesta gde je prijavljen događaj, neposrednim opažanjem, kao i razgovorom sa očevicem događaja. Takođe, postoji površinska pretraga kao i direktna u kojoj ronilac pod vodom pretražuje površinu u cilju pronalaska tela - navode u policiji.

Telo koje ispiva nekada ostaje NN

Kada telo dugo vremena provede u vodi, potrebno je uraditi DNK analizu radi otkrivanja identiteta. Međutim, ta analiza je uspešna samo ako se genetski kod osobe koja je isplivala poklopi sa genima srodnika koji je traže ili njegovim uzorkom. Ako nema poklapanja - ne zna se ko je pronađen.

Tako je 2005. godine u reku Tisu upao autobus pun sa više od 20 putnika. Spaseno je samo sedmoro, a izvučena su i tri tela davljenika. Tri godine kasnije, isplivalo je još jedno telo, verovatno jedne od žrtava ove nesreće, ali kada je urađena DNK analiza, rezultati se nisu poklopili sa uzorcima onih srodnika koji su tražili nestalog: majke, sina i brata.

To je najverovatnije bio vozač autobusa, ali niko se tada nije javio da svoj DNK materijal uporedi s njegovim.

(M. Beljan)